Voljen i osporavan: Dan mladosti, praznik koji je nekada slavila cela Jugoslavija

25.05.2021

07:28 >> 11:03

0

Jednima je u srcu, drugi ga se ne sećaju rado, treći bi da ga zaborave

Voljen i osporavan: Dan mladosti, praznik koji je nekada slavila cela Jugoslavija
Copyright Profimedia, Youtube printscreen, Muzej Jugoslavije

Od drveta ili plemenitog metala, sa petokrakom, buktinjom ili grbom na svom vrhu, štafeta mladosti bila je simbol jedne epohe, bilo da ste jugonostalgičar ili ne.

Profimedia

Uručivana je Josipu Brozu Titu na svečanosti na stadionu JNA svakog 25. maja. Svečanost je bila organizovana prvo kao proslava njegovog rođendana, da bi kasnije prerasla u Dan mladosti.

Jednima je u srcu, drugi ga se ne sećaju rado, treći bi da ga zaborave.

pročitajte još

U ime baš jugonostalgije, brojne delegacije kao što su Komunisti Srbije, SPS Voždovac, Udruženje žrtava nasilja HAJR, SUBNOR AP Vojvodina, SUBNOR opštine Apatin, gradski odbor SUBNOR-a Beograd, Pokret Jugoslovenski centar Tito Beograd i Udruženje boraca Narodnooslobodilačkog rata Laćarak danas će posetiti Muzej Jugoslavije kako bi obeležili dan u kojem je Jugoslavija disala kao jedno.

Zbog pandemije, delegacije iz regiona i sveta će izostati ili će doći u znatno manjem broju nego pre korone.

Kako bi ovaj datum, koji umalo nije bio proglašen i državnim praznikom, obeležili, ali i dali kritički stav o njemu, Muzej Jugoslavije, tradicionalno, priprema program koji bi trebalo da ovaj fenomen sagleda iz svih uglova.

U najvećem broju posetioci koji dođu tog 25. maja su jugonostalgičari, a neretko su to cele porodice, više generacija koje ovaj dan obeleže uz ručno pravljene replike štafeta, pionirske marame i svu ikonografiju tog vremena.

– Dolaze i ljudi iz inostranstva, ali poseta je znatno slabija nego pre pandemije. Ipak, ove godine očekujemo više posetilaca nego prethodne. Muzej je pripremio program čija je osnovna ideja da se sam datum posmatra iz različitih perspektiva. Cilj je preispitivanje jugoslovenskog nasleđa, što ćemo uraditi i kroz novu postavku u Kući cveća u okviru koje se prepliću tri narativa koja su se u Jugoslaviji sinhrono razvijala nakon smrti Josipa Broza Tita. Prvi je zvanični, državni, normativni, drugi je narodni, neposredan i ličan, a treći je osporavajući. Upravo ukrštanjem ta tri nivoa ova postavka doprinosi boljem razumevanju kompleksnosti socijalističke Jugoslavije, uloge Josipa Broza Tita u njoj, kao i jugoslovenskog nasleđa uopšte. Važno nam je da budemo u komunikaciji sa lokalnom zajednicom i otuda za 25. maj i programi poput dečje radionice “Kada skulpture ožive”, koja će dvadeset skulptura iz muzejskog parka i njihove autore približiti najmlađim posetiocima, a zatim i muzički program u okviru matinea, koji okuplja upravo lokalnu publiku različitih uzrasta sa idejom da joj muzejski prostor približi ne samo kao prostor za edukaciju, već i kao mesto za zabavu i opuštanje, kao prostor koji je njihov… kaže za 24sedam Tamara Marković, savetnica za odnose s javnošću Muzeja Jugoslavije.

Kako naglašava, cilj postavke nije jugonostalgija, već da se na kritički način preispita to vreme…

Ipak, u duhu vremena u kojem je štafeta sa rođendanskim željama i čestitkama nošena trasom dugom 9.000 kilometara kroz sve republike tadašnje Jugoslavije, i program Muzeja Jugoslavije okuplja izvođače iz regiona.

pročitajte još

Sam ritual nošenja štafete osmišljen je još 1945. godine kada je Centralni komitet Saveza komunističke omladine Jugoslavije doneo odluku da se 25. maja, prvi put u slobodi, svečano proslavi rođendan Josipa Broza Tita. Prvu Titovu štafetu inicirao je Josif Prohaska, predavač fiskulture u Kragujevačkoj gimnaziji. Poslednju štafetu, koja je predata u ruke Josipu Brozu Titu, nosila je studentkinja iz Prištine Sanija Hiseni.

Ova manifestacija održala se sve do 1987. godine, čak sedam godina nakon Titove smrti, a tada ju je kroz njegov grad nosio Branko Božović, fudbaler čačanskog Borca, kapiten omladinske reprezentacije Jugoslavije. Kaže da je zbog toga bio najponosniji čovek na svetu. Nije mogao ni da pretpostavi da će biti poslednji nosilac Štafete mladosti, jer još je provejavao duh zajedničke države.

Prethodnih decenija omladinci širom Jugoslavije nosili su šest republičkih štafeta. Prenosila se iz ruke u ruku i tako simbolizovala jedinstvo.

Profimedia

Svaka republika je imala svoju centralnu manifestaciju proslave Dana mladosti, a završna svečanost bila je na stadionu u Beogradu. Dok je štafeta prolazila kroz gradove i republike, ljudi su pozdravljali noseći zastave, transparente, bacajući cveće… U štafeti je uvek bilo pismo puno želja i čestitki za predsednika Josipa Broza Tita. Neke od njih bile su ručno slikane ili pisane dečjom rukom na običnom papiru iscepanom iz sveske…

Krajem pedesetih godina, Titov rođendan počinje da se proslavlja kao Dan mladosti, a bilo je tendencija da se proglasi i državnim praznikom. Nosioci su birani među najboljim studentima, radnicima i učenicima te godine, politički podobni i „po republičkom ključu”.

Centralna svečanost odvijala se na stadionu JNA, a događaj je bio osmišljen kao slet igara. Na dan Titove smrti, 4. maja 1980. godine, Štafeta mladosti zatekla se na putu po Hrvatskoj i položena je na odar primaoca u Skupštini SFRJ.
Posle smrti Tita, atmosfera se menja, nad ovu svečanost nadvio se taman oblak, te je poslednja štafeta nošena 1987. godine, a pratio ju je skandal. Urađena je bila od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima.

Sanija Hiseni predaje Štafetu drugu Titu

Dan mladosti 1979. godine, stadion JNA, Beograd.Štafetu predaje Sanija Hiseni, student iz Prištine

Posted by JUGOSLAVIJA NAŠA DOMOVINA on Уторак, 24. мај 2016.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti