Silvana Armenulić hitovima se upisala među besmrtnike, a živela je sa crnim mislima: Bojim se života, strepim da li će ga sutra biti

Vest da je jedna od tada najvećih zvezda narodne muzike, Silvana Armenulić, izgubila život u saobraćajnoj nesreći, potresla je pre 44 godine celu Jugoslaviju. Pevačica je nastradala u 37. godini, a sa njom su poginuli i njena sestra Mira i šef narodnog orkestra Miodrag Jašarević.

„Smederevo, 10. oktobra 1976. godine, oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd – Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević“. Tako je glasila vest o smrti legendarne pevačice.

Silvana je rođena u Doboju 18. maja 1939. godine kao Zilha Barjaktarević, ćerka Hajrije i poslastičara Mehmeda Barjaktarevića. Bila je jedno od desetoro braće i sestara, a još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije, ali je čudom uspela da preživi, dok njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovog oca to je mnogo pogodilo, pa se odao alkoholu i zapostavio porodicu, zbog čega je skoro sve palo na pleća njena majke Hajrije, koja je morala da se snalazi kako zna i ume da prehrani devetoro dece.

Možda baš da bi rasteretila majku, Silvana je rano počela da zarađuje – sa 16 godina preselila se kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.

Pre nego što je postala poznata, uzela je umetničko ime Silvana, po italijanskoj glumici Silvani Mangrano, koja je tada bila popularna.

Silvana je popularnost širom Jugoslavije stekla pevajući novokomponovane narodne pesme i sevdalinke, a svojom pojavom i načinom pevanja uticala je na mnoge promene u narodnoj muzici. Posebno veliki uspeh postigla je pesmom „Šta će mi život“, koju je napisao Toma Zdravković i koja je tada prodata u neverovatnih 300.000 primeraka.

Mnoge njene pesme žive i danas, obrađuju se i dobijaju nove aranžmane, a neke od najpoznatijih su „Ciganine, sviraj, sviraj“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“, „Sama sam“, a najpoznatija je bila i ostala ,,Šta će mi život”, koju je pre nekoliko godina obradila Lepa Brena.

Silvana se 26. oktobra 1961. godine udala za jugoslovenskog tenisera Radmila Armenulića bez znanja roditelja. U braku su dobili ćerku kojoj su dali ime Gordana, po Radmilovoj majci.

Ipak, devojčica je majku imala samo do 15. godine, pošto je Silvana nastradala 1976. Ona i sestra sahranjene su na Novom groblju u Beogradu.

Iako je postigla sve što je želela i imala karijeru o kojoj su mnogi tada mogli samo da maštaju, pevačica je onima koji su je poznavali i onima koji su je slušali i poštovali ostavljala utisak setne žene koju muče tmurne misli, što je jednom prilikom i sama priznala.

– Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti – izjavila je ona u jednom intervjuu 1972. godine.

Rekli su o Silvani

Radmilo Armenulić o početku ljubavi sa Silvanom

– Prvi put sam je video u hotelu „Grand“, tamo je pevala. Bila je veoma zgodna i jednom prilikom sam poručio pesmu, tako smo se upoznali, i krenulo je. Silvana je bila vrlo inteligentna, iako nije bila školovana, počela je da čita, drugačije se oblačila. Prihvatala je jedan drugi život. I onda sam se oženio – rekao je Radmilo jednom prilikom za Njuzvik.

Radmilo o tragediji koja ga je obeležila

– Uvek mi je teško kad moram da pričam o njenoj pogibiji. Praktikujem da na groblje odem dva-tri dana pre godišnjice. Svaki dan slušamo njene pesme. Silvana mi je ostala u lepom sećanju. Trudim se da nesreću koja se dogodila na današnji dan zaboravim. Toliko toga sam ispričao o Silvani da bih samo ponovio sve lepe reči koje imam o njoj da kažem. Kao supruga i drug bila je nežna, pažljiva i blagodarna – rekao je Radmilo jedne godine na godišnjicu smrti za Kurir.

Lepa Lukić je tog kobnog 10. oktobra trebalo da bude u automobilu sa Silvanom

– Na dan nesreće trebalo je da putujemo na zajednički koncert, ali ja sam se se prvi put u karijeri uspavala. Za njenu smrt saznala sam od novinara koji su me probudili u dva sata noću da me pitaju za komentar povodom tragedije. Počela sam da se tresem i gledala u sto na kome su bili plakati na kojima smo bile nas dve. Odmah sam popila sedativ i dugo nisam mogla da se pomirim s istinom. Od tada nikad više u životu nisam sela za volan – otkrila je Lepa.

Foto: Prinstcreen Youtube

Toma Zdravković je bio jedan od njenih najbližih prijatelja

– Prijateljstvo između Silvane i mene trajalo je godinama. Sretali smo se po raznim gradovima i 1969. godine našli smo se u istoj grupi. Tad sam već bio popularan i tražen kompozitor. Silvana je bila na prekretnici. Imala je samo jednu bolje slušanu pesmu, ali ne i hit. Čini mi se da je to bila „Nad izvorom vrba se nadnela“. Stalno je gunđala kako joj treba prava stvar, da snimi ploču i bude u špici. Pitala me šta da radi, kako da se probije. Insistirala je da joj napišem pesmu. Ali šta? Ja sam uvek bio u nekim romantičnim vezama koje su me inspirisale. Sa Silvanom je bilo teško. Pričali smo danima, bila je nesrećna. Otkrivala mi je detalje iz svog braka koji je bio labilan, naprosto je očajavala. Često mi je govorila: „Jao, ovaj život moj! Neka ide sve u đavola, kad mi ništa ne ide od ruke! Nit’ brak, nit’ ovo, nit’ ono…“ I jednom dok smo se vozili busom na koncert, kažem joj: „Znaš šta, to je interesantno, da ti ja napravim pesmu baš kao što ti pričaš, onako kako se osećaš. Onda ćeš bolje pevati“ – ispričao je svojevremeno Zdravković, koji je, inspirisan Silvanom, napisao pesmu ,,Šta će mi život”.

– A ja sam razmišljao o Silvani i onom njenom „šta će mi život“. I pošto smo imali pauzu, pio sam sa nekim društvom dva-tri dana, totalno sam bio bolestan, umoran i probudio se u hotelu Slavija. Oko devet trebalo je da krenemo na turneju. Onako sav izbezumljen, mamuran, glava mi otpada, siđem, poručim kafu i iz čiste muke uzmem od konobara blokčić za račune i olovku. Mislim, to mi nikad nije bilo teško, sad ću bar da napišem pesmu za Beogradski sabor. Odjednom, shvatim da će pesma „Šta će mi život“ biti odlična i ostavim je za sebe, da je pevam na Saboru. Na turneji mi je Silvana govorila da treba da snimi ploču i u isto vreme da postoji šansa da igra u nekoj televizijskoj seriji. A nema pravu stvar ni za ploču ni za seriju. Kad smo se vratili sa turneje, ja sam, krijući se malo od nje, otišao u studio da snimim numeru „Šta će mi život“. Radio Beograd i Estrada spremali su zajedničku ploču sa stvarima koje će biti na Saboru, ali Silvana je čula pesmu baš u tom studiju Pet i počela da me ubeđuje: „Dado, molim te, ova pesma je za mene, ti moraš da mi je daš“. I šta ću, dam joj numeru. Uostalom, to je bila njena priča, pesma je nastala od onoga što je ona meni pričala. Uzmi, ionako sam je pravio za tebe. Tako je bilo suđeno – otkrio je legendarni Toma u jednoj od svojih ispovesti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi