„Vređaju narod pa se čude rezultatima“: Gajić žestoko o opoziciji

Gostujući u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić govorio je o svom detinjstvu u Francuskoj, političkim počecima u devedesetim godinama, aktuelnom stanju u opoziciji, ali i detaljima razgovora sa predsednikom Srbije o vanrednim izborima.

Govoreći o svom poreklu i mladalačkim interesovanjima, Gajić je istakao da je politika rano postala deo njegovog života, još tokom studenskih dana.

“Rođen sam u Marseju, u Francuskoj. Politika je počela da me zanima još u mladosti. Jedna od glavnih aktivnosti dok sam bio student bila je obilaženje knjižara i potraga za knjigama Slobodana Jovanovića. Prva stranka kojoj sam se približio bila je Demokratska stranka. Ipak, kada se pojavio SPO, osetio sam da želim da budem tamo. Šansu sam dobio sa 25 godina – bio sam njihov generalni sekretar, a u to vreme sam postao i advokat. Na saveznim izborima 1993. godine, kada je bilo devet izbornih jedinica, izabran se za poslanika“, prisetio se Gajić.

Odnos prema prošlosti i napuštanje SPO-a

Iako je bio oštar kritičar režima devedesetih, Gajić navodi da sa distance stvari deluju složenije.

“Mnogo sporo se razvijamo u pravcu u kojem je trebalo da idemo. To je jasno, uz sve one poteškoće koje smo kao srpski narod imali. Bio sam potpuno protiv Miloševića i nisam imao razumevanja ni za jedan njegov potez, a danas sve to gledam drugačije“, objašnjava on.

Nakon napuštanja SPO-a, Gajić je 1995. godine postao član Demokratske stranke i njenog Glavnog odbora, ali je tu organizaciju napustio već naredne godine. O periodu u Srpskom pokretu obnove kaže: „Bio sam ljubimac Vuka i Dane, nije smela senka da padne na mene. Ostao sam u dobrim odnosima sa njima.“

Preuzimanje Narodne stranke nakon izbornog debakla

Politički angažman nastavio je 2017. godine kao član tima Vuka Jeremića, a nakon neuspeha na izborima 2023. godine, preuzeo je kormilo stranke.

“Na izborima 2023. godine Narodna stranka je pretrpela veliki poraz. Posle toga me je Vuk zvao da razgovaramo i došli smo do zaključka da sam ja najbolje rešenje, jer drugi koji bi to mogli da budu – neće, i verovatno bi se razbežali, što se i dogodilo. Prihvatio sam to da stranka ne bi propala. Držimo glavu iznad vode; nije lako, ali smo živi. Ostala je jedna dobra stranačka struktura. Uspeli smo da izađemo na lokalne izbore u 13 opština po Srbiji gde imamo odbornike, kao i u dve beogradske opštine. Malo smo se trgli“, istakao je predsednik Narodne stranke.

Poziv na dijalog i vanredni izbori

Komentarišući poziv na dijalog kod predsednika države, Gajić je naglasio da je za stranku koja je trenutno van parlamenta svaki izborni ciklus prilika za povratak.

“Bio sam na razgovoru kod predsednika, pozvan na dijalog. Na pitanje da li sam za vanredne izbore, rekao sam da, što se tiče stranačkog interesa, želim da povratim parlamentarni status. Opozicija uvek treba da bude za izbore, nemoguće je reći da nismo. U tom kontekstu podržavam sve koji to žele, ako je to način da što pre izađemo iz krize. Pitao me je za termin, rekao sam – što pre, da ne treba odlagati. Kao razlog sam naveo to što nas je kao naciju poterala loša sreća od ubistava u Ribnikaru i Duboni, do nadstrešnice u Novom Sadu. Stalno imam utisak da će se nešto desiti, a nažalost, neki politički akteri to koriste kao gorivo za političku energiju“, dodaje Gajić.

O taktici opozicije i „kapitalizaciji“ tragedija

Osvrćući se na izjavu bivšeg kolege o „kapitalizovanju trenutka“ nakon tragedije u Ribnikaru, Gajić smatra da postoje granice koje se u politici ne prelaze.

“Nije on ništa loše mislio u ljudskom smislu. Mnogi misle da je politika prljav posao u kojem moraš raditi stvari koje inače ne bi, ali postoje stvari koje ne možeš prihvatiti kao političku mantru da bi došao na vlast. Postoje razlozi zbog kojih sadašnja vlast mora da se osporava, ali to se radi argumentima. Za opoziciju je tokom ovih 12-13 godina, otkad je SNS na vlasti, jedino bilo važno kako da dođe do njihovih birača. Cela stvar je u tome“, objašnjava Gajić i povlači paralelu sa 2000. godinom:

“Koštunica je dobio milion Miloševićevih glasača 2000. godine. Tih milion se 2012. vratilo nazad, samo što su SPS zamenili sa SNS-om. Način na koji naš narod razmišlja u političkom smislu nije se promenio u odnosu na devedesete. To je manje-više isti šablon koji koriste i vlast i opozicija, a narod je taj koji presuđuje. S obzirom na to da nema masovnog prelaska birača od vlasti ka opoziciji, vlast teško gubi izbore. Opozicija za 13 godina nije rešila tu 'kvadraturu kruga'. Ne može se do tih birača doći vređanjem – oni to ne razumeju, a takav pristup samo pomaže protivniku. Došli smo do toga da opozicija, čak i više nego vlast, utiče na dubinu rova između dva dela naroda, gde je jedan veći, a drugi manji. Više ne može ni da se razgovara, argumenti više ne vrede“, zaključio je Vladimir Gajić.

Kritika opozicije: Između neznanja i arogancije

Gajić se posebno osvrnuo na odnos opozicionog bloka prema sopstvenom narodu. Prema njegovim rečima, umesto da školovani ljudi koji žele reforme insistiraju na pridobijanju građana, oni neretko deo naroda proglašavaju „mentalno nesposobnim“ za dijalog.

“To je jedna arogancija za koju nema osnova, a koja zapravo proizilazi iz neznanja. Ljudi koji znaju šta je važno, oni to i pokazuju; nemaju potrebe da na bilo koji drugi način postavljaju svoj politički princip. Na opozicionoj strani je neznanje pomešano sa neizdrživom željom da se dođe na vlast, i odatle dolazi to etiketiranje naroda“, objasnio je Gajić.

On smatra da nedostatak jasnog cilja vodi opoziciju u političko slepilo koje onemogućava bilo kakav stvaran napredak.

“Alternativa dijalogu je rušenje vlasti na silu, ali oni to ne mogu – nemaju snage i ne mogu da urade ništa. Oni se vrte u krugu i nemaju cilj. Tako mi se čini, jer bi bilo mnogo efektnije, ako nam je već stalo do Srbije, da u situaciji u kojoj ne možemo da promenimo vlast jer je jača, barem utičemo na nju da se u određenim stvarima promeni nabolje“, kazao je Vladimir Gajić u emisiji „Perspektive“.

Cilj za Kosovo i Metohiju: Strpljenje i integralistički pristup

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da je pitanje Kosova i Metohije i dalje ključna politička tema u Srbiji, podelivši tom prilikom anegdotu iz posete svetinjama.

Gajić je naveo i da Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da ima “tajni program” čiji bi cilj bio vraćanje Kosova i Metohije pod punu jurisdikciju Srbije.

“Bili smo nekoliko puta poslednjih godina u poseti Kosovu i Metohiji. Kada smo poslednji put bili u Pećkoj patrijaršiji, igumanija nas je pitala zašto smo došli. Rekli smo joj da smo došli da pomognemo, a ona nas je odmah 'sasekla' i rekla da svi dolaze, ali da niko ne može da pomogne. Pitala nas je zbog čega se toliko brinemo. Ispričala nam je kako je, kada je Čarnojević poveo Srbe odande, prošlo 200 godina a da Srbi koji su ostali nisu znali da li mi ostali uopšte postojimo. Nije bilo Gugla da ceo svet sve sazna odmah. Čekali smo, polako“, ispričao je Gajić.

Nastavljajući izlaganje, lider Narodne stranke naglasio je da Srbija ne sme odustati od suvereniteta, bez obzira na trenutne okolnosti na terenu.

“Albanci imaju potrebu da proteraju sve Srbe, da više nema nijednog, i da to postane gotova stvar. Mi treba da se postavimo tako da, čak i da nema nijednog Srbina tamo, to je naše. Jednostavno ne možemo da odustanemo od toga; oko toga se okupljamo. Narodna stranka ima taj integralistički pristup kada su u pitanju Srbi na celom Balkanu. Nekada vam se karte otvore jednom u veku ili dva. Možda su se nama karte otvorile baš sada. Nismo imali sreće u tim ključnim istorijskim trenucima, ali nikada se ne zna. Možda se stvari preokrenu – i to ne mora biti ratom, ne prizivam rat, nego na normalan način“, dodao je Gajić.

Osvrnuo i na ulogu međunarodnih faktora u rešavanju kosovskog čvora.

“Evropa je problem Srbima, a ne Amerikanci. Ako oni naprave veliki sporazum sa Rusima, mogu se okrenuti ka nama“, zaključio je Vladimir Gajić u emisiji „Perspektive“.

U razgovoru sa istoričarem Čedomirom Antićem, Gajić je naveo da deo opozicije potcenjuje značaj kosovskog pitanja.

Slobodan Milošević je došao na vlast na politici Kosova i Metohije i izgubio je vlast na toj politici.

“Boris Tadić je, realno, izgubio vlast zbog Kosova“, izjavio je Gajić.

On je dodao da smatra da Tadić ne bi izgubio izbore da je potpisao Briselski sporazum, ocenivši da je „njegov najveći politički legat to što taj sporazum nije potpisao“.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi