Bora Čorba o teškim trenucima u karijeri: Zbog rata sam hteo da ostavim pevanje, bio sam u depresiji

Bora Đorđević godinama je u Sloveniji gde živi sa suprugom, ali zbog situacije sa kovidom-19 sprečen je da dođe u Srbiju. Zato je pristao da intervju za 24sedam da telefonski, te je otkrio kako provodi dane tokom pandemije, kako je proslavio 68. rođendan, šta misli o novoj Vladi…

Dokazao je da sa istim žarom i dalje piše pesme, pa nam je izrecitovao nove stihove koje je napisao za jednog pevača, a istom dinamikom odgovara i na novinarska pitanja. Frontmen “Riblje čorbe” otkrio je i da li planira da ide u penziju…

Deluje kao da ste se, u odnosu na ranije godine, povukli iz medija u poslednje vreme. Zašto?

Nisam se povukao. Ponekad ne želim da odgovaram na glupa pitanja, često je nabeđenim novinarima važnija moja privatnost od onog čime se bavim, a o tome ne želim da pričam, dešava se da mi izmene odgovore na neka osetljiva pitanja, urednici daju glupave senzacionalističke naslove često istrgnute iz konteksta, većina medija je politički obojena… Zbog svega toga intervjue dajem ljudima u koje imam poverenja.

Kada ćete doći u Srbiju i kako provodite vreme tokom korone?

Već šest godina živim sa suprugom u Ljubljani i teško mi pada što zbog nesrećne pandemije ne mogu do moje zemlje koja mi jako nedostaje. S druge strane, i navikao sam na Sloveniju i život ovde ima i svojih mana, a i prednosti.

Da li vam muzika, tačnije nastupi i publika, nedostaju i može li to da se nadomesti?

Naravno da nam svima u bendu nedostaju nastupi i naši verni i dragi sledbenici. Ne volim reč publika, zvuči potcenjivački. Poslednju svirku smo imali 29. februara u Kranju i onda je izbila epidemija.

Pevači sve više negoduju zbog otkazanih nastupa, a kako se vama čini da ljudi generalno vode život – muzičari bez posla, ostali bez dobre svirke i zabave?

Imam utisak da među kolegama vlada neka vrsta depresije koju leče na razne načine. Neki prave nove pesme, neki sviraju te surogat svirke… Uglavnom, besparica čini svoje, pa su svi ljudi puni nervoze.

Pre dva dana vam je bio rođendan. Da li taj dan proslavljate, ko vas se seti obično?

Da, prekjuče sam napunio 68 godina i proslavio sam ga u krugu porodice. Pogledajte našu Fejsbuk stranicu i tu ćete naći koliko ljudi mi je čestitalo rođendan, kao i nekoliko slika. Najdragocenija čestitka mi je stigla dan posle.

 

Da li muzičari idu u pravu penziju i da li razmišljate o povlačenju jednog dana? Jeste li ikada imali takve prekretnice u karijeri?

Pa, nekako penziju ne doživljavam kao pravu penziju. Govorim u ime penzionera u bendu, a to su Miša, Vicko, Džindžer i ja. Za ovih 40 i kusur godina koliko bend postoji, bio je samo jedan krizni momenat kada sam negde devedesetih pao u depresiju zbog rata i na jednoj Zaječarskoj gitarijadi rekao da je to poslednja svirka “Riblje čorbe”. Snimili smo album “Labudova pesma”, koji nije ispao baš kako sam želeo, pa smo se predomislili i odlučili da, ako bude neophodno, poumiremo na sceni. Ako može Žika Jelić da uživa i svira, a stariji je od mene deset godina, valjda i mi mladi možemo da radimo ono što volimo.

Kada pratite reči pesama na današnjoj muzičkoj sceni, smatrate li da preovladava kvalitet, šund ili nešto treće?

Bolje da ne pratim reči pesama koje se danas zovu hitovima. Bojim se da to nema mnogo veze s mozgom. Ili me je pregazilo vreme.

… Bube, Jale, lažne Raste
svi prodaju maglu, dim
a muziku upropaste
mašina i “sredi stim”
Veštačke se zvezde prave
što pevaju kao fol
neke polugole krave
ubijaju rokenrol…

Da li neka situacija, poput korone, može umetnicima da poremeti inspiraciju?

Korona nas je skroz poremetila. I preti da će nas uništavati i dalje. Ne želim da kukam, može da se preživi zahvaljujući autorskim pravima, ali kako će kolege koji nisu autori? Ljudi moraju da jedu i piju, a ne moraju da slušaju muziku. Korona ruši privredne sisteme država, a kako neće uništiti muzikante.

Da li trenutno pišete pesme za nekoga i kakvo vam je raspoloženje u tim stihovima?

Da, napravio sam sjajan tekst za Nešu Tvinsa! Muziku je napravio Zoka Đurić iz Banja Luke. Tako ćete upoznati jednog novog Nešu, a ne onog koji peva “Plavog slona” i “Bure”. Refren ide ovako: Idem u život, otvaram vrata, ma nije ona njena od zlata, dosta je bilo tuge i bola dajte za društvo alkohola.

Koja je vaša životna filozofija, a koja je ona kojom se rukovodi “Riblja čorba”?

Ako uopšte postoji neka tajna u karijeri “Riblje Čorbe”, to su dva pravila kojih se pridržavamo od osnivanja do danas. Prvo je: svirao u Ašanji, Padini, Donjem Prološcu, Njujorku, Londonu, Parizu… moraš da daš sve od sebe ko da sviraš poslednji put u životu. Drugo pravilo je: Svirao pred pet, 50, 5.000, 500.000 ljudi, moraš da daš sve od sebe ko da sviraš poslednji put u životu.

Da li pratite politička dešavanja i kako komentarišete sastav nove Vlade?

Politikom se ne bavim, ali pratim sve šta se dešava.

Pročitajte još:

Gale Kerber za 24sedam: Ne bih nikad otišao u „Grand“, ne volim da pametujem!

Đorđe David nezadovoljan: Moj bes je opravdan! Kolege, ćutimo?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi