Srpski obaveštajac tvrdi: Špijunirao sam NATO i saznao planirani datum napada na SRJ

Već u avgustu 1998. godine, scenario za NATO agresiju na SR Jugoslaviju bio je poznat vojnom i državnom vrhu u Beogradu, kaže, u intervjuu za Kosovo onlajn, srpski obaveštajac general-major u penziji Jovan Milanović, koji se u tom trenutku već tri godine nalazio na tajnom zadatku u Briselu. Ono što tada, po njegovim rečima, nije bilo poznato, jeste tačan datum napada.

Milanović kaže da su još 1992-’93. postojali ozbiljni indikatori da će Jugoslavija biti razbijana sve do komadanja Srbije u njenim delovima, na autonomne pokrajine i centralnu Srbiju. To je značilo da, kad bude razbijena SFRJ, onda će doći do nekog mira na tom prostoru, ali se neće odustati od daljih pritisaka na novoformiranu državu, za koju se već na neki način koncept nazirao.

Obaveštajac Milanović je 1995. godine otišao u Misiju SRJ pri Evropskoj uniji, na poziciju ministra savetnika. Tajna misija u Briselu je bila da prikuplja informacije o aktivnostima i planovima NATO-a.

pročitajte još

Pukovnik Jovan Milanović otkrio sve tajne obaveštajne operacije u Briselu: Kako sam sprečio strategijsko iznenađenje od NATO-a

– Kada je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, na način kako je potpisan taj međunarodni sporazum, počela euforija kako su Srbija i Milošević stabilizator i faktor mira na prostoru Balkana, mi smo nazirali dalji pravac nadiranja, odnosno projekat koji će NATO realizovati preko naše zemlje u ostvarivanju svojih interesa i ciljeva na prostoru Bliskog istoka, Severne Afrike, Sredozemlja, Srednjeg istoka i tako dalje.  Prema strategiji NATO iz 1990. godine, koja je usvojena u Rimu, projekat je bio da će NATO nastupiti u pet mogućih narednih etapa. Mi smo bili prva etapa, u koju bi trebalo, na bilo koji način, milom ili silom, instalirati svoje snage i pozicije i stvoriti uslove za privlačenje ključnih potencijala prema Severnoj Africi, Sredozemlju i Bliskom istoku. To je ta druga etapa, a sledeća je Srednji istok i južne sovjetske države, muslimanske. Četvrta etapa je prići Kini i peta je intervencija bilo gde gde su američki interesi ugroženi, u vazduhu, na moru itd. – navodi Milanović za Kosovo onlajn.

Kako kaže, mi smo bili prva etapa na kojoj je NATO planirao da instalira svoje snage.

– Pokušaj je bio da se promenom sistema dođe do tog rešenja. U Generalštabu i državnom vrhu smo 1995. godine doneli krucijalni zaključak da predstoji priprema etape za intervenciju NATO na prostoru Jugoslavije. Izveden je zaključak da je potrebno da se NATO, da kažem uslovno, staviti pod prismotru. Do tada nikada nismo imali diplomate tog ranga, kao što sam ja bio, ili legalne vojne atašee u Briselu, radi praćenja struktura NATO. To su bile velike strateške greške, imali smo vojne izaslanike u Etiopiji, u Libanu, u Angoli i tako dalje, ali ne i u Briselu – navodi Milanović za Kosovo onlajn.

Objašnjava dalje da je doneta odluka da se u našoj misiji pri Evropskoj uniji instalira oficir sa odgovarajućim kvalitetima, znanjem, iskustvima, i i on je početkom 1995. otišao tamo.

– Za mene je ostala enigma to što su oni tek praktično pred pripremu agresije 1998. godine, prvi put započeli zvanično traganje o tome ko sam ja. U to vreme zatražio sam razgovor kod britanskog šefa vojne delegacije pri NATO, u vojnom savetu. Inače sam potpuno javno odlazio svuda. Pravio sam neverovatnu masku, jednog dana sam u NATO, drugog dana u EU ili u drugim institucijama. Svuda sam se nalazio. Verovatno je nekima bila interesantna moja aktivnost, ali nije tu bilo neke sumnje. Niko me nije pitao jesam li oficir, osim Grka i Rusa. Za njih je to bilo potpuno ogoljeno, na način na koji ja tražim frekventno kontakte sa njima, u jednom trenutku su mi rekli za večerom: “Ej, čoveče, kaži ko si, pa ćemo da radimo dalje sve što treba.” I naravno, niko od njih me nije otkrio drugima – objašnjava sagovornik.

Dodaje da je imao lažnu biografiju. Nije skrivao ni da zna za pripremu NATO-a za agresiju.

– Moj odlazak u Brisel je bio praktično susret sa onim što se tek priprema u sledećoj etapi. U Lisabonu je 25. maja 1998. održan Samit NATO, na nivou šefova država, sa osnovnom temom “Ugroženost mira na Balkanu”, sa podtezama “Represalije koje vrše jugoslovenska vojska i policija nad albanskim stanovništvom” i “Nužnost humanitarne intervencije”, na kome je donesena odluka da se NATO pripremi za intervenciju. Tada je bila u pitanju humanitarna intervencija. Nakon toga je došlo do sastanka ministara inostranih poslova zemalja NATO-a, početkom juna, pa sastanka ministara odbrane i, krajem juna – početkom jula, sastanka načelnika generalštabova. Na sastanku ministara inostranih poslova izdata je direktiva NATO za početak pripreme za intervenciju na prostoru Jugoslavije. Iza toga narastaju odluke tokom juna i jula. Odmah nakon Samita je održana i jedna velika vežba NATO snaga na trouglu Jugoslavija, Albanija, Makedonija, sa 20.000 ljudi. To je praktično bila uvertira i uvežbavanja albanskih terorističkih snaga za etapu kada treba da uđu kao kopnene snage. Takođe su ušli u naš vazdušni prostor i već tada snimili određeni broj ciljeva, da bi u naredna dva meseca ciljevi bili potpuno definisani i odluka je praktično doneta početkom avgusta – otkriva Milanović.

Generalštabu je bio poznat scenario za agresiju.

– Bio je poznat i okvirni obim snaga. Međutim, nije bio poznat tačan datum. NATO je već početkom septembra planirao da krajnji mogući datum početka agresije može biti samo početak oktobra. Zato što su čitavog leta analizirali meteorološke prilike unazad, otkad se prate prilike na tom prostoru, i računali da će ući u jedan period gde su kraći dani, kada nastaju klimatske promene u smislu pojave magle, snega, jer je planinsko područje u pitanju. Smatrali su da je njima potrebno nekoliko dana da završe i da bi najkasnije do sredine oktobra trebalo da stvore scenario za početak. Izdata je direktiva da se pristupi realizaciji tri plana u tri etape. Datum agresije sam konačno utvrdio 29. septembra. Uveče sam obavestio Beograd da sam išao u kutroaznu posetu NATO-u posle radnog vremena, nisam otkrivao ime ni prezime, da će 12. oktobra biti zakazan Savet NATO-u i da će toga dana doneti odluku o agresiji. Beograd je od tog trenutka znao potencijalni datum – naveo je Milanović.

Paralelno je pokušavao da dođe do papira sa planom za agresiju.

– Beogradu je već mnogo toga bilo poznato, da će biti PVO sistemi uništeni, raketni, radarski položaji, aerodromi, najveća skladišta, krupni borbeni sistemi itd. I mogućnost da će u određenoj situaciji doći do proširenja agresije na ekonomski sistem zemlje, ali nismo imali detalje. Imao sam problem da dođem do dokumenta. Svi su bili spremni da mi daju ceduljicu, koju bi odmah spalili upaljačem, a meni je trebao dokument. To je bila ključna stvar da bi država mogla da donese jednu odluku koja je strategijskog karaktera, za odbranu zemlje – ispričao je u intervjuu za Kosovo onlajn obaveštajac u penziji Jovan Milanović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi