Emotivna ispovest Ognjena Amidžića o karijeri i životu: Nakon smrti oca majka me je zaklela da ne idem u informativu

Voditelj autorske emisije ,,Amidži šou”, Ognjen Amidžić otvoreno je govorio o svojim počecima i trenucima koji su obeležili njegov život. Amidžić je otkrio koji mu je period bio najteži, a potom ispričao šta je bila najveća mećava u životu.

– Kad sam imao 15, 16 godina, kad sam izgubio oca, to mi je bila najveća mećava. Bio sam vezan za Luisa, slušao sam njegovu muziku. Voleli smo da pevamo zajedno, ,,Mećava” je fantastična iz njegovog opusa.

Kako kaže, imao je lepo detinjstvo, ali zbog svog nestašluka je dobijao i batine od roditelja, a pala je i poneka suza.

– Super mi je bilo detinjstvo, bio mi je najsrećniji period života. Živeo sam u srećnom okruženju, zdrava porodica, država koja je imala potencijal. Ništa mi nije falilo ni nedostajalo. Sećam se suza samo kad su me tukli, znalo se kad se dobijaju batine, kad sam zaslužio. Više sam bio problematičan u kući nego u javnosti. Bio sam prvo dete, razmaženo. U školi sam uvek bio primeran. Moja sestra je dve i po godine mlađa od mene, ja sam se odvajao, uvek smo okej funkcionisali. Imao sam fazu kad sam se plašio da spavam sam, voleo sam da gledam horore, pa sam se plašio, molio sam je da dođem kod nje da spavam sa njom, ona kaže može ako mi daš majicu ili 100 dinara. Naplaćivala mi je mir. Voleo sam da je nerviram, udarala me, tukla. Nisam udarao mlađu sestru, ali voleo sam da je nerviram.

Ono što malo ko zna jeste da je Amidžić bio vukovac u školi i da se bavio rukometom, ali kako na tom polju nije mogao da pokaže sve što ume, uz oca je počeo da upoznaje čari novinarstva.

– Tad je bilo važno, bio sam vukovac, ali sam maturski rad odradio slabo, dobio sam dvojku. Igrali smo rukomet, bili smo popularni kod devojčica, nas 4, 5. Posle kad sam studirao, menjalo se vreme i situacije. Verovao sam da ću biti rukometaš, gledao sam u Šapcu najbolje rukometaše na svetu. Sankcije koje su došle ubile su rukomet u Srbiji. Nije bilo sale više, nije bilo struje. Mene je to pogodilo, doživeo sam razočaranje i nikad više nisam uzeo loptu.

Ognjenov otac je takođe bio novinar, radio je na informativi televizije ,,Šabac”, a na radnom zadatku je i izgubio život.

– Odrastao sam u kući uz oca koji je radio to što je radio. Televizija je bila jedna tad, a pokrivala se cela Jugoslavija, to je bio ozbiljan posao. Najteži dan u životu mi je bio kad sam izgubio oca. Od tad sam prema svim tim gubicima, imam čudan osmeh. Imam informaciju, ali ne mogu to da doživim. Čitava ekipa je stradala, sa izvršenja zadatka krenuli su nazad, spremljena je zaseda, njih su presreli. On je bio fanatik što se tiče posla, i televizija Šabac je prva lokalna televizija koja je napravljena u Jugoslaviju. Bio sam kod kuće kad su mi javili da je tata poginuo – ispričao je Amidžić kako je nastradao njegov otac, a potom se osvrnuo i na svoje početke u novinarstvu:

– Godine 1992. sam počeo na radiju, 1994. na televiziji. Bili smo klinci tad. Imao sam tako dobru ekipu, da radim šta hoću, proizvodili smo neobične emisije. Ja sam odrastao uz tatu, ja sam se naslušao toliko o informativi, znao sam da napišem i reportažu i vest, Mama me je zaklela kad se njemu to desilo da ne idem u informativu. Nisam ni hteo, zanimao me je MTV.

Ognjen se prisetio i haosa koji izbio na Beoviziji, a o kom se i danas priča.

– Bio nam je potreban ventil, hteli smo to da uradimo. Sve smo smislili, kako ćemo se zvati, oblačiti i tek smo onda otišli u studio, to je tako krenulo. Graja, Kon i Kobac su nam pomogli. Čim smo bili medijski prepoznatljivi, bilo je stvarno fantastično. Prezabavno je bilo, imali smo ozbiljne nastupe. Imali smo pravi ozbiljan bend. Mi kad smo trebali da odemo na Evroviziju, ali raspala se država. Hteo sam da uključem Luisa, zbog njegovog glasa. Ja sam šokiran da neko koristi to zarad nekih ciljeva. Crnogorski žiri je tada dao i nama Ani Nikolić, Tijani Dapčević, svima nam je dao nule. Mi smo radili, tako smo se spremali za Atinu, bio bi haos. Dobijali smo posle poruke crnogorskog žirija: Znate da nije zbog muzike – ispričao je Amidžić, a potom se osvrnuo na svoju grupu Flamingose koja se ugasila kada je preminuo voditeljev prijatelj Marinko Madžgalj.

– Flamingosi su se završili prirodno, nemoguće je da se nastavi. To je završeno 2016. godine. To što se Marinku desilo, to nije gubitak od jednog dana. Ti čitav period se spremaš na taj dan, a ostavljaš procenat da se neko čudo desi. Sjajno smo funkcionisali, bio je specifičan čovek. Sve smo pesme pravili na gitarama, da je hteo muzikom da se bavi ozbiljnije bio bi veliki. Bacio sam gitaru u vodu, to mi je bila simbolika.

Ognjenova emisija beleži veliku gledanost, a voditelj je ispričao i koji intervjui su mu pomogli da ostvari zapažene rezultate.

– Dugo je trebalo da stignemo do ,,Amidži šoua”. Desilo se 2008. godine, ja sam uvek bio zahvalan Milici i Željku što su mi dali šansu. Suze Nataše Bekvalac, hvala joj na želji da takvu stvar podeli sa mnom. Drago mi je što sam imao intervju sa Dženifer Lopez, u tom trenutku jedna od pet najaktuelnijih u svetu.

Amidžić iza sebe ima dva braka. Prvi je trajao četiri godine, ali voditelj o tome ne voli da govori i ističe da je Danijela njegova najveća ljubav.

– Kad smo se videli prvi put ostavila je fantastičan utisak na mene. Danijela je najveća ljubav u mom životu, otac sam sedam i po godina. On je šou program, to je najlepša stvar koja mi se desila. Dok ne dobiješ dete, nemaš taj pogled u životu. Mamin sin je, videćemo šta će pubertet da kažete. Nadam se da neće ostati jedinac – rekao je Amidžić u emisiji ,,Premijera – Vikend specijal”.

Pročitajte još

Ognjen Amidžić igrao je rukomet pre nego što je postao voditelj: Tada je dinar bio jednak marki

Ognjen Amidžić o konkurenciji: Mnogi su pokušavali da kopiraju ono što ja radim, ali im nije pošlo za rukom

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi