Milanče se posle „Otvorenih vrata" zamonašio: Niti sam zažalio, niti sam se pokajao! (FOTO)

Glumac Rastko Lupulović, sredinom devedesetih i član benda „Kanda, Kodža i Nebojša", nema koga nije oduševio kao Milanče u seriji „Otvorena vrata". Danas, međutim, živi potpuno drugačije, jer se 1996. godine zamonašio i uzeo ime Ilarion. 

Javnost bi ga teško prepoznala „na prvu", a on tvrdi da se nimalo ne kaje, objašnjavajući kako se uopšte rešio na ovakav korak uključivši se jednom prilikom u program RTS-a iz manastira Draganac, u kom je iguman

Osećam se zasićenim od roka

- Najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću.

- Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran... U susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se... - rekao je Rastko u jednom intervju koji je dao nekoliko meseci pošto se zamonašio.

Lupulović je, inače, rođen u Beogradu, a ljubitelji filma ga pamte i po ulogama u „Biće bolje", te „Paket aranžman". Obožavaoci pozorišta ga, sa druge strane, pamte ne samo po sjajnim ulogama, već i po nagradi za glumačku bravuru „Zoran Radmilović" koju je dobio na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 1996. godine.

Youtube screenshot RTS Kvadratura kruga: Od glumca do igumana

Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od vodećih glumaca svoje generacije. Nije bio dobar samo pred kamerama, već i u pozorištu, gde se zatekao sasvim slučajno, kada ga je drugarica „odvukla" u Omladinsko pozorište „Dadov". Tada je imao dugu kosu, kožnu jaknu i vodio potpuno drugačiji stil života.

Za igumana manastira Draganac postavljen je 2013. godine.

- Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode... Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo - izjavio je svojevremeno u „Eksplozivu".

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi