Da li finansiranje iz inostranstva utiče na politiku u Srbiji? Ko je ko u NVO

Politički aktivista i lider Pokreta „Srpski suverenisti” Vukša Dragović objavio je na svojim društvenim mrežama šemu delovanja i finansijskih tokova nevladinih organizacija u Srbiji koje, prema njegovim rečima, stoje iza studentskih protesta i dela opozicionih struktura. Iako se deklarativno ne bave politikom, Dragović upozorava da je reč o polugama pritiska koje imaju cilj da koriguju državnu politiku u skladu s interesima inostranih centara moći. Sagovornik Politike  navodi da se vodeći ljudi organizacija koje rade protiv državnog i nacionalnog interesa nalaze upravo u državnim institucijama Srbije, odakle deluju na osnovu zadataka dobijenih od svojih sponzora.

Na drugoj strani, dugogodišnji aktivista za prava LGBT populacije, direktor fondacije „Balkans forvard” Goran Miletić kaže da se oko NVO stvorio mit o subverzivnom delovanju protiv države u korist neke druge strane, iako su svi projekti, kao i finansije, jasno deklarisani i spadaju u javno dostupne podatke. Miletić dodaje da su svi konkursi dostupni svim zainteresovanima za prijavu i da nema prostora za bilo kakve spekulacije o zakulisnim radnjama.

Na osnovu svog dugogodišnjeg opozicionog iskustva, političkog aktivizma i učešća u protestima protiv režima, Vukša Dragović kaže da je uvek kritikovao vlast zbog odluka koje smatra pogrešnim i da će tako nastaviti i u budućnosti. Dodaje, međutim, da je ovu vrstu borbe ostavio po strani dok se ne izbori s problemom, kako je naziva, „NVO hidre”, koja direktno ugrožava opstanak Srbije kao države. „Jedno je kritikovanje vlasti, a drugo nasilna promena vlasti i upliv NVO, a to je upravo ono što nam se sada dešava. Upravo sam do saznanja o njihovom delovanju došao neposrednim učešćem u opozicionom radu. Na svakom protestu ili dešavanju sam bio i svedočio kontroli i uplivu NVO, kao i načinima na koji oni deluju. Šema koju sam prikazao na svom ’Tviteru’ proverljivo je tačna”, navodi Dragović.

Printscreen

Dalje objašnjava da svi istaknuti članovi NVO imaju određena zaduženja koja se tiču bavljenja politikom, delovanja preko pravosuđa ili medija. „Upravo sada možemo da vidimo najočigledniji primer uplitanja u politiku Srbije. Prisustvovao sam jednoj raspravi o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i tražio da se u tom zakonu prepoznaju i drugi politički subjekti, osim političkih stranaka i udruženja građana, jer se i mnoge druge organizacije otvoreno bave politikom. Pored toga, imate političke stranke koje imaju svoje NVO i koje finansiraju svoje političke aktivnosti novcem iz inostranstva”, priča  Dragović za politika.rs.

Dodaje da je kroz šemu naveo najmoćnije NVO, koje zapravo rade organizaciju i logistiku tzv. studentskog pokreta. „Naveo sam i njihove medije kao što su N1, Nova S, Danas, KRIK, BIRN I CINS. Zatim NVO koje se navodno bave istraživanjima, u kojima se uvek plasira prozapadni narativ. Potom, ostatak NVO hidre nastavlja da koristi takve izmišljene podatke kao činjenice koje niko ne dovodi u pitanje”, pojašnjava Dragović.

Na pitanje šta je zadatak ovih organizacija, Dragović kaže da je u pitanju odbrana sopstvenih pozicija u državnim strukturama i pokušaj formiranja vlasti u Srbiji, koju bi, potom, mogli da kontrolišu. „Kontrola se odvija prisustvom u državnim institucijama, poput pravosuđa i tužilaštva, zatim medijima i u politici. Cilj je da se vlast, ukoliko već ne može da se promeni, oslabi kako bi se dalje kroz nametanje određenih koalicionih partnera izvršio uticaj. Takvom vrstom pritiska ili ucene vlast bi se primoravala na povlačenje poteza koji nisu u skladu s našim nacionalnom interesima”, jasan je Dragović.

Dodaje da se kao finansijeri NVO u Srbiji uvek ponavljaju isti politički centri. „Države iz kojih dolaze donacije za NVO su Engleska, Švedska, Holandija, one prednjače. Tu su naravno i SAD. Zatim imate i fondove koji finansiraju NVO poput USAID-a, Fondacije ’Rokfeler’ i Sorosa”, kaže sagovornik.

Dragović kao primer navodi formiranje navodne anketne komisije zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. „To je zapravo lažna institucija, jer anketnu komisiju može da formira samo Skupština Srbije. Na tom primeru vidite kako se oni grupišu, kako bi dalje kroz svoje medije ostvarili politički uticaj. Oni zato sebi daju lažne nazive državnih institucija kako bi to imalo veću težinu i tako su se i registrovali u APR-u. NVO hidra je zapravo parapolitička organizacija koja bez izbora zauzima naše državne institucije i tako ostvaruje uticaj, a za delovanje odgovara isključivo svojim stranim donatorima.”

Upozorava da je posredi velika prevara, u čijem ostvarenju učestvuje najveći broj ljudi koji toga nisu ni svesni. „Važno je da ogolimo istinu i da ljudi shvate s kim imaju posla. Na proteste dolaze ljudi koji nisu deo nikakve NVO. Oni ne shvataju da će na kraju biti prevareni i izigrani. Isto tako sam i ja bio više puta prevaren u svom opozicionom delovanju. Čelnici NVO okupljaju ljude po principu ’keč ol’, gde bi svako ko je nezadovoljan vlašću izašao na ulicu, a potom ih izmanipulišu i prevare kad sprovedu svoju agendu. To će se desiti sa svim ljudima i studentima koji se trenutno okupljaju, a nisu deo ovih NVO. Upravo zato se oni koji ih pozivaju na ulice ne predstavljaju, ne govore ko su i za šta se zalažu. Onog trenutka kada to otkriju, izgubiće deo podrške. Zato čekaju poslednji trenutak za bilo kakvo izjašnjavanje kako bi uz sebe držali što više ljudi, koje će potom prevariti”, navodi Dragović.

Kako kaže, NVO hidra kontroliše medije, aktiviste, studentske naloge na društvenim mrežama, tokove novca, pravi tzv. studentsku listu i obezbeđuje logistiku. „Organizacije kao što su Crta i ’Kreni-promeni’ sprovode obuku kontrolora za izbore. Ljudi koji dolaze na proteste su nacionalna pešadija koju niko ništa ne pita. Oni su tu da jednostavno budu korisni idioti koji se bore za tuđe interese, a protiv naše države. Meni je zbog toga veoma žao i upravo zato i radim ovo kako bi ljudi shvatili i kako ne bi dozvolili da budu prevareni, onako kako sam i ja bio prevaren”, kaže Dragović.

Smatra da bi vlast trebalo kritikovati kako bi bila što bolja. „Mi vidimo da je ova vlast, od svojih 14 – najbolja u prethodne dve godine vladavine. Upravo zbog tog velikog pritiska. Međutim, taj pritisak ne treba da se ostvaruje na ovaj način, gde se situacija dovodi na ivicu sukoba i građanskog rata, da se porodice, prijatelji i kumovi svađaju, zato što svako ko ne želi da podrži uslovno rečeno blokadersku priču biva okarakterisan kao ćaci ili kao neko ko nije čovek. To je čista dehumanizacija i kriminalizacija svakog ko nije na toj strani. Meni su uništili naloge na društvenim mrežama svojim prijavama kako bi mi smanjili vidljivost i kako ne bih došao do većeg broja ljudi. Ugasili su mi i naloge za finansiranje. Prete mi svakog dana. Govore da će mi baciti bombu na studio. Na osnovu svega toga vidim za kakva su sve nedela spremni i šta mogu da urade bez poluga moći. Šta će onda raditi ako stvarno dobiju vlast?”, upitao je Dragović.

Kao primer delovanja protiv interesa Srbije navodi i insistiranje da tužilaštvo bude četvrta grana vlasti, iako je to suprotno našem Ustavu. „Marinika Tepić i Stranka slobode i pravde, koja je takođe deo NVO hidre, traže da tužilac ima svoju tužilačku policiju i da onda hapse koga god požele. Oni se jednostavno zalažu za potpunu okupaciju naše zemlje od strane EU i Zapada, da nemamo nikakve mogućnosti samostalnog donošenja odluka. Mi to vidimo i po porukama koje dobijamo iz EU. Od nas se traži da potpuno predamo tužilaštvo i medije. Pogledajte kakva je samo tenzija oko REM-a. Predstavnici NVO traže nadmoć u REM-u kako bi mogli da upravljaju našim medijima i da dele licence za rad i nacionalne frekvencije na osnovu svojih kriterijuma o podobnima i nepodobnima. Svemu tome mora se stati na put. Ovde nije reč o tome da li je Vučić dobar ili loš, nije pitanje njegovih kadrova i politike koju su vodili svih ovih godina već o ugrožavanju državnih i nacionalnih interesa”, zaključio je Dragović.

Smatram da je sasvim normalno da se NVO finansiraju iz onih izvora koji su dostupni, kaže Goran Miletić. „Napravljena je neka vrsta mitomanije da NVO rade u cilju nekih drugih interesa. Svaki donator koji daje novac ima neke svoje strategije i naznači šta želi da finansira, a na takve konkurse svako može da se javi. Ponekad su to projekti vezani za lokalne zajednice, a nekada za šire područje, poput država, regiona ili globalnog nivoa. Ukoliko je reč o EU ili ministarstvu spoljnih poslova neke zemlje, svi pozivi na konkurse su transparentni, naročito kad je reč o Srbiji. Svi rezultati konkursa, teme i finansije apsolutno su jasni i javno dostupni. Ranije je čak i država Srbija delimično finansirala konkurse, dok bi ostatak sredstava došao iz EU. Ima dosta korisnih stvari koje NVO rade i ne vidim ništa sporno u njihovom delovanju”, kaže Miletić.

Na pitanje da li postoji mogućnost političkog uticaja kroz finansiranje NVO u Srbiji, naš sagovornik kaže da ne vidi takvu mogućnost. „Svi procesi finansiranja, naročito kada dolaze od vlade neke države, podložni su kontroli u toj samoj državi. Dakle, potpuno je vidljivo i oni moraju da objasne svojoj javnosti i građanima kome je otišao novac, na šta je i kako korišćen. Posebno u slučajevima kad se zahteva izveštaj prema zakonu o dostupnosti informacija. Tako da tu nema mnogo mogućnosti za neki uticaj. U slučaju Srbije, novac koji dobijaju NVO najčešće odlazi u oblast kulture, preko unapređenja zdravstvenih i edukativnih procesa, pa do projekata koji se tiču evropskih integracija, gde se ulaže najveći novac. Međutim, kada bilo koji donator daje novac, najveći deo sume ide državi Srbiji, odnosno različitim ministarstvima i institucijama. NVO dobiju samo mali deo novca”, kaže Miletić.

Upitan da li ima saznanja o finansiranju određenih političkih organizacija u Srbiji iz inostranih fondova, navodi da nije upoznat sa radom pojedinačnih pokreta. „Ne znam da li su registrovani kao partije ili NVO. Za dobijanje sredstava namenjenih za konkurse, morali bi da ispunjavaju prilično jasne kriterijume donatora. Dakle, potrebno je da su registrovani kao NVO, a zatim da imaju određene rezultate rada i aktivnosti koje doprinose označenoj svrsi. Uglavnom, jasno je kod svakog donatora na kojoj oblasti je fokus, od kulture, obrazovanja ili evropskih integracija. Takođe, na sajtu samog donatora možete videti koji su im prioriteti u određenom delu sveta. Pored toga, pozivi za finansiranje su otvoreni i javno dostupni, tako da svako može da se javi”, navodi Miletić.

Na pitanje kako Fondacija „Rokfeler” finansira određene političke pokrete i udruženja u Srbiji, naš sagovornik kaže da je reč o privatnoj organizaciji. „’Rokfeler’ je privatna fondacija koja ima svoje strategije u različitim delovima sveta, od kulture do učešća u javnom životu i sličnih projekata. Za detaljnije informacije o određenim donacijama morao bih da vidim o kojem projektu je konkretno reč. Kad je reč o Fondaciji ’Rokfeler’, pretpostavljam da je reč o projektu za što veće uključivanje građana u učešće u javnom životu. Pored toga, možete kontaktirati i određenog donatora s upitom o svrsi finansiranja određenih projekata. Najveći broj njih odgovara i daje informacije o finansiranju određenih projekata”, pojašnjava Miletić.

Kako kaže, duže od dvadeset godina je radio u organizaciji koja je finansirana iz Švedske i svi projekti bili su strogo kontrolisani u samoj zemlji donatoru. „U Srbiji je stvorena neka fama oko tog finansiranja NVO, a to su javno dostupne informacije o određenim strategijama država donatora. Osim toga, u samoj Švedskoj pojedini zainteresovani uvek traže informacije o tome gde je otišao novac njihove vlade na projekte u Srbiji, BiH, Albaniji i drugim zemljama. To sve mora da bude javno objavljeno i da se zna kojoj organizaciji i za šta su konkretno dodeljena sredstva. Dakle, to su vrlo kontrolisani procesi. Pored toga, u zemljama gde postoji jasna podela vlasti, ne može ministarstvo da utiče baš tako lako na bilo kakve situacije”, navodi Miletić.

Na naše pitanje da li je moguće uticati na političke prilike u Srbiji kako bi se lobiralo  za određene interese ili delovalo protiv vlasti ili državnog i nacionalnog interesa, Miletić je izrazio uverenje da tako nešto nije moguće. „Kad je reč o lobiranju za određene interese, to radite pristupom predstavnicima vlasti. Zašto biste za tako nešto išli preko NVO? Ne mislim da je moguće ni bilo kakvo delovanje protiv vlasti. To je veoma mali novac za NVO, na kraju balade. Pogotovo naspram onog koji se dodeljuje državnim institucijama. Ne verujem u takav scenario. Nikada za svojih 20 i nešto godina rada nisam video niti čuo da neko daje novac kako bi se delovalo protiv određene države. Naprotiv, novac se u najvećoj meri ulaže u jačanje institucija i uključivanje građana u javni život”, zaključuje Miletić.

Sami objavili podatke o finansiranju

Dragović kaže da su podaci koje je objavio o finansiranju NVO godišnji izveštaji iz APR-a. „Nisam dalje ulazio u priču o tome ima li tu novca na ruke i dodatnog protoka novca. Objavio sam ono što su sami obelodanili o svom finansiranju i donatorima. Potom sam povezao ove organizacije na osnovu dostupnih informacija i svog opozicionog iskustva. Tako sam na ’Tviteru’ predstavio javnosti ko kakvo zaduženje ima”, kaže Dragović za Politiku..

Sponzorisano mišljenje

Kako primećuje Dragović, na N1 ne može da se čuje drugo mišljenje osim onog koje je unapred plasirano iz NVO hidre. „Ne postoji niko ko nije deo ove organizacije, a da njegovo mišljenje može da se čuje. Svi analitičari, pravnici, tužioci, sudije, sve su to ljudi iz NVO. Ti gosti koji se pojavljuju sebi daju nekakva zvanja i imena organizacija koja bi trebalo da ih predstave kao nekakve velike stručnjake, a da iza toga najčešće ne stoji ništa. Zato im na svaku vest koju objave na ’Tviteru’ okačim baner organizacije za koju rade i napišem komentar ’Sponzorisano mišljenje’. To su ljudi počeli da prepoznaju i shvataju da iza tih stručnjaka, profesionalaca i kako god sebe da nazivaju, stoji jedna moćna organizacija koja se finansira isključivo iz inostranstva i koja račune polaže isključivo svojim donatorima”, navodi Dragović.

Potencijal NVO zavisi od teme i trenutka

Upitan koliki potencijal imaju NVO u organizacionom i finansijskom smislu da mobiliše ljude za proteste, Goran Miletić kaže da to zavisi od teme i konkretnog trenutka. „Dugo sam se bavio Prajdom i postojao je jedan krug građana koji je bilo moguće mobilisati da izađe i podrži. Međutim, kada je bio protest zbog aflatoksina u mleku, izašlo je pet građana. Tako da sve zavisi od društvene klime i interesovanja građana”, zaključuje Miletić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi