Detinjstvo joj je bilo bajkovito: Verica Rakočević nije imala najlepše haljine, ali je dobijala poljupce! Uskrs joj je bio posebna čarolija

Jedna od naših najistaknutijih modnih kreatorki, Verica Rakočević, evocirala je uspomene na detinjstvo i uskršnje praznike, a potom i otkrila koliko je bio trnovit put do uspeha koji je postigla.

U emotivnom intervjuu za 24sedam, neizostavna tema je bio i njen 37 godina mlađi partner, Veljko Kuzmančević, kao i odgovor na to kako je deci svojevremeno priznala da ima vezu.

Kako su izgledali uskršnji praznici u vašem detinjstvu? Kakve uspomene budi sećanje na taj period vašeg života?

– Moje detinjstvo je bilo bajkovito. Praznici poput Uskrsa su bili posebna čarolija. Imam dva brata i sestru, tako da smo sa tatom i mamom koji su bili primer neverovatne ljubavi zajedno farbali jaja takmičeći se ko će biti maštovitiji i imati lepše jaje. Onaj čije je jaje bilo najlepše, dobio je po brdo poljubaca od ostalih ukućana.

Koliko je bilo teško školovati se šezdesetih? Da li su roditelji uspevali da vam obezbede sve što je potrebno?

– Bilo je lepše nego sada, sigurno. Roditelji su nam obezbedili bezgraničnu ljubav, a to je ono što je najvažnije. Nisam imala ni najlepše haljine, cipele i torbu, ali ni meni ni mojoj sestri i braći to nije bio razlog za nezadovoljstvo. Naučeni smo da je zdravlje, ljubav i mir u porodici važnije od luksuznog života i ispunjene svake želje.

Ova i prethodna godina su posebne za sve nas zbog pandemije. Kakav ste vi zaključak izvukli i čemu su vas ove godine naučile?

– Naučena sam da ni jedan problem, osim zdravlja, nije razlog za kuknjavu i nezadovoljstvo. Živim u prirodi, brzo sam se prestrojila što se posla tiče i ovo vreme pandemije nije mnogo poremetilo moj život. Ovo je bio period kada sam mogla da pročitam sve one knjige za koje nisam imala vremena. Ništa ne shvatam tragično i znam da je život takav da sve mora da prođe i lepo i ružno. Ne kaže se za džabe, strpljen – spašen.

Koliko suza je, ipak, bilo potrebno proliti da biste stekli slavu i ugled kakav danas imate?

– Ne plačem zbog problema, meni su problemi pogonsko gorivo tako da nije bilo teško, ne bi ni imalo vrednost. Prošla sam pakao nekoliko puta, pravila pogrešne korake, padala i ustajala. Živim u zemlji koja ne voli drčne kao ja, ne bih rekla onu potrošenu rečenicu da se “uspeh ne prašta”, tako da sam potpunu satisfakciju doživela posle uspeha na Nedeljama Visoke Mode u Italiji. Upornost, ljubav prema poslu i mukotrpan rad uvek dovode do uspeha. U stvari, zavisi šta smatrate uspehom. Za mene je najvažnije trajanje i to što se ono što radim još uvek traži. Što se popularnosti tiče, to je nešto što nije kompliment kada živite u zemlji gde je dovoljno da od sebe napravite budalu i nađete se na svim naslovnim stranama. Popularnost u Srbiji je obezvređena kategorija. Iskreno, najviše bih volela da niko ne zna kako se zovem, a da posao koji volim i radim ima poštovanje. Mislim da sam, što se posla tiče, uspela. Nažalost, privatnost nisam uspela da sačuvam za šta isključivo krivim sebe.

Da li ste se ikada pokajali zbog nekih donetih odluka?

– Ne kajem se nikada, ma koliko pogrešila, znam da svaka greška vodi nečemu boljem. Boljem u smislu da služi za nauk  i da vam ukaže kojim putem ne treba da idete.

U kom trenutku ste shvatili da želite da se bavite modom, budući da ste najpre upisali pedagogiju, a potom i defektologiju, zatim ste radili i kao stjuardesa?       

– Kod mene je sve u životu slučajnost. Trenutak koji je bio odlučujući je užasno nezadovoljstvo poslom kojim sam se bavila i želja za promenom. Nisam bila od onih koji su maštali da budu ono što su danas. Otvaranje butika je bio beg od dosadnog posla, a pošto sam jako odgovorna, kada sam već ušla u posao o kome sam znala malo, neumorno sam učila i tek posle sedam godina iskustva i učenja napravila prvu modnu reviju i potpisala se kao modni kreator.

Kakav odnos imate sa decom, da li vi savetujete njih ili ipak oni vas? Kako pronalazite kompromis?

– Majka sam dve predivne ćerke i sina. Decu savetujem samo ako im je moj savet potreban, odrasli su ljudi i bilo bi nerealno da im se mojim sugestijama i savetima mešam ako to od mene ne traže. Sa Elenom se savetujem o zdravom životu i ishrani, a sa Milenom kada je posao u pitanju. Živi u Njujorku, radi u modnoj agenciji i svaki njen predlog i savet mi je dobro došao.

Kako ste upoznali supruga Veljka? Kada ste shvatili da ste zaljubljeni, da li ste imali bojazan da upoznate decu sa dečkom i saopštite im da ste se zaljubili u mlađeg partnera?

– Nisam toliko luda da kažem da sam se u 65 godina zaljubila u nekog ko ima duplo manje. Jednostavno, nekim čudnim dirigovanjem iz kosmosa, shvatili smo da možemo zajedno da koračamo kroz život koliko nam vreme to dozvoli. Umetnost nas je spojila, njegova muzika, slikarstvo i činjenica da je zreliji od mnogih muškaraca mojih godina, osobine su koje mojoj lepršavoj prirodi odgovaraju. Pored njega sam pronašla mir u nemiru.

Kako je izgledalo upoznavanje vašeg supruga sa decom?

– To je trebalo da ostane naše carstvo, a njegove sadržaje smo delili sa drugima i tako na žalost, izgubili privatnost. Najlepše se živi kada niko ništa ne zna o tvom životu.

Pročitajte još

Hteli su da nam zapale kamper ili da nas ubiju: Verica Rakočević o opasnosti koju su ona i njen suprug doživeli na putovanju

Verica Rakočević o svom 35 godina mlađem partneru: Prvo sam bila ljuta i frustrirana, svađali smo se…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi