Iskasapio rođaka, ubio troje dece i trudnu suprugu: Kako je Novak Saveljić, zaslepljen ljubomorom - pobio porodicu?
Crnogorac zaslepljen mržnjom i ljubomorom je pobio porodicu bliskog rođaka Davida Saveljića
Crnogorac Novak Saveljić, zaslepljen mržnjom i ljubomorom, satanski je pobio porodicu bliskog rođaka Davida Saveljića. Njega, njegovu trudnu suprugu, troje maloletne dece i majku je daleke 1956. godine svirepo lišio života i upisao se na listu najsurovijih ubica koji su hodali ovim podnebljem.
Ništa čoveku ne daje krila i ne uzdigne ga do samog neba kao ljubav, niti ga može poniziti i baciti na samo dno života kao mržnja. Ništa ga tako ne može oplemeniti i pripitomiti kao žena, ali ni pomamiti, u zver pretvoriti, kao sumnja u iskrenost i ljubav voljene žene. U temelju svih velikih i plemenitih dela i poduhvata leži ljubav, a u osnovi najvećih zlodela, najtežih zločina – ljubomora...
Ta tri novembarska dana 1956. godine, velika sudnica Okružnog suda u Titogradu (Podgorici) bila je pretesna da primi sve one koji su želeli da prate suđenje. Prvog dana, 7. novembra, u trenutku kad je optuženi doveden u sudnicu, i iz sudnice i kroz krcate hodnike su se razlegli povici:
"Smrt zlikovcu... Konop za krvoloka… Na vešala s njim..."
Pročitajte još:
Već sutradan pokliči mržnje su utihnuli, ne samo zato što je autoritativni predsednik sudskog veća Miljan Vujošević oštro zapretio da će isprazniti sudnicu. Trećeg, završnog dana suđenja, kad je optuženi u završnoj besedi počeo da objašnjava kako je i zašto postao šestostruki ubica, zašto nije poštedeo ni dete u kolevci, i u sudnici i pred sudnicom je zavladao potpuni muk i mnogima je niz lice utekla i po koja suza, ponajviše onima kod kojih je proradila griža savest.
Jedni su se kajali što su pričama u optuženom raspaljivali i podarivali ljubomoru i mržnju i gurali ga u ponor zločina, drugi što nisu, a mogli su, ništa učinili da pomognu i spasu i ovog, u suštini, nesrećnog i ranjenog čovjeka, i njegove žrtve, posebno nevinu decu, piše crnogorski Dan.
A optužnica, koju je zastupao okružni javni tužilac Vladislav Đurišić, bila je stravična: Novak Saveljić, od oca Sima i majke Milosave, rođene Jočić, rođen u bjelopavlićkom selu Gornji Martinići 1921. godine, oženjen, bez dece, pismen, vojsku odslužio u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, odlikovan medaljom za hrabrost, 28. septembra 1956. godine, na svirep i okrutan način je lišio života svog bliskog rođaka Davida Saveljića, njegovu suprugu Juliju, njegovog osmogodišnjeg sina Veselina, trogodišnju ćerkicu Nadu, petnaestomesečnog sina Vidaka i sedamdesetogodišnju majku Staku...
– Ja i ne pokušavam da se branim – kazao je mirno optuženi kada je stao pred Sudsko veće, a zapisao reporter "Pobjede" Kosta Čakić. – Ja sam svestan šta sam uradio. Ja znam da sam svojim zločinom na sebe navukao mržnju i prezir svakog čoveka...
Tri dana je potom tako mirno i pribrano kazivao i objašnjavao kako je i zašto dospeo na optuženičku klupu, kako je i zbog čega napravio nečuveni pokolj i istražio, zatro trag jedne porodice.
Mržnja počela pre Drugog svetskog rata
Novak i David Saveljić bili su bliski rođaci i prve komšije u Gornjim Martinićima. Zađevice, mržnja i netrpeljivost među njima je počela, izgleda, još za vreme Drugog svetskog rata kada su Novak i njegova braća krenuli na jednu stranu, pod barjak komunista i u stroj Narodnooslobodilačke vojske (dva brata su mu i ostala večno na branicima slobode), a David na suprotnu, četničku.
Foto: Printskrin/Gugl mpas
Jaz mržnje je produbljen kad su italijanski okupatori 1943. godine uhapsili Novakovu majku Milosavu i strpali je pola godine u logor, pošto su je, navodno, prokazali Davidova majka Staka i brat Nikola. Mržnja je otišla dotle da David nije došao čak ni na saučešće Novaku kad su mu braća izginula, a ništa se nije popravilo niti je iko poradio da te odnose izgladi ni posle rata. Naprotiv, ulje je dolivano na vatru novim sitnim razmiricama i svađama oko međe i šteta, koje su činili jedni drugima.
Tračak nade, da će ratne sekire ipak biti zakopane, probudio se desetak godina posle rata kada se Novak Saveljić, već zreli, tridesetpetogodišnji momak, oženio mladom Spasenijom Pavićević sa Sretnje, i kada je u svatove, i to za jednog od devera, pozvao upravo Davida.
Mir, pa strahota ljubomore
"Primirje" je, međutim, kratko potrajalo, baš kao i Novakov brak. Čim mu je prekročila prag – sada svi tvrde: časna, poštena, čestita i radna Spasenija – počela su po selu zajedljiva govorkanja kako joj Novak, tobož, nije bio prvi, kako mu "pripomažu" Spasenijini deveri David i Tomaš Saveljić... Jedan Novakov tobožnji prijatelj (na suđenju ga je pomenuo po imenu i prezimenu) u nekoj prilici mu je otvoreno prigovorio, aludirajući na Davida:
Kako ga možeš gledati od krvi, a jaše ti ženu...
Tako je, posebno prema Davidu, ponovo proključala Novakova mržnja. Počele su da ga nagrizaju sumnje i mori ljubomora, a samo je njegova zlosrećna žena znala na kakve je muke udarao da je prisili da prizna ono čega nema – da prizna intimne odnose sa deverom Davidom i drugima.
Spasenija
"Optuženi – piše u presudi Okružnog suda u Titogradu K. br. 81/56 – ne poriče činjenicu da je bio ljubomoran na svoju ženu, da ju je zbog toga mučio i prisiljavao da prizna da je imala ljubavne odnose sa Davidom i Tomašom Saveljićem podnoseći joj pri tom pištolj pod grlo, navodeći je nad jamu i sl. Međutim, na pretresu optuženi priznaje da su sve te njegove pretpostavke bile neosnovane i da je sada u uverenju da je njegova žena Spasenija bila poštena i moralna..."
Ona je kasnije rodila sina…
Razvod i susret na izvoru
Kad više nije mogla da izdrži, iako je već osećala dete "pod pasom" i znala da je trudna, Spasenija je početkom jula 1956. godine ostavila Novaka i napustila njegovu kuću, a on petnaestak dana kasnije podneo tužbu za razvod braka. U iščekivanju sudske rasprave, Novak i David su se jednog dana sreli na izvoru, nedaleko od kuća. David mu je, kako je to Novak kasnije ispričao pred sudom, tom prilikom pripretio:
"Nećeš imati glave na ramenima ako me spomeneš na sudu!"
"Postaraću se ja da ti ne vidiš sud" – uzvratio mu je Novak pretnju.
Nezapamćeni krvavi pir
Noć uoči suđenja, Novak je sačekao Davida u mraku ispred kuća i sa dva metra sasuo u njega četiri metka iz pištolja. Iako teško ranjen, David je pokušao da pobegne, ali ga je Novak sustigao i ispalio u njega još dva metka.
Onda je uleteo u Davidovu kuću sa nožem u rukama i poklao mu troje nejake i još neusnule dece i majku Staku (ona je, uprkos strašnim ranama, poživela još pet dana i u bolnici istražnim organima ispričala šta je bilo i kako se desilo i gotovo u potpunosti potvrdila priču ubice). Privučen zapomaganjem Davidove supruge sa mesta gde je pucao na Davida, a gde je još davao znake života, pa mu je Novak, ravno u čelo, ispalio još jedan metak. Julija, Davidova supruga, u tom trenutku je pobegla i utrčala u kuću da vidi šta joj je sa decom. Novaku nije bilo dosta to što je dotukao Davida, ni tu se nije zaustavio, već je opet potegao nož, prerezao mu grkljan, a onda mu otkinuo i nos.
Ni taj grozomorni čin nije značio kraj Novakove satanske orgije. Povratio se ponovo u Davidovu kuću, našao njegovu prestravljenu suprugu, obamrlu od tuge nad poklanom decom. I nju je usmrtio sa osam uboda nožem iako je, izgleda, bila u poodmakloj i već vidnoj trudnoći.
Osuđen je na najtežu moguću kaznu – smrt vešanjem. Usledile su žalbe, ali je sve bilo uzalud. Novaku Saveljiću je smrtnu kaznu potvrdio i Savezni vrhovni sud Jugoslavije izmenivši je samo u toliko što je odredio da se kazna ima izvršiti streljanjem, a ne vešanjem.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari