Protiv srpskog naroda podigli se svi neprijatelji u regionu: Podršku blokaderima pružio i Bakir Izetbegović

Sahrana srpskog heroja, generala Ratka Mladića, kojoj je prisustvovalo na desetine hiljada Srba, postala je povod za novi besramni napad na Srbiju. Ne birajući sredstva i načine, svi srpski neprijatelji iz regiona uputili su salve uvreda na račun preminulog generala i njegove porodice, ali su se i direktno umešali u unutrašnja pitanja Srbije. Poslednji u nizu je sin ratnog zločinca Alije Izetbegovića i dugogodišnji politički lider bosanskih muslimana Bakir Izetbegović. On je otišao korak dalje i pozvao da se Srbiji i srpskom narodu, odnosno srpskom rukovodstvu, uvedu sankcije.

Ideja Bakira Izetbegovića nije nova. Štaviše, to je recikliranje starih praksi viđenih devedesetih godina – kada srpski narod digne glavu i Srbija stane na svoje noge, oni besramnim sankcijama udaraju na ono što je presudno za opstanak našeg naroda.

Zemlja sa najmanjim spoljnim dugom među državama regiona i najvećim privrednim rastom u Evropi, šampion stranih investicija, u kojoj plate rastu astronomski i životni standard nastavlja da obara rekorde, prema želji naših neprijatelja, treba da postane pustara.

Osim toga, njihova ideja je da Srbija postane izolovana i odbačena, baš kao devedesetih godina prošlog veka. Naša zemlja već 14 godina uspešno balansira između Istoka i Zapada, odnosno između četiri velika centra – Moskve, Vašingtona, Pekinga i Brisela – zahvaljujući mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića. To je trn u oku svim obaveštajnim službama u regionu, ali i svim neprijateljskim službama na Zapadu, koje svoje resurse stavljaju u službu zaustavljanja razvoja Srbije.

Pozive na sankcije Srbiji, kao 1993. godine, prati gotovo identična politička situacija u regionu. Dok se Srbi dele i razjedinjuju i dok se u Beogradu rađa antisrpski pokret, više od 500.000 ljudi u Zagrebu sluša Marka Perkovića Tompsona. Dok u Beogradu pripadnici blokaderske sekte napadaju srpsku policiju i pokušavaju da unište razvoj srpske vojske i odbrambenih kapaciteta Srbije, Zagreb pravi vojni savez sa Tiranom i predstavnicima vlasti u Prištini.

Nije slučajno ni to što napadi i pozivi na uvođenje sankcija dolaze baš iz Bosne i Hercegovine, odnosno iz Federacije BiH. Koliko god Srbi i srpsko rukovodstvo pokušavali da izgrade odnose sa današnjim Bošnjacima, koji su svoje nacionalno ime usvojili 27. septembra 1993. godine, ti planovi se izjalove delovanjem stranih obaveštajnih službi kojima ne odgovara mir na Balkanu.

Kao i 1991. godine, Srbi ruku prvo pružaju Bošnjacima, nadajući se da će političko Sarajevo barem jednom pravilno razumeti svoj politički i nacionalni interes. Međutim, srpska ruka biva ismejana, odbačena ili odsečena upravo od strane Bošnjaka.

Po pravilu, nakon Bošnjaka i svi ostali staju u red da se narugaju Srbima. Kako se ta priča završava pokazao je neumrli heroj, general Ratko Mladić, u jesen 1993. godine, kada je njegova vojska držala 70 odsto teritorije BiH pod svojom kontrolom.

Ako ne možeš da ih pobediš – zabrani im da se kandiduju!

Da Bošnjaci baš ništa nisu naučili iz bliske, ali ni dalje prošlosti, jasno je upravo na primeru njihovog odnosa prema Srbima. U rečima Bakira Izetbegovića treba prepoznati i iskustvo neuspešne borbe protiv Srba u Republici Srpskoj.

Koliko god Srpska bila ugnjetavana i osporavana, činjenica je da je delovanjem generala Ratka Mladića, predsednika Radovana Karadžića, predsednika SRJ Slobodana Miloševića i predsednika Crne Gore Momira Bulatovića uspostavljen ustavnopravni okvir koji jedini funkcioniše unutar BiH.

Narod na teritoriji koja ima međunarodno priznate granice želi svoju Republiku Srpsku, uspeva da formira vlast i gradi institucije. Drugim rečima, Srbi u BiH uspevaju u svemu onome što druga dva naroda ne mogu, jer je ratna federacija Hrvata i Muslimana osmišljena kao privremena, a ne trajna kategorija.

Upravo zato su Bošnjaci, iz svoje nemoći i besa, učinili sve što su mogli kako bi srpskim predstavnicima u BiH onemogućili da obavljaju funkcije na koje ih je narod izabrao. Uklanjanje Milorada Dodika sa mesta predsednika Srpske i nametanje zabrane kandidature za funkcije samo je poslednji primer takve prakse.

Srpski narod se seća kako je sarajevska politička, islamistička i ekstremistička klika zabranila Nikoli Poplašenu da obavlja funkciju predsednika Srpske, iako je bio demokratski izabran, samo zato što je bio kandidat Srpske radikalne stranke.

Upravo ono što je učinjeno Dodiku, Poplašenu i mnogim drugim Srbima, Bakir Izetbegović sada predlaže za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Svesni da predsednik Srbije ne može da bude pobeđen na izborima jer ga srpski narod želi, pribegavaju ogoljenom nasilju i političkoj sili.

Ono na šta Bakir Izetbegović, kao ni njegovi strani finansijeri, ne računa jeste činjenica da između Srpske i Srbije ipak postoji velika razlika. Srpska, nažalost, nema pun suverenitet i nezavisnost. Ona je deo BiH i u obavezi je da poštuje nakaradne zakone i odluke (ne)ustavnog suda i pravosuđa BiH.

Srbija je, s druge strane, nezavisna, jaka, suverena i samostalna država, koja će sama birati svoje funkcionere. Za vreme mračnog žutog režima u Srbiji funkcionere su birale strane ambasade. Premijeri Zoran Đinđić, Zoran Živković, Vojislav Koštunica i Mirko Cvetković išli su u zapadne ambasade po mišljenje, dok su im spiskovi ministara dostavljani na kafanskim salvetama.

Za vreme vlasti srpskih patriota od 2012. godine, oličenih u Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci, srpsko rukovodstvo bira se u Nemanjinoj 11, u dogovoru sa Andrićevim vencem. Strane ambasade svojim glavnim gradovima samo prenose odluke Beograda.

Zato je potpuno suvišno objašnjavati da je ideja Bakira Izetbegovića da se sankcijama i eventualnim presudama zabrani kandidatura Aleksandra Vučića potpuno besmislena.

Printscreen

 

Bakir će ih naučiti kako se mrzi Srbija i kako se voli zlato

Međutim, istorija nas uči da je Izetbegović samo megafon i glasnogovornik srbomrzačkih struktura koje na sve načine pokušavaju da slome Srbiju. Ne treba nikada zaboraviti da ga i pripadnici njegovog naroda karakterišu kao nesposobnog sina svog oca zločinca, kome je majka opredeljivala vreću zlata prikupljenog na donatorskim večerima u arapskom svetu.

Takav manipulator sada je zvezda blokaderske sekte. Tim novcem, prikupljenim od islamističkih krugova, plaćeni su mudžahedini u BiH koji su klali Srbe od Srebrenice i Bratunca do Vozuće. Tim novcem neposredno su finansirani razni zločinci i ratni zločini nad srpskom nejači.

Istim novcem plaćena je i kampanja protiv Srba u Srpskoj, Poplašena, Dodika i svih drugih, kako bi se uništile srpske institucije. Upravo taj novac, to prljavo zlato natopljeno srpskom krvlju, Izetbegović sada stavlja na raspolaganje blokaderima-teroristima u borbi protiv Srbije.

Ono što je za Srbiju spasonosno u ovom trenutku jeste činjenica da čak i Zapad, uključujući Brisel, na Balkanu traži kredibilnog i suverenog sagovornika. Upravo zato se reči Bakira Izetbegovića sve češće uzimaju sa rezervom u krugovima u kojima se donose odluke.

Sa rezervom se uzimaju i sumanute ideje blokaderske sekte, kojih je sve više, a koje uključuju čak i najviše funkcionere sa Zapada, čiju podršku blokaderi očajnički traže.

Ako ne pomogne Bakir, neće im pomoći niko

Pokret koji je prvo dobio podršku u okruženju, od svih srpskih neprijatelja – Aljbina Kurtija i terorističke OVK, hrvatske obaveštajne službe SOA, Andreja Plenkovića i njegovih ustaških satrapa, dela crnogorske vlasti, Milojka Spajića, kriminalnih klanova i ANB-a, a sada i Bakira Izetbegovića – na sve načine pokušava da spreči predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, od koje je takođe tražio pomoć, da dođe u Srbiju.

Svojevrsna trka unutar blokaderskog pokreta u tome ko će smisliti bolju ideju za nanošenje štete Srbiji ogleda se i u pozivu takozvane akademske zajednice, odnosno profesora – ideologa blokadera na fakultetima, da Ursula fon der Lajen ne poseti Srbiju u oktobru.

Činjenica da Aleksandar Vučić, koji ponekad poprilično grubo razgovara sa Briselom braneći interese Srbije, ostaje jedini logičan sagovornik Evropske komisije, govori mnogo. Potpuni politički diletanti misle da će nanošenjem štete Srbiji naštetiti Vučiću. To se najbolje videlo prilikom sladostrasnih poziva da se Srbiji ukinu sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Jedinstvena Srpska radikalna stranka je pre 2008. godine bila evroskeptična i protivila se članstvu u EU. Međutim, nikada, ali baš nikada, nije radila protiv interesa Srbije. Razumevajući da se zemlja nalazi u okruženju EU i da je najveći spoljnotrgovinski partner Beograda upravo Evropska unija, srpske patriote podržavale su svaku dobru inicijativu za otvaranje tržišta koja je stizala iz Brisela.

S druge strane, ove blokaderske „patriote“, koje već 10 dana ćute o smrti generala Ratka Mladića, plašeći se da izraze svoj stav, iako su ranije komentarisale čak i boju lišća na drveću u centru Beograda, danas pokušavaju da nanesu nepopravljivu štetu Srbiji.

Ursula fon der Lajen je posetu Zapadnom Balkanu zakazala mnogo ranije. U Srbiju dolazi u sklopu turneje, a sa predsednikom Srbije razgovaraće kao sa predstavnikom najvažnije političke i ustavne institucije u zemlji.

Međutim, nakon sumanutih poziva da ne dolazi, ne treba da čudi ukoliko fon der Lajen u Beogradu preneraženo poruči Vučiću da su oni koji su dolazili u Brisel da joj ljube skute i traže podršku baš svi za hitnu hospitalizaciju.

U poređenju sa njima, mogla bi da primeti fon der Lajen, srpski patriota Aleksandar Vučić najveći je „Evropljanin“ na svetu. Ne zato što ne vidi da uslovljavanju Brisela nema kraja ili da je Srbija politički kažnjena zbog želje da bude nezavisna i suverena, već zato što se u blokaderskoj sekti okupilo kuso i repato, kojima je i Bakir Izetbegović svetac ukoliko je spreman da ih podrži u prljavom poslu protiv interesa Srbije.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi