Srbi, pazite kad krenete na primorje! Ovo su crne tačke Crne Gore - najopasnije deonice na kojima se najviše gine!

Crna Gora se ubraja među najrizičnije evropske države kada je bezbednost u saobraćaju u pitanju – sa oko 90 poginulih na milion stanovnika, što je daleko iznad proseka Evropske unije (oko 45).

Crnogorske magistrale već godinama važe za jedne od najopasnijih u regionu. Specifičan teren, planinske deonice, uski i često nepregledni putevi, kao i izuzetno gust saobraćaj tokom letnje turističke sezone, čine vožnju kroz Crnu Goru izuzetno rizičnom.

Statistike saobraćajnih nesreća jasno ukazuju na nekoliko deonica koje se izdvajaju kao najsmrtonosnije.

Profimedia

Najrizičnije deonice

Jedna od najkritičnijih svakako je magistrala koja povezuje Cetinje i Budvu. Posebno rizičan je deo preko Brajića, kroz Lapčiće i Stanišiće, gde nepregledne krivine, visinske razlike i uski kolovoz često dovode do teških nesreća. Ova deonica je posebno opasna tokom leta kada se broj vozila višestruko povećava zbog velikog priliva turista ka jadranskoj obali.

Veoma opasan pravac je i magistralni put Ribarevine – Bijelo Polje. Ova deonica, poznata po velikom broju oštrih krivina, usponima i čestim nepovoljnim vremenskim uslovima, predstavlja pravu zamku za vozače, naročito za teretna vozila i autobuse koji se svakodnevno kreću ovim pravcem.

Ne zaostaje ni magistrala koja povezuje Sutomore, Bar i Ulcinj. Letnje gužve, česta rizična preticanja i veliki broj turista koji nisu navikli na lokalne saobraćajne uslove, svake godine doprinose velikom broju saobraćajnih nesreća upravo na ovom delu primorske magistrale.

Stari put koji spaja Nikšić i Podgoricu preko Platija nekada je važio za najsmrtonosniju deonicu u Crnoj Gori, a i danas, i pored novog auto-puta Bar–Boljare, mnogi ga i dalje koriste. Ovaj pravac i dalje je opasan zbog učestalih odrona, klizišta, uskih serpentina i nedostatka zaštitnih ograda.

Posebno se izdvaja i pravac Berane – Rožaje, poznat po čestim maglama, poledici i velikom broju krivina koje ostavljaju malo prostora za reakciju u slučaju greške vozača.

Stručnjaci godinama upozoravaju da kombinacija neadekvatne infrastrukture, nedovoljne saobraćajne signalizacije, loših vremenskih uslova i nesavesne vožnje čine crnogorske puteve izuzetno opasnim. Uprkos ulaganjima u modernizaciju pojedinih pravaca, crne tačke ostaju i dalje realnost na mnogim deonicama.

Apel vozačima ostaje isti - maksimalan oprez, prilagođavanje brzine uslovima na putu i izbegavanje rizičnih manevra mogu biti presudni za bezbedno putovanje kroz crnogorske planine i primorje.

Statistika za poslednje četiri godine

Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Crnoj Gori:

• 2021: 55 poginulih
• 2022: 73 poginulih
• 2023: 78 poginulih
• 2024: za sada nema konačnih podataka, ali procena je da je borj poginulih između 75 i 85.

Ukupan broj saobraćajnih nesreća

• 2021: oko 6.100 nezgoda
• 2022: 5.675 nezgoda
• 2023: 6.573 nezgode
• 2024: trend za sada pokazuje slične brojke kao prethodnih godina.

Crna Gora godinama drži jedno od najviših mesta po smrtnosti u saobraćaju u Evropi. Najugroženiji su stariji od 65 godina i mladi vozači uzrasta od 20 do 35 godina.

Stručnjaci upozoravaju da je neophodno:

• Pojačati kontrolu saobraćaja, posebno na rizičnim deonicama
• Postaviti više stacionarnih radara i poboljšati signalizaciju
• Nastaviti sa edukacijom vozača i pojačanim akcijama saobraćajne policije.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi