Bojan Leksington za 24sedam: Ne možemo da se oslonimo na zaradu od Jutjuba

Bojan Vasković nije navikao da se ne kreće među poslovnim saradnicima, publikom i ne viđa intenzivno sa prijateljima, ali mu, s druge strane, prija što je zbog pandemije više sa svojom porodicom. Frontmen Leksington benda, otkrio je u intervjuu za 24sedam kako vidi celokupnu situaciju na estradi, analizirao današnje muzičke trendove, ali se najpre osvrnuo na najteži momenat otkad traje pandemija, a to je gubitak menadžera i prijatelja Bora Lalevića.

– Za nas je već osam meseci ovo čudno stanje, jer nismo navikli na ovaj stil života, kao i to što se ne viđamo. Proteklih 15 godina smo se viđali svaki drugi dan u proseku, ali šta da se radi. Kako svima, tako i nama. Ovu situaciju nismo ni želeli da shvatamo previše ozbiljno, jer šta god da se desi mora i da prođe. Najteži momenat je bio kada nam je preminuo menadžer Bor Lalević.

Koje slike ti prolaze kroz glavu kada misliš o njemu?

Trudim se, da bi mi bilo lakše, da ne razmišljam mnogo, ali ne može čovek da pobegne. To je bilo relativno skoro, a prethodne dve godine smo bili nerazdvojni. Ne postoje reči koje bi sad objasnile neko stanje. To je sve život, pa moramo da idemo dalje.

Kako tvoja supruga, koja je doktorka, gleda na celu situaciju sa koronavirusom i da li je prednost ili „mana“ u ovom trenutku imati lekara u kući?

Mislim da je prednost u svakom slučaju. Ona je dosta posvećena svojoj struci. Ona ima neko svoje mišljenje o ovoj situaciji, a mi smo generalno ljudi koji se trude da se ne opterećuju svim ovim. Tu su deca i obaveze, a čovek svakako njima bar mora da prikaže sliku da je sve okej. Kad smo zdravo, kod nas je sve dobro.

Mnogi su se posvetili zaradi putem Jutjuba, a da li se „Leksingtonu“ to isplati?

Kada smo krenuli da se bavimo autorskim radom, uvek je bilo neke koristi od tog Jutjuba, tako da je imamo i dan-danas, ali nije adekvatno svemu onome što čovek treba da uloži u ceo proces rada i segmente ovog posla. Ne možete se osloniti na to.

Da li smatraš da su se kriterijumi spustili na muzičkoj sceni?

Čini mi se da je veoma veliki izbor.

Da li je to dobro?

U neku ruku jeste, ali u neku i nije uopšte. Čini mi se da je dobro sve ono što smo imali prilike da slušamo u detinjstvu i da se izgradimo u ljude koje ćemo ceniti mimo nekih materijalnih stvari, što današnjica više potencira. Ove nove pesme to definitivno potenciraju. Prisutan sam više u toj muzici osamdesetih, bilo da je zabavna, narodna ili strana, tako da nemam nekog znanja o novim pesmama, jer ih ni ne slušam.

Smatraš li da se na takvim pesmama lakše zaradi novac?

Ne znam, ali je činjenica je da je omladina ta koja postavlja standarde. Omladinom je lako upravljati. Dovoljna je jaka reklama i oni to prihvate, a nemate priliku da čujete u emisijama neke dobre stare pesme koje su propagirale lepe stvari, koje su u biti imale ljubav, osim recimo „Nikad nije kasno“.

Da li svoj početak pamtiš kao težak?

Kad nešto voliš, onda ti nekako ne padne ništa teško. Bilo je različitih faza, ali je uglavnom bilo sve lepo, jer smo uvek bili okruženi ljudima koji se vesele.

Možete li da planirate nešto zbog ove situacije?

U narednom periodu objavljivaćemo pesme sa koncerta iz arene, kako bi ljudi koji nisu imali prilike da prisustvuju, mogli to da čuju i vide, pa da neki sledeći dođu. Nove pesme već postoje, ali ćemo ih plasirati kada se stanje bude malo popravilo. Do tad uživamo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi