I osuđivan i branjen u javnosti: Slobodan Milošević je pre 15 godina preminuo u Hagu (VIDEO, FOTO)

Slobodan Milošević – najkontroverznija ličnost novije srpske istorije. Podjednako je osuđivan i branjen u javnosti, kako pre, tako i posle smrti u pritvoru u Hagu 2006. godine.

Umro je na današnji dan, pre 15 godina, u pritvoru u Hagu. U šturom saopštenju Tribunala pisalo je da je Milošević pronađen mrtav u svojoj ćeliji, a agencije su navele da je njegovo beživotno telo pronađeno u krevetu između 9.00 i 9.30. Milošević je u pritvoru u Hagu bio od 29. juna 2001. godine, a od 12. februara 2002. sudilo mu se po optužnici za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH tokom ratova devedesetih godina.

DAN KADA JE SVE POČELO

Svoj nacionalistički program javno je počeo da promoviše 1987. godine.

Aprila 1987. je tadašnji predsednik CK Saveza komunista Srbije, do tada široj javnosti potpuno nepoznat političar, boravio na Kosovu Polju.

Tamošnjim Srbima, nezadovoljnim situacijom na Kosovu, obratio se porukama – “Terora na Kosovu niti bilo gde u našoj zemlji ne sme da bude” i “Vi ne treba da se selite, ako ni zbog čega drugoga, a ono zato što ste tu rođeni, a selidbom biste obrukali svoje pretke i njihove grobove”.

Kada je neko iz mase povikao: “Policija nas bije”, Milošević je prekinuo govor, pogledao u masu i odlučno rekao: “Ne, ne, niko ne sme da vas bije. Niko ne sme da vas bije!”

Okupljeni su na te reči odgovorili gromoglasnim aplauzom.

Razlog zašto su te njegove reči ostale upamćene leži u njihovoj višeznačnosti.  Neki su “Niko ne sme da vas bije!” doživeli kao Miloševićevo preuzimanje kontrole nad situacijom na Kosovu, neki kao nacionalistički poklič protiv kršenja prava Srba, ali je ubrzo svima postalo jasno da ga je ova kratka rečenica katapultirala u politički vrh.

KRILATICE I DALJE ŽIVE

Miloševićevi govori su bili karakteristični po tome što ih uglavnom započinjao sa “Dragi građani” i završavao ih sa “Živeli!”.

Generacije koje su stasavale tih devedesetih godina vrlo dobro se sećaju tih čuvenih Miloševićevih govora i krilatica, koje su nastavile da žive.

Poznata je i ona “Volim i ja vas”, izgovorena 24. decembra 1996. godine u Beogradu, tokom kontramitinga “Za Srbiju” u organizaciji SPS-a.

Mitingu je prisustvovalo kompletno rukovodstvo vladajuće partije, a pred oko 30.000 ljudi govorio je Slobodan Milošević. Poruka iz njegovog govora glasila je: “Srbijom neće upravljati tuđa ruka”, a kad su njegovi simpatizeri počeli da uzvikuju: “Slobo, mi te volimo”, lider socijalista i predsednik SRJ odgovorio je: “Volim i ja vas.”

Na mitingu na Ušću 1988. godine je rekao: “Bitku za Kosovo mi ćemo dobiti bez obzira na prepreke koje nam se postavljaju u zemlji i van nje. Pobedićemo, dakle, bez obzira na to što se i danas udružuju naši neprijatelji van zemlje sa onima u zemlji. A da bitku za slobodu ovaj narod dobija, znaju i turski i nemački osvajači.”

Kada je reč o njegovom stavu o situaciji na Kosovu, poznata je još jedna njegova rečenica: “Ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo. A nadam se da neće biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer ako ne umemo da radimo i privređujemo, bar ćemo znati dobro da se tučemo”, koju je rekao u intervjuu za NIN 19991. godine.

POLITIČKO ODRASTANJE

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije. Milošević je tada trijumfovao sa podrškom koju je dobio od 4.452.312 građana koji su glasali za njega, odnosno 80,36 odsto. Posle toga, stručnjaci tvrde, bilo je jasno ko će u narednim godinama vladati zemljom i “krojiti sudbinu Srba”, bez obzira na to što su već krajem 1990. u Srbiji održani i prvi višepartijski izbori.

Prvi višestranački izbori za Narodnu skupštinu Srbije posle Drugog svetskog rata održani su 9. i 23. decembra 1990. godine. Uporedo sa izborima za narodne poslanike, Narodna skupština Republike Srbije raspisala je i izbore za predsednika Republike. Izbori su održani 9. decembra 1990, a za predsednika Republike izabran je Slobodan Milošević. On je za tu funkciju ponovo izabran i dve godine kasnije.

Od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS nalazio se do smrti.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine, nakon kojih je decembra 1995. potpisao Dejtonski sporazum, kojim je konačno uspostavljen mir u BiH.

PORAZ I HAPŠENJE

Pošto je krajem septembra 2000. kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, na izborima za predsednika SRJ, imao prednost, najava drugog izbornog kruga izazvala je masovni protest 5. oktobra 2000. Milošević je priznao pred kamerama poraz 6. oktobra.

Prethodno, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševića. Uhapšen je 1. aprila 2001, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Na suđenju, Milošević se sam branio.

Milošević je umro od srčanog udara nakon pet godina provedenih u zatvoru, pedesetak sati pre završetka saslušanja svedoka i dve nedelje nakon što je Haški sud odbio njegov zahtev da mu se odobri privremeno puštanje iz pritvora radi lečenja u Medicinskom centru “Bakuljev” u Moskvi.

Prethodno su mu dijagnostikovane hronična hipertenzija (visoki krvni pritisak) i hipertrofija leve srčane pretkomore. U haškom pritvoru Milošević je bio pod terapijom. Zbog njegovih srčanih tegoba, gripa ili iscrpljenosti, četvorogodišnje suđenje prekidano je dvadesetak puta, a od jeseni 2003. godine, na preporuku kardiologa, odvijalo se u režimu od tri radna dana sedmično, uz četiri dana odmora.

Pročitajte još

Tri decenije od devetomartovskih demonstracija: Početak svrgavanja Miloševićevog režima

Poslednji prekid suđenja zbog zdravstvenih tegoba Miloševiću je odobren u decembru 2005. godine, u trajanju od šest nedelja, na preporuku kardiologa iz Holandije i Belgije koji su bili zaduženi za praćenje njegovog zdravstvenog stanja. U trenutku smrti, u toku je bilo izvođenje dokaza odbrane protiv dela optužnice koja se odnosila na Hrvatsku. Milošević je kao svog sledećeg svedoka, u utorak 14. marta, trebalo da izvede bivšeg crnogorskog predsednika Momira Bulatovića.

Milošević je sahranjen u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006. Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd četiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja “25. maj”, u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi