Minimaks je bio ozbiljan šmeker! Sa 17 ljubio je profesorovu ćerku, zavodio je lepotice i preko telefona, a drugu ženu gotovo da je dobio na poklon!

Milovan Ilić Minimaks svoje „lude godine“ i nije smatrao naročito ludim. Uvek se trudio da u prvom planu budu njegova pedantnost i lepo vaspitanje. U društvu je važio za „egzotičnu pticu“ jer je zbog žena pisao pesme i bavio se slikarstvom, ali sve veze do braka bile su mu mahom kratke i beznačajne. Kako je svojevremeno otkrio, davao je sve od sebe da kod dama ostavi jak utisak i pre svega im „šarmira mozak, pa sve druge organe“, poklanjajući im cveće danima kada to uopšte ne bi očekivale! Čitava zabava odigravala bi se na čuvenim „štraftama“ kojima su mladi iz Kragujevca šetali i gde je, jednom pčrilikom, doživeo veliki peh, zabavljajući se sa profesorovom ćerkom.

– „Štrafta” je čak bila neka vrsta institucije jer se u neprekidnom, kružnom kretanju s jednog na drugi kraj ulice, na njoj sve dešavalo. Tu su se skpapala poznanstva, održavala prijateljstva, rađale se i umirale ljubavi. Naravno, na korzou se i „merkalo” ko se s kim viđa, pa se to kasnije prepričavalo – objašnjavao je on ’93. za domaće medije, prisećajući se svoje mladosti, napominjući da je važio za i te kako elegantnog momka.

– Zahvaljujući vrednim rukama moje majke, koja je umela staru odeću da prekraja u novu, bio sam izuzetno elegantan momčić. Uz to, bio sam veoma pedantan i lepo vaspitan. Nisam bio pričljiv, ali bio sam idejni vođa za sve đačke nestašluke i zato sam se dopadao devojčicama. Više se ne sećam ni jedne simpatije iz osnovne škole, no sećam se da sam kad god bih se zaljubio, verovao da je to ljubav „do groba”. S obzirom na to da sam se rano oženio, moj momački život je trajao samo nekoliko godina i bio je ispunjen beznačajnim, površnim, kratkotrajnim vezama. Kada sam bio gimnazijalac, bilo mi je jako važno da budem drugačiji, originalniji od svojih vršnjaka i da me smatraju „opasnim tipom”. Pisao sam pesme, bavio se slikarstvom i zbog toga bio „egzotična ptica” u društvu. U sedamnaestoj godini, počeo sam da se zabavljam s jednom finom devojkom. To je bila lepa, gotovo platonska ljubav, a nesrećna okolnost je bila ta što je njen otac bio moj profesor. Ni meni, ni mojoj devoci to nije smetalo, družili smo se kao i svi ostali parovi. Najčešće smo šetali korzoom, jer nije bio štos da odemo u park gde nas niko ne vidi, nego tamo gde ima mnogo ljudi i gde će naša veza svima „pasti u oči”. Jednoga dana, šetamo nas dvoje glavnom kragujevačkom „štraftom”, pričamo, bezbrižno se smejemo… Mislimo da je ceo svet samo naš. Odjednom, na ulici se pojavi njen otac. Prišao nam je, vrlo ljut. Na mene nije obraćao pažnju, ja sam za njega bio nula, a ćerku je mrko pogledao i viknuo na sav glas: „Kako možeš da se zabavljaš s tim dripcem?!” Zatim je oštro povukao za ruku i odvukao sa sobom. Ja sam ostao sam, povređen što je mene, nadaleko poznatog kao dobro vaspitanog momka, profesor nazvao dripcem i ponizio pred celim društvom sa korzoa, koje se svemu tome smejalo. Kasnije sam toj devojci posvetio jednu svoju pesmu, pisanu u akrostihu, s početnim slovima njenag nadimka. Ostali smo drugari, bez obzira na to što sam od njenog oca doživeo jednu od najvećih neprijatnosti u životu – pričao je ,,Saboru” on.

Prisećajući se ovog događaja, čuveni Minimaks ujedno je i otkrio svoj recept za ljubav.

– Kao i u svim drugim oblastima, i u ljubavi sam se trudio da budem interesantniji od ostalih momaka. Negovao sam imidž velikog kavaljera i voleo sam da osvajam damu koja mi je „zapela za oko” na neki neobičan način. Na primer, ispratim devojku na autobusku stanicu, ona putuje na more, a ja sednem u prvi avion i stignem tamo pre nje. Ona izlazi iz autobusa i šokira se kad me ugleda, s buketom cveća. Uvek sam smatrao da ženi, treba prvo osvojiti mozak, pa tek onda sve druge organe. Jer, kad se nekome poremeti svest, onda on lako pada. Imao sam, zaista, neiscrpnu inspiraciju za neobična udvaranja. Recimo, za rođendan, Novu godinu ili 8. mart kad ženama svi poklone po buket cveća, ja sam dolazio praznih ruku. Znao sam da moj peti ili šesti buket po redu u toj masi cveća ne bi značio ništa. Zato sam odabirao neki bezvezan dan, sredu ili petak, kad dami niko ništa ne poklanja, da je moj raskošan buket stvarno iznenadi i obraduje. U vreme moje mladosti, cveće je igralo veliku ulogu u osvajanju žena, dok današnje dame kao izraz naknonosti više vole nešto konkretno, poput avionske karte za Kipar. Međutim, dešavalo mi se da sam tone cveća slao uzalud, pa da čak ni svakodnevni telefonski pozivi, ni razni trikovi nisu uspevali da probude ljubav nekih žena. A dešavalo se i to da jednim jedinim cvetom osvojim dame za koje sam mislio da su „neosvojive tvrđave”.

Kasnije, kao novinar i voditelj, bio je u prilici da upoznaje brojne lepe i zanimljive žene. Međutim, pored onih s kojima bi i poželeo da ode na put ili provede jednu noć – samo dve je bio spreman da odevede pred oltar.

– Samo dve žene poželeo sam da odvedem kod matičara. Prvi put sam se oženio kada sam imao 22 godine i iz tog braka imam 32-godišnjeg sina. Moja tadašnja supruga i ja bili smo suviše mladi, ludi i nezreli pa je naš brak, posle 12 godina, dospeo u krizu. Imao sam mnogo prija- telja na estradi i van nje, bio sam slavan i popularan, ali zbog nesuglasica sa ženom osećao sam se isto onoliko usamljenim kao kada sam, kao skroman student, s jednim koferom stigao u Beograd u kojem nikoga nisam poznavao. Te davne, 1973. godine, vodio sam radio-emisiju „Minimaks” po kojoj sam dobio nadimak. U okviru emisije je „išao” kviz a pobednika je JAT nagrađivao avio-kartom za Rim, Pariz, London i druge metropole. Prve nedelje, nagradu je dodelio neki pilot, druge mehaničar, treće kontrolor leta, a četvrte su mi poslali jednu lepu, mladu stjuardesu, Biljanu. Svidela mi se, a pojavila se u mom životu kao da je Bog poslao, u pravo vreme, kada sam iako zvanično oženjen, čeznuo za ljubavlju i toplinom.

Ovaj „poklon“ nikako nije želeo da vrati.

– Nisam hteo da je „ispustim” i predložio sam joj da, posle emisije, odemo u neki restoran na ručak. Biljana je prihvatila. I dok smo uz jelo i piće pričali u restoranu, intuitivno sam osetio da je Biljana prava žena za mene. Pomislio sam: eto, pored toliko nagrađenih ljudi u kvizu, ja dobih nešto što za mene predstavlja superpremiju – poznanstvo sa ovom divnom, mladom devojkom. Posle tog prvog susreta i zajedničkog ručka, Biljana i ja se više nismo razdvajali. Venčali smo se godinu dana kasnije. Ja sam, bukvalno, iz jednog braka prešao u drugi, iz jednog stana u drugi i drago mi je što sam, bez dana pauze, od rane mladosti živeo porodičnim životom. A 19 rodina izuzetno srećnog braka sa Biljanom i naše dvoje dece dokaz su da me srce nije prevarilo onda kada sam je prvi put video i poželeo za ceo život – zaključio je svojevremeno Minimaks.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi