Otac je Mladena našao mrtvog u pušnici, a oplakao ga je ceo region: Stručnjaci kažu - Lajk je postao važniji od života
Mislim da svako ima empatiju, ali ako je njegov interes na prvom mestu, onda se ona gubi, kaže za 24sedam psihološkinja Snežana Repac
Kratkoročno zgražavanje društva nakon neke tragedije, saučešća, pa pitanja: "Kakvi smo to ljudi postali?", naša su svakodnevica godinama, ali stiče se utisak da ne radimo mnogo kako bismo tu stvarnost promenili i mlade živote sačuvali.
"Postali smo okrutni, sebični. Gde nestade empatija?", Ugasi se mladi život, zašto?", "Samo je želeo posao", samo su neki od komentara koje smo proteklih dana mogli da pročitamo, što na društvenim mrežama, što na portalima, na vest o tragičnom kraju Mladena Dulića (22) iz Laktaša.
Razgovor za posao i navodni upitnik koji je trebalo da popuni, a potom i snimak tog razgovora i ismevanje na mrežama, bili su okidač za Mladena. Obesio se. Otac ga je pronašao u pušnici. Slomio se, a sa njim je zaplakao i čitav region. Ipak, to ne menja činjenicu da u današnje vreme empatija nije najbolji čovekov prijatelj. Psiholozi i sociolozi kažu - otuđili smo se, zatvorili u neki svoj balon briga i jurnjeve za egzistencijom, ali i lajkovima.
Čini se da je društvo koje smo izgradili sve okrutnije, a tanane duše ne uspevaju da se izbore sa zlom, nemanjem empatije i ljušturama pošasti koje svaki čas isplivaju na površinu.
Pročitajte još:
Psihološkinja Snežana Repac kaže za 24sedam da je potez zaposlenog na pumpi najverovatnije doprineo destabilizaciji već narušenog stanja ovog nesrećnog mladića.
Privatna arhiva
- Ne možemo u potpunosti ni okriviti za smrt mladića onoga ko je snimao razgovor i, protivno svakom pravu, objavio ga na društvenim mrežama. Možda je pretenciozno reći da su te osobe direktno odgovorne. U redu je da roditelji pokrenu tužbu, jer zaista ovo neovlašćeno snimanje i objavljivanje jeste nepoštovanje zakona - ističe naša sagovornica.
Repčevac naglašava da je teško reći ko je danas laka meta i moguća žrtva u sajber prostoru.
- Svako može biti meta. Jedino one potpuno integrisane ličnosti - obrazovane, sigurne u sebe, oprezne, mogu da paze i donekle se bore sa pošasti koju nam je donelo novo vreme.
Ističe da je empatija u drugom planu.
Twitter
Osoba koja je ovo okačila to je uradila zbog samopromocije, lajkovanja, zezanja... Postali smo površni. Da li neko smatra da time što ima lajkove ima i realnu pažnju? Ljudi konstruišu tu poplarnost koja je nerealna. Mislim da svako ima empatiju, ali ako je njegov interes na prvom mestu, onda se ona gubi. Psihopate nemaju empatiju i možemo reći da je to bio psihopatski čin. Sve dublje gazimo u to, samo se bavimo sobom i stvaramo neki balon gde svako živi sam za sebe. Takođe, ta osoba ne može ni da vidi tu empatuju jer je kontakt virtuelan - objašnjava psihološkinja, i izažava bojazan da će virtuelni svet urušiti sve vrednosti.
- Emocionalno otupljuju i prazne se te mlade duše. Koliko koristi, čini mi se, mnogo više štete - zaključuje naša sagovornica.
Da je celokupno društvo odavno prešlo prag nasilja i haosa, potvrđuje i sociolog Ratko Božović.
- Promenila se percepcija, ljudski život je obezvređen - i to kako se ljudi tretiraju i kako doživljavaju zajednicu koja bi trebalo da im pomogne. Strahovito smo pali u vrednosnom i mentalnom smislu, empatija je jako utrnula. Ključan je odnos prema drugima, jer se bije bitka da se obezbedi egzistencija, a nemamo energije da pomognemo onima koji su u većoj nevolji od nas - ističe Božović za 24sedam.
I pre mesec dana mladić digao ruku na sebe
Samo dve godine mlađi, Goran Karanović, pre nešto više od mesec dana, takođe je digao ruku na sebe zbog nasilja koje je trpeo.
Navodno, Karanović više nije mogao da izdrži pretnje komšija, policije i inspekcije da će mu oduzeti pse koje je brižno čuvao od smrti i gladi, pa se obesio.
Kada dođete u situaciju da morate da molite za zaposlenje, a da vas ismevaju, to je granična situacija - izričit je naš sagovornik.
- Stalna je borba za to da imamo jednakost u društvu, pred zakonom. Čini mi se da je čitava atmosfera jako trusna u vrednosnom i mentalnom smislu. Kada se ljudi suoče sa tim da je u pitanju njihova perspektiva, egzistencija, a osećaju da nemaju na koga da se oslone, lako je pasti. Imamo na našem tlu previše osetljivih ljudi. Svaki pojedinac kada nestane, nestaje čovečanstvo. Mi živimo u tranziciji između dva sistema i porodica ispašta. Obezvređen je ljudski život, pa je linija između življenja i prekidanja života vrlo tanka - zaključuje sociolog.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari