Život Olivera Mandića obeležile su dve Maje: Zbog jedne je zapevao, a drugom se oženio!

Nesuđeni beogradski džezer Oliver Mandić dotakao je same zvezde pošto je ,,izbacio” pesmu „Ljuljaj me nežno“, koju je, inače, radio za Maju Odžaklijevsku. On je ,,Profilu“ 2001. godine objasnio zašto ga je koleginica iznervirala, te koliko je poludeo pošto su ga naterali da se lati mikrofona. Pošto je snimio pesmu, nikome nije hteo da je pusti, uopšte i ne računajući na to da će zbog nje napraviti lom na muzičkoj sceni.

– Napravim ja još jedan novi bend, vežbam u Domu omladine, kad dođe Maja Odžaklijevska. Kaže: ,,Je*em ti mater, užičku, bre, kako možeš tako dobro da znaš da sviraš, moraš za mene, bre, da napraviš pesmu.” Šta imam tebi da sviram „Rasti Rado, rasti Rado”… Kažem: Da li ti se sviđa? Kaže: Sviđa mi se. Hm. Odem kod Marine: Napiši mi tekst za ovo. A ona: Pisala sam, za Slađanu, smeta joj ,,lj”! Ja kažem: Daj ti meni ,,lj”. I napisa ona, nema veze…

U tom periodu, inače, Oliver i Marina Tucaković bili su u vezi, prema pisanju pojedinih medija. Njihova ljubav trajala je četiri godine. Raskinuli su po objavljivanju ove numere koju mu je napisala, tačnije on ju je ostavio „zbog lepših i mlađih“. Svakako, nastavili su saradnju i nakon raskida.

– Posle javim Maji Odžaklijevskoj: ,,Evo ti, napravio sam ti pesmu.” I gde ćemo, šta ćemo, ona izbaci singl. Meni nije palo na pamet da i ja pevam. Uopšte me nije to interesovalo. To je za mene bilo kao degradacija celog mog opusa: kako da sad pevam? I odem kod Enca Lesića u Lole Ribara i kažem: ,,Enco, da li ti se sviđa ova pesma?” A on tada imao studio „Tetrapak” u Splitu. Poludeo je: ,,Ovo je hit, bre, čoveče!” Rekoh, to sam ja za moju sestru, Maju, napravio. Koliko košta taj tvoj studio, da završimo, daj mi termine. Ja dolazim u Split, toliko i toliko para. Idem kao autor, a vodim Maju da peva tu pesmu. Dođemo u Split, ja povedem Stjepka Guta i ovog Maljokovića, da napravimo matricu. I stvarno ispade super. Ispratim ja sve muzičare i čekam Maju. Al, Maje nema nigde ni od korova. Zaljubila se u nekog Tonija, gitaristu iz grupe „More”. I je*e se na nekoj plaži, tamo pored studija. Kažem Encu: ,,Zovi je, ja više nemam love, još imam za dan-dva i gotovo je.” Zvao je, ali od nje nema ‘leba: ona je zaljubljena i nema nameru da uopšte dođe. Sačekamo još koji dan, da se zasiti i pošteno iz*ebe, sedimo po ceo dan u studiju, ali nje nema. I meni Enco kaže: ,,Onka, slušam ja tebe kako ti pevušiš. Ajde, pošto mi sutra dolazi termin za grupu „Morski pas”, ja ne mogu više da držim studio. Hajde ti da otpevaš ovu pesmu, vidi šta ćeš da radiš s tim.” Pobesnim: To je uvreda! Gde da ja pevam. Jesi li ti normalan čovek? Da mi se svi smeju. Kaže: „Ti imaš glas, boju glasa što nema niko. Onka, bre…” – lomi me Enco. Ajde, duvaj ga, bre, beži od mene, što me nagovaraš da se brukam… Ja slušam Džereta, Henkoka i Majlsa, sad ću ja da pevam gluposti. Ali malo-pomalo, da se ne bi vraćao praznih ruku, on mene nagovori. I ja tako otpevam ,,Ljuljaj me nežno”, dođem u Beograd i ubacim u štek, u album kod mene, i ne smem da pustim nikome. Maji je*em majku: ,,Hvala što si me za*ebala, neću da te vidim više u životu.” Ljut sam u pi*ku materinu. Držim ja to u šteku. Nisam uopšte želeo da uđem u tu priču. Ja sam želeo da budem klavijaturista u džez orkestru… – ispričao je Oliver, čija je pesma „Ljuljaj me nežno“ za nepunih mesec dana uspela da postane hit.

Jednako neobično desila mu se i životna ljubav.

Naime, kako je istakao 2001. godine, imao je 2.000 žena, a nije ih vodio na večere, niti im se udvarao.

– Imaš muzičare mu*onje! Imaš muzičare ku*onje! Imaš muzičare bubašvabe. Imaš muzičare bezveznjake. Svi ljudi koje sam ja voleo i kojima sam se divio imali su žene koje su im kreirale život. Ako se upustiš, sedneš na taj ringišpil, nema silaska. Dala baba dinar, dva da izađe. Ispostavilo se da su svi oni slabići prema ženama. I da su njima žene diktirale njihovu umetnost. Kakve to veze ima s brakom? Kakve to veze ima sa porodicom? Zato ja ne vodim ženu na ručak, ne vodim je na večeru. Ne udvaram se. Kažem – hoćeš li da daš pi*ke? Ona kaže – hoću ili neću. Šta ćeš da popiješ, hajd’, zdravo. A neko kome ta da pi*ke, on se ženi. Žene su, u stvari, kao hleb. Cela priča je, kao, pukovnik je pukao radi ljubavi. Svi su oni bili pukovnici u jednoj priči. A umesto da se bave onim što treba da rade, njima se upetljaju neke kulovke, iz neke treće priče, iz nekog trećeg filma. I odjedanput muzika postaje ,,Trla baba lan”. Zato sam ja imao 2.000 žena. Žensko podređujem celom svom životu. Kad ima muškarca koji se bavi umetnošću, žena treba da, pre nego što se on probudi, ujutro ode, ako je slikar, da mu donese četkice, da ga iznenadi. Ako sam ja svirao na klaviru, da ona obriše klavir. Nijedna moja žena nije obrisala klavir, bre, čoveče – žalio se on.

Međutim, kada je ugledao svoju sadašnju suprugu Maju Kozlicu, „ganjao“ ju je sve dok nije pristala da mu bude žena. Ono što ga je posebno opčinilo bilo je to što, tada osamnaestogodišnja lepotica, pre njega nije imala nijednog muškarca. U braku, dobili su ćerku Hanu Colu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi