Petrov: Studenti i profesori smišljaju izborne liste i igraju se države!
Dao je svoje viđenje ove šestomesečne krize iz ugla dugogodišnjeg profesora Pravnog fakulteta, ali i kao sudija Ustavnog suda
Blokade su nastale u svom prirodnom staništu. U polutami sablasno praznih fakultetskih hodnika i amfiteatara, uz pristanak i podršku (ne)snađenih za upravljanje fakultetskih uprava. U jednom periodu one su bile i šire prihvaćene. Izgledalo je da će se pretvoriti u autentični studentsko-građanski pokret. Nakon 15. marta i velikog skupa bez poruke one su opstale tu gde se najbezbednije osećaju i gde zasad državna vlast još uvek pušta malobrojne studente i njihove profesore da prave izborne štabove, smišljaju izborne liste i igraju se države.
Ovo je za Kurir rekao profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov, koji objašnjava i zašto smatra da su blokade fakulteta samo spoljna manifestacija teško bolesnog visokoobrazovnog sistema, kako su i kada nastale, ali i šta očekuje državne univerzitete, a posebno Univerzitet u Beogradu, kada bi se raspisali izbori...
Dao je svoje viđenje ove šestomesečne krize iz ugla dugogodišnjeg profesora Pravnog fakulteta, ali i kao sudija Ustavnog suda.
24sedam/Katarina Mihajlović
- Iako su organizacione i kadrovske boljke naših državnih univerziteta hronične i svugde prisutne, one su, rekao bih, najviše izražene na BU. Na one nataložene kada je Univerzitet bio još uvek relativno mlad, o čemu je još pisao naš švajcarski prijatelj Arčibald Rajs 20-ih godina prošlog veka, poslagale su se i one nastale u periodu eksperimenta socijalističkog samoupravljanja 60-ih i 70-ih godina, da bi period od uvođenja Bolonjske deklaracije doveo krizu Univerziteta do svog pika. Labavi i arbitrarni kriterijumi selekcije akademskih kadrova, trka za bodovima radi napredovanja u akademska zvanja, postepeno odustajanje države od efektivnih mehanizama nadzora nad upravljanjem fakultetima - samo su neki od uzroka koji su doveli do odvojenosti BU od države i naroda, ali i od samih studenata, tačnije, od jedine prave misije koju bi univerzitet trebalo da ima: prosvetiteljske, nacionalne i državotvorne. Bez odgovarajućeg "imunskog sistema", decenijama nagrizan iznutra svojom samodovoljnošću, iako na univerzitetu još uvek imamo naučnike sa ozbiljnom međunarodnom reputacijom, on je u tom atomiziranom svetu skoro savršenih individualaca izgubio akademski kolektivni duh.
Pročitajte još:
Bio mi je najbliži prijatelj, ostavka je najmanje što je mogao dekan Pravnog
Nedavno je dekan Pravnog fakulteta prof. Bojan Milosavljević podneo ostavku, što nije obrazložio ni javnosti, ni studentima.
- Ne znam šta su razlozi i ne bih da se bavim spekulacijama, ali smatram da je bio dužan da izađe u javnost i iznese bilo kakvo obrazloženje. Samo znam da bih i sam podneo ostavku da ništa nisam preduzeo da se situacija sa nastavom i ispitima dovede u red. Uostalom, ja bih to učinio makar zbog jednog ličnog razloga: da sam dopustio ili bio nemoćan da sprečim špalir sa karikaturama na kojima je redovni profesor fakulteta, sudija Ustavnog suda, čovek koji je jedno vreme bio na tom mestu, a nekada mi bio i najbliži prijatelj. Dakle, šta god da su razlozi, uradio je najmanje što je mogao.
S druge strane, na univerzitet je postepeno ulazila kvazidemokratija, koja je nagrizala tradicionalnu akademsku hijerarhiju u odnosima profesor-student i profesor - mladi saradnik.
Zato su blokade fakulteta u stvari samo spoljna manifestacija teško bolesnog stanja visokoobrazovnog sistema. Obustava nastave i ispita nije previše zasmetala nekim profesorima u kombinaciji sa "pravednim" i "pravedničkim" zahtevima jednog dela studenata koje su im isti profesori i njihovi finansijeri i formulisali. Blokade su nastale, dakle, u svom prirodnom staništu.
Smatra da je tragedija u Novom Sadu povod za eskaliranje blokada koje su privremeno zaustavile akademski život stotine hiljada mladih ljudi i stvorile nesigurnost kod velikog broja građana.
ATA Images
- Jedan od razloga treba tražiti i u našem društvenopolitičkom sistemu koji pati od viška demokratije, a manjka pravne države. To najteže podnose obični građani, koji neretko trpe i bude im onemogućeno da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Blokade, kao nelegalni oblici izražavanja slobode okupljanja, nisu nastale nakon pada nadstrešnice, niti napada na studente FDU, nego i pre tragedije u "Ribnikaru". Blokade su vremenom postale normalnost. I to je onaj suštinski problem zbog čega njih nije moguće rešavati ni prelaznim, ekspertskim vladama, ni žrtvovanjem školskih i drugih godina života, ali ni prečestim vanrednim parlamentarnim izborima. Ma koliko zvučalo nerealno, jedini način su dijalog i doslednija primena prava, odnosno "utezanje" pravne države.
Apel studentima i profesorima: Izađite s političkim prohtevima van fakulteta
Na pitanje da li smatra da će studenti podržati opoziciju, ili će upravo tzv. studentska lista biti kraj trenutne parlamentarne opozicije rekao je:
- Nije zadatak opozicije da podržava nekakvu profesorsku-studentsku listu, da se ugurava kod onih koji su se navodno od nje mesecima distancirali. Njeno je da pod svojim imenom i prezimenom izađe na naredne izbore kad god oni budu raspisani i da odmeri političku snagu. Naravno, sve kombinacije studenata u blokadi i njihovih poluvidljivih profesora-mentora koje im izbaci veštačka inteligencija, pa i jedinstvena kolona sa tzv. prozapadnom opozicijom, dolaze u obzir. Apelujem samo da izađu sa svojim političkim prohtevima van fakulteta. Demokratija treba da postoji tamo gde joj je mesto, a na fakultetima je mesto sadašnjoj i budućoj duhovnoj aristokratiji, kako je kazao Veber, tj. mladima koji bi da nastave svoje školovanje i profesorima čiji je zadatak da im pomognu u tom nastojanju.
O posledicama ove krize i sudbinni BU rekao je da su državni univerziteti u jako nezavidnom položaju.
- Najpre, još uvek nismo na putu pravog dijaloga, a sporadični i sporopuzeći razgovor između dve strane, što one u normalnim okolnostima nisu, Vlade i univerzitetskih uprava, ne pruža osnov za optimizam da će ova školska godina biti spasena. Državni univerziteti su u krajnje nezavidnoj situaciji. Kad bi ova vlast i pala na budućim izborima, o čijem raspisivanju će konačnu reč dati "(ne)nadležni predsednik republike", državni univerziteti, a naročito beogradski, nastavili bi svoj pad slobodnim stilom. Mnogi studenti, roditelji i građani, nakon ovih dešavanja, izgubili su nepovratno i ono malo poverenja u fraze o profesorima koji sve studente jednako tretiraju i fakultete koji obezbeđuju sigurnu budućnost. Državni univerziteti će morati da se reformišu iz temelja. U suprotnom, ostaće zaglavljeni u svojim blokadama o ekskluzivnosti i akademskoj eksteritorijalnosti. Ni oni studenti što su učestvovali u blokadama neće želeti da ostanu na takvim fakultetima, uz "sigurnu neizvesnost" nekih novih obustava fakultetskog života zbog neponovljive borbe za bolju budućnost sadašnjih srednjoškolaca, kad jednog dana ipak upišu fakultete. A kad je reč o međunarodnoj reputaciji Univerziteta, dovoljno je pitati bilo kog profesora u Evropi da li zna šta su studentske blokade i, ako zna, koliko one najviše mogu da traju i kako se pravnim putem rešavaju.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari