Jezivo upozorenje pred požar kod Omiša: Vesna je ocu tik pre buktinje pokazala opasnost, a onda je vatra sve progutala

„Otišla sam iz Omiša, a sve mi miriše na dim. Ne znam da li umišljam – koža, kosa, vazduh, ljudi oko mene…“

Ovako je iskustvo nakon katastrofalnog požara koji je poharao područje Omiša opisala Vesna Matić, stanovnica Nemire, koja je sa porodicom ostala da brani kuću od vatrene stihije.

U objavi na Fejsbuku zahvalila je komšijama, članovima porodice i prijateljima koji su pomagali u gašenju požara i spasavanju imovine. Kako je navela, njena porodica je dobro, a kuću su uspeli da sačuvaju. Ipak, zadobili su lakše povrede – ogrebotine, opekotine i modrice, a nekima je vatra zahvatila i kosu.

Deca evakuisana brodom

Deca su, kako je navela, evakuisana brodom, dok su gosti poslati na bezbedno. U tom trenutku se u Omišu, prema njenoj proceni, nalazilo oko 12.000 ljudi.

„Nije nam ovo prvi požar i znamo šta treba da radimo, ali ovaj je bio drugačiji“, napisala je Matićeva, opisujući koliko se brzo i nepredvidivo vatra širila.

Prema njenom svedočenju, plamen je napredovao u velikim naletima i u više pravaca, zbog čega je bilo gotovo nemoguće predvideti šta će se dogoditi.

„U jednom trenutku više je ličio na neko mitsko biće nego na prirodnu katastrofu“, opisala je požar.

Njen otac, koji ima 75 godina, odlučio je da ostane u kući, a sa njim je ostalo još nekoliko članova porodice. Znali su da će morati da izdrže čitavu noć jer kanaderi ne mogu da dejstvuju po mraku.

„Hajde da izdržimo dok ne dođe kanader“, prisetila se.

Credit: Ma Zhen / Xinhua News / Profimedia

 

„Bazen nas je spasao“

Problem je ubrzo postala voda. Zalihe su nestale, pa su tokom cele noći kantama i loncima zahvatali vodu iz bazena.

„Bazen nas je spasao“, napisala je.

Istovremeno nisu znali šta se događa sa članovima porodice koji su evakuisani prema plaži. Posebno je strahovala za sestru, koja je sa troje male dece, uzrasta tri, šest i devet godina, nekoliko sati provela u moru čekajući da se ukrca na brod.

Matićeva se osvrnula i na probleme koji su se pojavili tokom evakuacije. Posebno je kritikovala vozače koji su u panici ostavljali automobile nasred puta.

Prema njenim rečima, u jednom delu naselja ostavljeno je oko 30 vozila, iako vatra na tom području nije stigla do saobraćajnice. Automobili su bili zaključani i otežavali su prolazak vatrogascima i ekipama Hitne pomoći.

Ona smatra da bi u kriznim situacijama morala da postoji bolja organizacija, kao i jasnija uputstva za građane.

„Ako već zbog panike moraš da ostaviš automobil, ostavi barem ključeve unutra kako bi neko mogao da ga pomeri“, poručila je.

Kao jedno od mogućih rešenja predložila je uvođenje svojevrsne civilne službe za zaštitu od požara na nivou naselja, koja bi u kriznim situacijama pomagala u organizovanju saobraćaja i usmeravanju građana.

Credit: Zvonimir Barisin / Xinhua News / Profimedia

 

Neočišćena dvorišta dodatno raspiruju vatru

Matićeva je upozorila i na problem neodržavanja dvorišta i okućnica. Suvo rastinje, grane, borove iglice i nagomilano smeće, kako je navela, mogu postati dodatno gorivo za požar.

„U ovakvim uslovima to više nije samo pitanje neurednog dvorišta ili lične odluke. To može da ugrozi čitavo susedstvo“, napisala je, pozivajući na strože kontrole i kažnjavanje onih koji ne održavaju svoje okućnice.

Posebno je istakla odgovornost komunalnih službi za blagovremeno uklanjanje otpada. Prema njenom svedočenju, među prvim mestima zapalila se upravo zona oko kante za smeće, koja se usled velike toplote istopila i spojila sa betonskom podlogom.

Jeziva podudarnost na dan požara

Još jedna okolnost, kako je navela, iz današnje perspektive deluje posebno jezivo.

„I onda jedna sasvim slučajna, ali danas jeziva podudarnost. Na dan požara, ujutru 13. avgusta, govorila sam tati da ispod Elektre, uz našu kuću i put, nisu očišćene borove iglice. Nije ih očistila ni Elektra ni putarska služba, koja bi trebalo da održava pojas uz put. Vetar je na to mesto naneo još mnogo smeća. Rekla sam tati: ‘Hajde da to sami očistimo.’ Nismo stigli“, napisala je Matićeva.

Upravo je taj materijal, prema njenim rečima, postao gorivo za širenje požara prema kućama u donjem delu naselja.

„Pet sati smo to polivali. Sve institucije, pravna lica i javna preduzeća koja imaju obavezu da održavaju svoje površine moraju tu odgovornost da shvate ozbiljno. Ako postoje propisane udaljenosti i obaveze čišćenja oko objekata, vodova i saobraćajnica, one moraju da se poštuju pre požara, a ne tek nakon njega. Neka čiste pet metara izvan granice svog objekta“, poručila je.

MIROSLAV LELAS / AFP / Profimedia

 

Građani moraju da znaju gde su hidranti i putevi za evakuaciju

Posle svega što je doživela, Matićeva smatra da se iz ovog požara moraju izvući konkretne pouke. Upozorila je na potrebu za boljom dostupnošću vode i jasnom evidencijom hidrantske mreže.

Građani, kako je navela, moraju da znaju gde se nalaze hidranti, koji su najbliži izlazi iz naselja i kojim putevima mogu da se evakuišu.

Založila se i za edukaciju dece i odraslih o ponašanju tokom požara. Dok se u školama održavaju vežbe evakuacije u slučaju zemljotresa, postavlja se pitanje da li deca dobijaju dovoljno praktičnih uputstava o tome kako treba da postupaju kada izbije požar.

Matićeva smatra da bi građani trebalo da poznaju osnovna pravila zaštite od dima i vatre, kao i da unapred pripreme osnovnu opremu, uključujući kante za vodu, a tamo gde je moguće i uređaje za crpljenje vode iz bazena ili drugih izvora.

„Ne možemo da sprečimo svaki požar, ali možemo da budemo spremniji. Možemo da čistimo. Možemo da se organizujemo. Možemo da edukujemo decu i odrasle. Možemo da obezbedimo prohodne puteve. Možemo da zahtevamo da službe rade svoj deo posla“, poručila je.

Na kraju je još jednom zahvalila svima koji su tokom požara ostali da pomažu, gase vatru, donose vodu i brinu o drugima.

„Ovog puta smo imali sreće. Imali smo i ogromnu pomoć ljudi oko nas. Ne ponovilo se“, zaključila je.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi