Slovenija na raskršću: Stabilnost ili nove podele nakon izbora

Predstojeći parlamentarni izbori u Sloveniji, u nedelju, 22. marta, biće održani u izrazito napetoj i iscrpljujućoj borbi između dva dominantna politička bloka: levog centra, koju predvodi Pokret Sloboda (GS) aktuelnog premijera Roberta Goloba i desnog centra, na čelu s Janezom Janšom i Slovenačkom demokratskom strankom (SDS).

Blok levog centra pod rukovodstvom Goloba, fokusiran je na jačanje socijalne države, unapređenje javnih usluga i očuvanje životnog standarda građana. Njegova politika ističe stratešku povezanost nacionalnih i evropskih interesa, važnost proevropskog kursa te potrebu očuvanja evropske strateške autonomije u ekonomskom, tehnološkom i odbrambenom sektoru, s posebnim naglaskom na industriju, energetiku, tehnologiju, odbranu i svemirsku infrastrukturu, navodi se u analizi Instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

S druge strane, navode analitičari IFIMES-a, blok desnog centra pod rukovodstovm Janše zagovara širu privatizaciju, jačanje krupnog kapitala, smanjenje javnih usluga i oštriju političku retoriku.

Iako se radi o jednoj od najintenzivnijih i najkontroverznijih izbornih kampanja u istoriji samostalne Slovenije, konačni ishod prvenstveno će zavisiti od poverenja birača u politiku i institucije.

Građani će, smatraju analitičari IFIMES-a, pažljivo procenjivati ko može osigurati stabilnost, ko nudi konkretna rešenja za životne izazove - od dostupnih stanova do dostojnih plata i penzija - i ko pokušava mobilizovati glasače putem straha, konflikata i društvenih podela.

Očekuje se, navodi se, pojava tzv. taktičkog glasanja, pri čemu će birači, u atmosferi napetosti i nesigurnosti, birati kandidata, koji je sposoban osigurati pobedu i formirati buduću vladu, dok mnoge manje političke stranke verovatno neće uspeti da pređu u izborni prag od četiri odsto.

Tanjug/AP Photo/Omar Havana

Posebnu pažnju analitičara izaziva mogućnost uticaja stranih političkih, ekonomskih i obaveštajnih aktera na izbor budućeg premijera. 

Dok je prethodno istraživanje IFIMES-a bilo usmereno na civilizacijske i političke aspekte slovenskih izbora, novo istraživanje posebno se fokusira na ekonomske i regionalne dimenzije, moguće pretnje nacionalnoj sigurnosti, uticaj na Zapadni Balkan i širu evropsku zajednicu, te na značaj visoke izlaznosti, koja bi mogla odlučiti konačnog pobednika.

Što se ekonomske dimenzije predstojećih izbora u Sloveniji tiče, zemlja se trenutno nalazi u fazi intenzivne ekonomske tranzicije i prilagođavanja globalnim promenama, pri čemu ovi izbori direktno oblikuju ključne ekonomske tokove i reforme. Vlada će, navode analitičari, biti suočena s hitnom potrebom ubrzane implementacije politika energetske tranzicije, klimatskih strategija i digitalizacije javnih i privatnih servisa.

Stabilna parlamentarna većina i jasno artikulisana politička vizija ključni su za očuvanje poverenja investitora iz EU, ali i za jačanje otvorenosti prema tržištima Istoka, posebno kroz stratešku saradnju sa zemljama Centralne i (jugo)Istočne Evrope.

Kada je makroekonomska otpornost u pitanju, nova (stara) vlada mora odgovoriti na izazove smanjenja javnog duga, održavanja fiskalne discipline i podsticanja zapošljavanja u uslovima globalnih ekonomskih turbulencija.

U analizi IFIMES-a, naglašava se da će sposobnost efikasne implementacije ovih ekonomskih politika postati ključni instrument političkog legitimiteta, s presudnim uticajem na stabilnost vlade i poverenje birača. Analitčari konstatuju da Slovenija predstavlja geopolitički most između Zapada i Istoka i ključni je strateški akter na Zapadnom Balkanu. Njena unutarnja stabilnost i spoljnopolitička orijentacija direktno oblikuju regionalnu dinamiku.

Profimedia

Navodi se da odluke slovenačkih birača šalju međunarodnim partnerima jasne signale o ozbiljnosti EU integracija i mogu poslužiti kao primer konsolidacije demokratije i institucionalne otpornosti . Kao članica EU i Šengena, Slovenija ima potencijal promovisati trgovinske i transportne rute koje povezuju Balkan s centralnom Evropom, ali i sa tržištima Istočne Evrope i šire.

Stabilna vlada može posredovati u regionalnim pitanjima, uključujući infrastrukturne projekte, energetske veze i jačanje saradnje među zemljama regiona.

- U celini, analiza pokazuje da slovenački politički prostor ostaje duboko podeljen prvenstveno oko vrednosnih i ekonomskih pitanja, dok istovremeno postoji relativno širok konsenzus o pojedinim strateškim temama, poput energetike, digitalizacije i razvoja veštačke inteligencije - navodi se, između ostalog, u analizi IFIMES-a.

Ukazuje se da predstojeći izbori nadilaze pitanje unutrašnje politike i imaju dalekosežne implikacije za ekonomiju, Zapadni Balkan i regionalnu stabilnost. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug