„Ne" znači „ne"! Nastavak ispovesti Štajnfeldove: Mislila sam da je samoubistvo najracionalnije rešenje (VIDEO)
Mlada glumica dugo je verovala da nikada neće moći da pronađe snage i hrabrosti da javno progovori o svemu što je proživela
Danijela Štajfeld u opštirnoj ispovesti progovorila je o tome kako je dugo živela u uverenju da o silovanju koje je doživela u maju 2012. od strane, kako je otkrila nedavno, Branislava Lečića, nikada neće imati hrabrosti da progovori javno.
Pročitajte još:
Strah je bio preveliki, a ona je ćutala, jer je pretpostavljala da će u ovakvom društvu – osim institucijama morati i javnosti da dokazuje da je žrtva.
Ceo slučaj, inače, preuzelo je tužilaštvo, ali se javnost i te kako podelila, odnosno svrstala na njenu ili njegovu stranu.
– Ja ne bih nikad mogla ni da sanjam, da ste mi rekli pre godinu ili dve dana, da ću da sedim u razgovoru sa vama i da govorim na ovu temu. Ja bih rekla to se nikada neće desiti. Ja sam morala da zacelim, morala sam da nađem snagu i hrabrost da se suočim sa činjenicom da ću da progovorim javno – napominje za „Insajder” Danijela Štajnfeld.
Da je i sama žrtva silovanja Danijela Štajnfeld je otkrila u svom dokumentarnom filmu „Zaceli me”, prikazanom na Sarajevo film festivalu protekle godine. Tada, međutim, nije želela da otkrije ime čoveka koji je odbio da čuje njeno „ne”. To je uradila tek prošle nedelje – došla je u Srbiju iz Amerike na nekoliko dana, samo da bi dala iskaz tužilaštvu – da bi rekla ime starijeg kolege, kog optužuje za silovanje.
Dan pred povratak u Njujork detaljno je progovorila o svemu.
Štajnfeldova, koja je optužila Branislava Lečića da ju je silovao u maju 2012. godine, ispričala je javno svoju istinu, te i iznela detalje lečenja, kao i perioda kada je mislila da je najracionalnije podići ruku na sebe.
– Ja nisam spavala uopšte, imala sam strašne nesanice, manjak apetita, počela sam da pijem ponekad, nikada nisam pila alkohol. Nisu to bile neke velike količine, ni tad se nisam osećala pijano, ali to je za mene bilo neuobičajeno – pričala je.
– Živim sa mentalnim stanjem koje je bilo skroz poremećeno… Flešbekovi, bila sam preplašena, plačljiva, kad sam letela avionom imala sam napade panike, plašila sam se. Stimulansi mozga, audio ili vizuelni, činili su da moj mozak ne može da proceni situaciju i non-stop sam padala u panične napade i mislila sam da će to tako biti celog života. Nije bilo šanse da to ikada ikome kažem, nije bilo šanse da ja radim svoj posao koji je moje zvanje i najveća pasija, što me je jako poražavalo. Nisam imala sebe, nikakve interne i eksterne, da kažem, oslonce. Nisam htela da se ubijem iz impulsa, nego sam jednostavno mislila da je to nešto najracionalnije što mogu da uradim. Nisam mogla da razumem da postoji bilo kakvo svetlo na kraju tunela – rekla je Danijela, pa dodala kako je nakon svega odlučila da krene na lečenje.
Branislav Lečić ATAImages/Antonio Ahel
Psihijatri su joj, kako dalje priča, dijagnstifikovali posttraumatski stresni poremećaj.
– Lečila sam se od posttraumatskog stresnog poremećaja oko dve godine. U to vreme nisam mogla da funkcionišem normalno kao osoba, da se osećam sigurno na puno mesta. Bila sam uglavnom zatvorena, ako bih trebala da idem na audicije i na tom mestu bi bio neko ko bi me podsetio na njega počela bi mi teškoća sa disanjem i onda sam izlazila iz tih soba. To je mučno, kada gledate sebe i svu svoju snagu i samopouzdanje, normalno funkcionisanje ste izgubili. Od tga sam se lečila sa raznim lekarima i institucijama sa psihijatrima i psihoterapeutima. U jednom momentu sam bila u stvari predmet istraživanja posttraumatskog stresa na Kolumbijskom institutu. To jeste dokaz da se zlostavljnje i atak desio, može da se meri funkcionisanje mozga u stvari. Jako lako može da se dijagnostikuje koje su posledice traume. Kad budete zlostavljani ne postoji šansa da nemate posledice traume. To je jedan od najgorih napada koje čovek može da preživi.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari