NATO agresori su u jednom naletu ugasili tri mlada života: Za nih su srpska deca bila legitiman vojni cilj
30.04.2023 | 08:30
Nastradali su učenici Osnovne škole "Petar Dedović" Miroslav Knežević (13), Olivera Maksimović (12) i Julijana Brudar (10), radnik škole Vukić Vuletić, penzioner Manojlo Komatina i domaćica Milka Kočanović
Copyright Pixabay/Privatna arhiva
Danas se obeležava 24. godišnjica NATO bombardovanja malog mesta Murina u opštini Plav u Crnoj Gori, kada je život izgubilo šest civila, uključujući troje dece.
Avioni NATO snaga su 30. aprila 1999. godine, iznenada bombardovali most na Limu, smeštenom u samom centru naselja, koristeći desetine projektila, bez prethodnog obaveštenja ili objašnjenja. Među žrtvama su bili civili koji nisu imali nikakvu ulogu u ratnim aktivnostima, uključujući dve devojčice i jednog dečaka.
Nastradali su učenici Osnovne škole "Petar Dedović" Miroslav Knežević (13), Olivera Maksimović (12) i Julijana Brudar (10), radnik škole Vukić Vuletić, penzioner Manojlo Komatina i domaćica Milka Kočanović.
U napadu su teško povređeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, dok su lakše povrede zadobili Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.
Most na Limu je oštećen, a svaka kuća u okolini je pretrpela štetu. Uništeni su i pogon tekstilne konfekcije, stari hotel, mesna prodavnica i Dom kulture.
Branko Brudar, otac nastradale Julijane, kasnije je izjavio da i danas oseća krivicu zbog svega što se dogodilo.
Do 1999. godine, Branko Brudar je živeo sa suprugom i ćerkama Julijanom i Teodorom u Prištini. Međutim, situacija u Prištini je postajala sve opasnija, vojska i policija su patrolirali gradom, a noću su teroristi OVK često napadali, uz stalna bombardovanja.
- Mi smo decu prebacili prvo u Obilić kod babe i dede, oni su inače rodom iz Murine, i onda je i tamo postalo nemoguće, svaku noć su deca bivala depresivna, morali su da provode noć u podrumu... onda sam ja dobio poziv za mobilizaciju i onda sam predložio da ih prebacimo Murinu. Računao sam – zabačeno je, nema vojske, nema strateški značaj i onda sam organizovao prevoz, prebacio ih tamo, ostala je baba sa njima, i onda sam, kad sam otišao na granicu, nekako bio opušten, siguran. Čuo sam se sa ocem, koji je bio u Beogradu, kaže: 'Sine, ne znam šta da ti kažem, dovedi ih ovamo, ali ovde biju Straževicu, sve se trese', i onda kažem: Ajde, ipak, selo je selo. I to ti je bila greška – ispričao je Branko.
U Murinu su ostale Julija i Teodora Brudar, zajedno sa svojim rođenicama Oliverom i Ivanom Maksimović.
- Prvo su rekli da su poginule sve četiri, onda sam sutradan tražio da me odvezu, otišao za Murino i šta da kažem. U međuvremenu sam saznao da su dve devojke starije poginule, to su sestre od tetke, Olivera i Julija. Ivana i Teodora su preživele igrom slučaja, zaostale su malo. Njih četiri htele su da odu do nešto da kupe za kolače, i onda, kako su ušle u prodavnicu, ove dve su malo zakasnile, a jedan projektil je pao baš na prodavnicu, jedan na most. Tako da su Miroslav, Juca i Olivera raskomadani - priseća se Branko Brudar jezivih događaja od 30. aprila.
Tog 30. aprila, Mirko Knežević i njegova supruga su bili u obližnjem selu, dok je njihov sin Miroslav ostao u Murinu.
- Kad se smračilo predveče, pošli smo preko Rženice, ali ne daju da priđemo, pitam ja njih šta je bilo s decom. Kaže sva su deca murinska kod Novice Zogovića u šumu gore sklonjena, ali prevariše me, u stvari on je poginuo. I sutradan mi kaže: 'Treba da ideš u Berane.' Kad je stigao ključar, kaže mi: 'Imaš li ti moći i snage da izdržiš', i imam šta da vidim, nije se moglo verovati da to može da se danas desi, u ovo vreme civilizovanog sveta - kaže Mirko Knežević.
Iako se svake godine 30. aprila pominje, mesto Murino na severu Crne Gore danas je nekako zaboravljeno od strane svih. Retko se pojavljuje u vestima i televizijskim izveštajima, a samo predstavnici srpskih partija u Crnoj Gori polažu vence na grobove stradalih.
BONUS VIDEO