Iskrena ispovest Uroša Ćertića za 24sedam: O zatvorskim danima, porodici, opasnoj vožnji i strašnim povredama (FOTO)

Uroš Ćertić pušten je iz Centralnog zatvora, gde je završio zbog osnovane sumnje za nelegalno posedovanje oružja, 14. oktobra u poslepodnevnim satima.

Nepunih nedelju dana kasnije pristao je na razgovor sa 24sedam, u kome je, između ostalog, ispričao da je uhapšen ,,zbog gluposti”, a da mu je dok je boravio u zatvoru najviše nedostajao sin Nikolas. Tih dana, kaže, spas je pronašao prateći Rolan Garos i po osam sati dnevno, kao i u šetnjama sa reperom Stefanom Đurićem Rastom, čije se hapšenje odvilo tri dana nakon njegovog. Trenutno, najviše vremena provodi u porodičnom okruženju.

Poznati kaskader pušten je da se brani sa slobode. Svoju ispovest počeo je govoreći o najskorijem događaju, o kom su pisali gotovo svi domaći mediji.

– Sve je nastalo iz svađe sa zapolenim u ekspozituri preko puta Bajlonijeve pijace. Istina je da sam optužen za posedovanje i nošenje nelegalnog oružja, pištolja, ali pošto je istraga još u toku i trenutno se branim sa slobode, ovo je sve što mogu da kažem, a da se toga tiče – počeo je čuveni kaskader.

– Kada se to desilo nazvao sam advokata da odmah dođe u stanicu, a onda sam se javio nevenčanoj supruzi Ivani i to je bilo to. Sledeći put smo se čuli i videli posle 19 dana. Rekla mi je: ,,O Bože, Uroše”.

– Dolazim u zatvor, a sa mnom te sekunde ulaze još dvojica, drugom maricom. Ređaju nas ispred kancelarije lekara, a jedan od te dvojice je Rastin venčani kum! Neverovatne okolnosti. Tri dana kasnije, dolazi i brat Rasta. Dakle, ušao sam sa jednim Crnogorcem i sa Rastinim venčanim kumom, koji je venčao Anu (Nikolić) i njega, neverovatno! On je naš bivši reprezentativac u kik-boksu, ne bih da mu spominjem ime… Rasta je uhapšen tri dana posle mene i pošto je došao u subotu uveče, a kantinu imate samo ponedeljkom i sredom, ja sam njemu, pošto i Anu lično znam, drugarski poslao par cigareta i pola čaše nesa. Bratski, kolegijalno, po momcima koji sipaju ručak. Bio sam u sobi 15, njegov kum u 14, a Rasta je posle tri dana došao u sobu broj 12! Imali smo V.I.P. hodnik (osmeh) Znači… Mogli smo da snimimo rijaliti. Uglavnom, znao sam kuda idu momci koji dostavljaju obrok pa sam pitao komandira: ,,Mogu li, molim Vas, da pošaljem?” i onda sam pokazao koliko nesa i pet cigareta. Oni su rekli: ,,Može”. Tako da sam poslao čoveku nešto, da ne čeka ponedeljak, jer znam da je sigurno nervozan. Lično, gotovo i da ne pušim. On je došao posle tri dana, a prvi put smo se videli u šetnji, posle sedam dana njegovog boravka – objašnjava Ćertić i dodaje da mu se Rasta kasnije zahvalio na ovom gestu.

Sa Rastom je, po svemu sudeći, provodio dosta vremena:

– Išli smo u tri šetnje. Dve bismo cele šetali, pričali… Rekao mi je da je već napisao pesmu i da ćemo raditi spot zajedno. Pojaviću se u tom spotu kao ja i kao kaskader, koji će raditi kaskade na sportskom motoru, jer mi je to specijalnost, između ostalog. Naglasio bih samo da nije istina da smo pisali ili da pišemo pesmu. On je muzičar, a ja sam osmislio neke scene za spot. Radićemo kada izađe, nadamo se što pre.

Iz perioda koji je proveo u zatvoru, kaže, nema šta neće pamtiti.

– Moram da kažem da su ljudski odnosi u zatvoru mnogo bolji nego na ulici ili u rijalitijima. Imao sam dobru ekipu u celom hodniku, a posebno u sobi. Na primer, sa mnom je bio jedan stariji čovek iz Pazara koji me je prva dva dana smirivao, pričao mi da mislim na dete, a spasao me je najviše Novak Đoković! Odnosno Rolan Garos. Gledali smo sve, svaki meč, a to je 6, 7, 8 sati tenisa dnevno. Unutra je jako dosadno i stvarno je ,,godina prođe, ali dan nikada”. Baš nas je spasao Nole, ceo Rolan Garos, svi ženski, muški mečevi, sve smo gledali kao da smo voditelji. I bioskop u 9 na TV! Najteže mi je pao taj, kao, vojni protokol i, generalno to – biti u zatvoru, odvojen od deteta. Da ne bude sada kliše, ali… Odvojenost od sveta, posebno od porodice. Kad ste u CZ-u, nemate nijedan poziv. Samo dve posete od najuže porodice u 30 dana, koje smo ,,ispucali” za dve nedelje, kada mi je otac dolazio. Neograničeno može da vas posećuje samo advokat, tako da sam imao dve posete nedeljno – jedna od strane oba advokata i jedna od oca. Ništa pozivi, niko drugi nije dolazio, samo otac.

– U zatvoru, oficiri bi se pitali šta ću tu, a onda bi se i šalili sa mnom i Rastom, dok smo šetali dvorištem, da nam samo još fali pevačica pa da snimimo spot. Postavljali bi mi standardna pitanja – šta je bilo najopasnije što sam radio. Skok iz aviona s 3.500 hiljade metara, na primer. U Norveškoj sam vozio motor na zadnjem točku kroz čitav tunel, dok su mi gorela leđa, ruke, noge… Kost možeš da slomiš, ali opekotine… Plastična hirurgija još nije toliko napredovala. Posle radiš samo horor filmove!

Uroš kaže da mu je porodica često bila u mislima.

– Pred spavanje, koliko god da se trudiš, svako veče misliš na porodicu. Na dete. Ipak, ja imam bebu od četiri meseca. To je stvarno neko neverovatno zadovoljstvo, ljubav. Fali miris bebe, kamoli da ga uzmeš, nahraniš, uspavaš. Najviše su mi nedostajali devojka i dete – priznao je on.

Ivana Papić i Uroš Ćertić dobili su sina Nikolasa, a prema navodima domaćih medija, par je dugo krio ovaj događaj. Međutim, istina je malo drugačija.

– Zgražavam se kad vidim one profile na Instagramu sa skupim kolicima i decom kao aksesoarima. To mi je odvratno, a trudnoća je za mene nešto lepo, privatno, a bila je i visokorizična. Znalo je 15 ljudi na planeti, bukvalno. Par mojih drugova iz osnovne koje znam 29, 30 godina, par najboljih, dva prijatelja iz Kanade, Ivaninih par prijatelja… Ali nismo krili. Samo nisam hteo da izađe niti jedan članak na osnovu: ,,Jao, trudna”, ,,Prvi zubići”, ,,Prve cucle”, da me jure za sponzorstva pa da eksploatišem malu bebu za tri noše i 10 pari čarapica. Strašno. Da ne pričam kako i lično poznajem ljude koji ne mogu da imaju decu.

Ivana i Uroš su, inače, zajedno već skoro pune tri godine, a sinčić ima četiri i po meseca. Ipak, nisu stali pred oltar ni pred matičara i to im ne smeta.

– Ivana i ja ne verujemo u brak, a i 70 odsto brakova ne uspeva. Ako se ikada budemo venčali to će biti u opštini, a ne u crkvi, jer ni u Boga ne verujem. Ne vidimo razlog zašto bismo to uradili. Živimo zajedno dve i po godine, sve delimo, kao da smo venčani. Zajedno smo ukupno skoro tri, a beba ima četiri i po meseca. Upoznali smo se pre šest, sedam godina. Ona je tada bila sa nekim drugim, kao i ja. Viđali smo se po gradu, ali nikad nismo ni slutili da ćemo biti zajedno, niti smo se družili. Jedno njeno zimovanje na Jahorini, nedelju dana pre nego što sam ja otišao tamo, na moju omiljenu planinu, izazvalo je da stupimo u kontakt. Pitao sam je da li je tamo, ali ona se već bila vratila tada. Onda sam je pozvao u jedan noćni klub u Beogradu, gde sam te sezone bio jedan od manjinskih suvlasnika i ona je došla. Posle toga smo nastavili da se viđamo, družimo i nastala je stvarno ozbiljna i jaka priča.

Iako je Ivana znala s kim ulazi u vezu, njegovo hapšenje svakako ju je iznenadilo.

– U zatvoru sam bio 18 dana. Devojka koja sa nekim živi tri godine zna sa kim je. Ivana Papić je znala s kim ulazi u vezu – sa kaskaderom, čovekom koji skače iz aviona, vozi motor par kilometara na zadnjem točku… Kad god vidim malu decu na ulici, pravim akrobacije! Volim svoj posao i jedva čekam da me zovu i da me zapale. Da zapaljenih leđa i ruku vozim motor… Ona je zaista znala s kim ulazi u vezu. Ja sam Blizanac u horoskopu, luckast sam. Ali, ovo ju je iznenadilo. Ovo je, ipak, nedozvoljeno, suludo. Kaskaderi spadaju pod ekstremne sportiste, jeste bila svesna s kim ulazi u vezu, ali ovo je baš suludo i jako ju je iznenadilo.

Par, inače, već neko vreme planira da se preseli u Grčku, tako da za razliku od poznatog tate, mali Nikolas neće biti Dorćolac.

– Teška srca sam se preselio sa Dorćola na Savski trg, ali imamo neverovatan pogled. Ispred prozora nam grade spomenik od 23 metara, Stefanu Nemanji. Ali, pošto sam proveo dvadesetak dana prošle godine u Grčkoj, razmišljamo da se preselimo tamo. Mi smo letnja deca, Ivani je rođendan u avgustu, menu u junu, a Nikolasu sedam dana pre mog (1. juna). Inače, Ivani sam bio prepustio da da ime detetu, kao majka. Imala je listu imena i oboma nam se svidelo ime Nikolas. Na kraju se ispostavilo da je to grčko ime, a mi već godinu i po planiramo da se selimo u Grčku! Polako pripremamo sve, iznajmićemo oba stana. Ivana ima još jedan, a živećemo u tom trećem na Zvezdari, kada budemo u Beogradu. Dete tako neće biti Dorćolac, nego Grk. U stvari, biće Srbin sa kanadskim pasošem u Grčkoj! A ovo (zatvor)… Kada dođe vreme, objasniću mu. To će mu biti dobar primer za šta da ne radi. Neka nauči na tatinoj greški. Kažu da mudri uče na svojim greškama, a pametni na tuđim. Nadam se da će biti pametan, siguran sam u to.

Ukoliko naslednik bude ,,povukao na njega” kada je karijera u pitanju, imaće Uroševu podršku, ali samo ako bude živeo u Kanadi.

– Ako ikada odluči da živi u Kanadi, onda bih mogao to da podržim. U Kanadi i Americi cene ovu struku i za to adekvatno plaćaju. Ako bude pokušao da bude kaskader u Evropi, celoj, onda neću to da podržim. Imam ozbiljne povrede, kao i svaki uspešan kaskader, bez toga ne možete proći… Što ste bolji i uspešniji, ozbiljnije su kaskade, scene i mnogo su veće šanse da se povredite. Kad bude video ovaj ,,šouril” sigurno će reći: ,,Želim i ja tako da vozim!”, a ja ću ga naučiti da poluprofesionalno vozi i kola i motore. Biće jedan od bezbednijih vozača na putevima.

Uroševe povrede nisu nimalo naivne

– Imam šraf u desnom zglobu ruke i frakturu tri pršljena, skoro da sam poginuo u Kairu pre dve godine, imam sigurno 30 do 40 manjih ožiljaka sa snimanja, a radio sam samo velike filmove kao što su ,,Noć u muzeju 2″, ,,Nemoguća misija 4″, ,,Bekstvo iz zatvora”, ,,Iks fajls”, ,,Nikitu”, ,,A tim”, ,,Smolvil”…. I imam te povrede. Ne bih baš podržao Nikolasa da to radi, sem u holivudskim ostvarenjima, gde se to dobro plaća, a ne eksploatiše.

– Dobro sam prošao pre dve godine, što za karijeru od tada čitavu deceniju nije ništa. Pao sam sa 3 metra i 14 centimetara na glavu. Slomio sam tri pršljena i za dlaku ostao živ. Kroz daske smo propadali na neki šank. Jedno 3 sekunde nisam osećao noge i pomislio sam: ,,Kako sad, kolica, nema sporta, nema ništa…” i činilo mi se da to mnogo duže traje. Ali onda se vratilo sve. To što se meni desilo, nije smelo da mi se desi. Bila je greška ljudi koji su pripremali te daske. Nisam pao ravnomerno, jer se nisu sve slomile u isto vreme, pa sam glavom i telom propao malo pre i završio na drvenom parketu.

U domaćim ostvarenjima nema nameru da učestvuje.

– Mi ne snimamo zahtevne filmove. Recimo, ,,Južni vetar”, tu imaš malo kaskaderske vožnje i to je to. Više puta sam isticao da ne želim da radim u Srbiji, niti bih da me uopšte zovu. Poslušali su me, pa to i ne rade. Na početku su me zvali, pre 6, 7 godina, pa i pokušali da iskoriste moj ,,šouril” i posle me ne zovu. Stranci su me tada zvali, jer su čuli da postojim i da sam ovde. Ovde se to radi za mnogo manje pare. Jedan kaskader koji je osetio šta je raditi za dnevnicu od 2 ili 5 hiljada na ,,Nemogućoj misiji” koja je imala budžet od 140 miliona ili na ,,Planeti majmuna” od 200 i nešto miliona… Radio sam ,,Iksmena” – budžet 200 i nešto miliona. Znači, nikada ne bih doveo svoje telo i zdravlje u opasnost za ovdašnje bedne dnevnice.

I kada je počinjao, Uroš se trudio da ne žuri i temeljno uči.

– Prvo sam odradio par manekenskih poslova, onda sam počeo da statiram, ali profesionalno. Postao sam član Unije glumaca i performera Kanade i počeo da statiram 3 do 4 puta nedeljno, pa sam iz statiranja dobio agenta za reklame i počeo to da radim. Na jednom filmskom setu, dok sam statirao, upoznao sam kaskadere i rekao im da odvojeno od filmske industrije radim kao poluprofesionalni fristajl vozač sportskih motora. Radili smo ,,stant šovove” po provinciji, kako je umeo da kaže pokojni Ekrem Jevrić. Dakle, počeo sam da statiram, pa sam uporedo sa tim već bio na poluprofesionalnom nivou fristajl vozača sportskih motora, a to se ceni u filmskoj industriji, trkači i vozači se izuzetno cene. Takođe i jahači, bivši gimnastičari, MMA borci, sve je to dobar ,,skil”, kao baza, za kaskadera. Zatim sam volontirao, nosio strunjače drugim kaskaderima dok rade na setu, išao na gimnastiku, jahanje, mačevanje, glumu, tuče za pozornicu, kao i pozorišni glumci što rade. Tako sam ,,upao” u sve to. Trenirao sam sa kaskaderima, išao sa njima na glumu, pa i sami koordinatori bi nas savetovali da to radimo. Od 100 uloga, imam sigurno 15 glumačkih. Glumac-kaskader, to je najviše plaćena kategorija na setu. Dubliraš samog sebe! Znači, imaš nešto da kažeš, pa se desi neka tuča, eksplozija… Imam sigurno desetak uloga kao glumac-kaskader, 100 nastupa na motoru za živu publiku što u Las Vegasu, što u Vankuveru, Edmontonu, po celoj Kanadi i provinciji Britanske Kolumbije – nabraja on.

Na domaćem terenu radi samo spotove.

– Pljujem eksploataciju i rad za 100 evra dnevnice, a negde drugo je to isto 2.000. U Srbiji prihvatam da radim samo muzičke spotove. Radio sam sa Majom Berović, Jelenom Rozgom, THC, Sha, Vladom Matovićem, Markom Bulatom, sa Dejanom Milićevićem. Za kaskadere su muzički spotovi adekvatno plaćeni i to poštujem. U pitanju je, obično, jedan dan posla, do dva. Ostalo je eksploatacija. Veliki Kusturica plaća kaskadere 30 do 50 evra, a dolazi na isti taj filmski set u ,,mercedesu” od 150 hiljada ili nekad čak i helikopterom. To je čista eksploatacija. Pre godinu dana su me zvali da glumim povređenog kaskadera u ,,Urgentnom centru” i to sam odbio. Dao sam im cenu, a onda i odbio njihovu ponudu.

,,Među svojima” izuzetno poštuje Batu Fistrića koji je, kako se često navodi, ,,više puta poginuo na filmu nego što je Bata Živojinović pobio Nemaca”.

– U Srbiji sam radio samo sa i za Branislava Batu Fistrića, koji je jedini pravi kaskader ovde, za mene. Njega priznajem. Radio sam sam njim, ali stranu produkciju, dva projekta, za Egipćane. Sarađivali smo i za Roka Cvetkova u Sloveniji, seriju ,,Mekmafija” i jedan egipatski TV šou. Egipćani inače dosta snimaju po Srbiji i regionu. Inače, radio sam i ,,Everli” sa Salmom Hajek, kao glumac-kaskader. Imao sam 6 dana snimanja za okej honorar, ali nisam hteo to da odbijem, jer sam imao scene sa njom. Razgovarali smo jedan na jedan, pucali jedno na drugo, ona me ubija na kraju. A ,,November man” sa Pirsom Brosnanom? Engleski koordinator kaskadera me je zaposlio, kad je video moj rezime i rekao mi je da sam ovde najbolji i da ne može da veruje da me niko nije preporučio.

Lista glumaca sa kojima bi voleo da sarađuje je, kaže, mala.

– Od Ala Paćina, do Krisa Evansa, Džesike Albe, Rene Zelveger… Radio sam sa ljudima koji su nagrađeni Oskarom. Tako da, na listu bih, na primer stavio De Nira, Dikapria i Nikol Kidman. Ona je za mene velika glumica.

U najlepšem sećanju ostala mu je saradnja sa Vilom Smitom, te Robinom Vilijamsom.

– Vil Smit i pokojni Robin Vilijams su ostavili najveći utisak na mene. Non-stop zasmejavaju ceo set, kao drugari su, sa svima se pozdrave… Sa Robinom sam radio dva filma, na jednom sam statirao. On se šalio sve vreme akonto toga koliko sam crn. Neverovatno pocrnim leti, neka pčela se još muvala oko mene, a on nije prestajao! Ne mogu to ni da prevedem! On se, čovek, znojio koliko je zasmejavao ceo set, pa i dok su ga šminkali i presvlačili.

Kad kaže da je iz Srbije, nema zabune

Od ,,ere” Vladeta Divca i Stojakovića, svi znaju, kad kažem odakle sam. Pre je bilo Srbija, Sibir, Sirija… A sad zbog Noleta svi znaju tačno da ,,ubodu” na mapi gde je Srbija. Vlade Divac je, za nas u dijaspori, bio naš prvi ambasador. Nikada ga nisam upoznao, ali smo vikali dok je bio u Vankuveru u ,,Grizlizima”, a on bi dizao tri prsta i pozdravljao nas.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi