Prva ljubav Jami bio fatalni Italijan: Upoznala sam ga u Kanadi, sa našima ne može da se poredi, a ja sam bila kukavica!

Jasna Milenković Jami uvek je uspevala da sakrije svoju privatnost od javnosti. Govoreći, međutim, o svojoj prvoj velikoj ljubavi Encu Katancaritiju za „Sabor“ 1992. godine, detaljno je opisala tu romansu, koja joj se dogodila sasvim slučajno, a koja će joj zasigurno zauvek ostati u sećanju. Prema njenim rečima, uvek je na sastanke dolazio sa nekom sitnicom, samo da bi je obradovao, što je pevačica veoma cenila.

– Do petnaeste godine moj život se odvijao na relaciji kuća-škola-trening. Bavila sam se sportskom gimnastikom i postizala lepe rezultate. Bila sam članica Sportskog kluba ,,Partizan” na Vračaru i sva posvećena sportu. Simpatija je bilo, ali dečka nisam imala – sve se završavalo na pogledima, razgovorima, ponekoj šetnji. Kad sam napunila petnaest, počela sam da se interesujem za manekenstvo: završila sam kurs kod Ljiljane Tice, krenula sa snimanjem spotova, TV reklama, nastupala u kabareu Laneta Gutovića… Prvu ljubav doživela sam relativno kasno, u dvadeset drugoj. Pre toga sam izlazila sa mladićima i zabavljala se, ali to nije bila ljubav. Ona mi se dogodila tek u Kanadi, najlepšoj zemlji na svetu. Već sam bila počela profesionalno da pevam i dobila angažman u Torontu, u „Endis plejsu”, kod gazda Andre. Bila sam pozvana na mesec dana, a ostala šest meseci. Proletelo je kao san.

Jami je dobro upamtila da je u noći kada je upoznala Enca nosila lepu, belu haljinu, kao da je znala da će sresti, kako ga je nazvala – muškarca svog života.

– Prvu ljubav, Italijana Enca Katancaritija, upoznala sam u diskoteci ,,Krokodil”. Kad smo završili posao u restoranu u kojem smo pevali, moja koleginica, članovi našeg orkestra i ja krenuli smo ,,u život”. Bilo je oko dva po ponoći, što se u Kanadi smatra sasvim podesnim vremenom za izlazak. Pamtim da sam bila obučena sva u belo, kao mlada, imala sam prelepu, unikatnu haljinu. Kao da sam znala da ću tada sresti muškarca svog života. Sijala sam, to je bila moja noć.

– Diskoteka ,,Krokodil” je ogroman prostor, sav u nivoima, sa bezbroj šankova i separea, osvetljena prigušenim, obojenim svetlom. Pronašli smo mesto za jednim od šankova i nalaktili se, uživajući u zvucima muzike. Poručili smo piće i posmatrali bezbrižna lica oko nas. Tada sam ga ugledala, tačno nasuprot mestu na kojem smo sedeli: tamnokosi, tamnoputi mladić sa krupnim crnim očima, lep kao iz bajke. Sedeo je sam za šankom, odeven u džins i majicu i nezainteresovano posmatrao okolinu. Znala sam da moram da ga upoznam. Njegova egzotična lepota privlačila me je kao magnet. Rekla sam koleginici: „Moram da se odšetam u tom pravcu”, i molila je da mi pravi društvo. Pristala je, pa smo krenule prema toaletu. Prošle smo pored njega, a on nas je sa interesovanjem u pogledu pratio sve dok nismo zamakle. U povratku, prišao je i zaustavio me. Sećam se da su mu prve reči bile da mi haljina lepo stoji i da bi želeo da se upoznamo. Predstavila sam se na engleskom, a on je rekao da se zove Enco Katancariti i da je u Kanadu došao iz Palerma. Ostatak večeri proveli smo zajedno, više nisam ni primećivala kolege iz orkestra.

– Bila je to ljubav na prvi pogled, ono o čemu sam čitala u romanima i o čemu sam maštala. Pred jutro me ispratio do hotela, uz dogovor gde ćemo se sutra naći. Sledećih nedelja – gde sve nismo išli i šta se sve nije dešavalo! Enco je bio tipičan Italijan, stvoren za ljubav i ženu. Bio je nežan i pažljiv, ispunjavao mi je i neizrečene želje. Bila sam kao u transu. Nije prošlo mnogo, a on je počeo da me poziva kod sebe na Siciliju, gde su živeli svi njegovi. Priželjkivala sam takav put, ali ga se i plašila u isto vreme. Kada sad o tome razmišljam, mislim da sam bila prilična kukavica.

Do poslednjeg dana svog boravka u Kanadi, Jami Encu nije rekla da im se bliži kraj. Ipak, nakon njenog odlaska, vezu su održavali pismima i dugim telefonskim razgovorima.

– Bližilo se vreme mog povratka kući, isticao je šesti mesec boravka u Kanadi. Tek poslednjeg dana, rekla sam Encu da odlazim. Veče pred put proveli smo napolju, sedeći i pričajući pored jedne fontane, nesrećni i izgubljeni. Došlo mi je da iscepam avio-kartu i ostanem zauvek u Kanadi! Ipak, za takvu odluku nisam imala smelosti. Te poslednje večeri koju smo proveli zajedno, Enco mi je poklonio divan, zlatan prsten, na čijoj je unutrašnjoj strani bilo ugravirano ,,volim te”. Dajući mi ga, rekao je: ,,Ovo je garancija da ćeš se vratiti.” Otputovala sam sutradan u Beograd. Prvi period naše razdvojenosti proticao je u dugim razgovorima, pismima i fotografijama koje smo razmenjivali, čežnji i tugovanju.

Ubrzo pak, shvatila je da je u njenom slučaju ona čuvena „daleko od očiju, daleko od srca“, istinita.

– Palako ali neumitno, međutim, radilo je vreme protiv naše veze: sve ređe smo se dopisivali i telefonirali. Izreka „Daleko od očiju, daleko od srca”, uverila sam se, istinita je. Ubrzo sam počela da razmišljam o snimanju prve ploče, i tako je ljubav sa Encom Katancaratijem ostala samo najlepša uspomena u mom životu. Posle njega bilo je i poznanstava i zabavljanja, ali naši momci se ne mogu  porediti sa Italijanima. Samo sam se tada osećala ženom u pravom smislu te reči, osećala sam se kao da se svet oko mene vrti. Balkanski i romanski ljubavnik ne mogu da se upoređuju. Naš tip mačo muškarca, u odnosu na prefinjene i temperamentne južnjake, ispada nekako sirov i jednostran. Kad se samo setim kako Enco nije propuštao priliku da na svaki sastanak dođe sa cvetom ili nekom sitnicom koja će me obradovati! Volela bih da se ponovo sretnemo, možda bi ovoga puta moj izbor bio drugačiji – možda ne bih pomišljala na povratak kući – zaključila je.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi