Sramne izjave, opasne namere: Priština menja istoriju, tvrde da se na Kosovu nisu borili Srbi

U pokušaju da izdejstvuje nezavisnost, te od južne srpske pokrajine stvori novu državu, koju osim Srbije ne priznaje još pet zemalja EU, Priština sistemski radi i na prekrajanju istorije.

Činjenice koje su nepobitne Priština negira i pokušava da svetu predstavi novu istoriju kako bi u jednom trenutku potpuno izbrisala Srbiju sa Kosova i Metohije.

Poslednji u nizu takvih pokušaja jeste reakcija bivše ambasadorke tzv. Kosova u Vašingtonu Vljore Čitaku na čestitku koju je srpskom narodu povodom Vidovdana uputio bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel.

“Danas odajemo počast herojima. Na današnji dan 1389. godine započela je bitka protiv Osmanlija na Kosovu”, napisao je Grenel na Tviteru, i dodao da je Vidovdan spomen-dan na Svetog kneza Lazara i srpske svete mučenike.

Vljora Čitaku je kao odgovor na Grenelovu objavu napisala na Tviteru da Kosovska bitka teško da je bila srpska bitka, već da se u njoj, kako ona tvrdi, balkanska vojska borila protiv Osmanlija.

“Bila je to balkanska vojska koja se borila protiv osmanskog osvajanja. Ova bitka je postala osnovni mit koji nastavlja da hrani srpski nacionalizam od 19. veka, držeći sve nas kao taoce”, napisala je Čitakuova na Tviteru.

pročitajte još

Pitanje za Brisel – Da li se ovo zove dijalog?

Ubrzo pošto je Vljora Čitaku objavila svoj komentar, stigao je i odgovor od Grenela.

On joj je poručio da je bolje da pruži ruku, jer ljudi žele posao i rešenja.

“Suviše lako se nađete uvređenom. Mora da je iscrpljujuće kada u svemu pronalazite razlog za bes. Ljudi žele posao i rešenja – pružite ruku”, napisao je Grenel na Tviteru.

Posle Vljore Čitaku, na vidovdansku čestitku Ričarda Grenela srpskom narodu oglasio se i Bedžet Pacoli.

“Pogrešno ste informisani. Ovo nije bila srpska bitka. Bila je to bitka balkanskog saveza protiv Osmanlija na Kosovu. Istorijske činjenice”, napisao je Pacoli na Tviteru.

Ambasador Srbije u SAD Marko Ðurić poručio je Vljori Čitaku da je sramotno što falsifikuje istoriju.

Ðurić je na Tviteru napisao da falsifikovanje istorije samo može da zatruje buduće generacije mržnjom.

“Ovo je sramotno. Možete li da nam dopustite da svoj nacionalni praznik provedemo u miru. Hvala vam što ste pokazali svetu da je ono za šta se zaista zalažete netolerancija i plemenska etnička mržnja. P. S. Falsifikovanje istorije neće vam pomoći, već samo može zatrovati buduće generacije mržnjom”, napisao je Ðurić.

Ministar policije Aleksandar Vulin poručuje Vljori Čitaku i Pacoliju da ko nema svoju istoriju mora da krade tuđu. Ocenjuje da su ovaj put rešili da ukradu Kosovski boj i da slažu da su se na Gazimestanu suprotstavili Turcima.

– Ne znam da li su to sami smislili ili im je neko pomogao, ali znam da bi po toj priči Vljora Čitaku kao Kosovka devojka vidala rane Bedžetu Pacoliju, potomku Orlovića Pavla. Ako političari u Prištini stvarno veruju u svoje gluposti onda čudi zašto u Prištini nema spomenika knezu Lazaru i zašto se glavna ulica ne zove
Kosovskih junaka. Malo im je što su Srbima oteli kuće i njive, sada hoće da nam otmu i istoriju i sećanje. Narod koji ni na jednom delu teritorije na kojoj živi nema nijedan spomenik kulture ispod kojeg stoji njegovo ime je narod koji mora da pokuša da otme od Srba ono što njihovi preci nisu uspeli ni da izgrade ni da zasluže – izjavio je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

 

Istoričar i čuveni vizantolog prof. dr Radivoj Radić za Kosovo onlajn kaže da je, sa naučne tačke gledišta, pokušaj da se Kosovska bitka prikaže kao borba balkanskih saveznika protiv otomanskog osvajača potpuna besmislica, jer naučne činjenice jasno govore da je to bila bitka srpske vojske, koju je predvodio knez Lazar, i turske vojske, koju je predvodio sultan Murat.
Radić ističe da nema nikakve istorijske dileme da se Kosovska bitka na Vidovdan 1389. godine odigrala između srpske i turske vojske, o čemu, kako kaže, nepogrešivo svedoče i brojni strani izvori i međunarodna literatura.

– Albanci pokušavaju da dokažu da su oni učestvovali u Kosovskom boju. Ono što od izvora pominju je hronika porodice Muzaki iz 16. veka u kojoj se pominje da je ugledni albanski velikaš Teodor Muzaki poginuo u boju na Kosovu pored kneza Lazara 1389. godine. Ovo pominjanje u okviru porodične hronike opovrgnuto je činjenicom da je Teodor Muzaki 1390. godine podigao crkvu u blizini Kroje, a izvori istog Teodora Muzakija pominju sve do 1412. godine. Ovde se radi o legendi porodice, a ne o istorijskim činjenicama – naglasio je Radić.

Radić napominje da je pokušaj predstavljanja Kosovske bitke kao sukoba savezničkih snaga sa turskom vojskom, naročito u naučnim krugovima, besmislen, smešan i tragikomičan, i ističe da je politika opasan igrač i da se više puta ponovljena laž kasnije može pojaviti kao navodna istina.

Po njegovim rečima, svi ozbiljni naučnici koji se bave vizantijskom i srednjovekovnom umetnošću i istorijom znaju da su spomenici na Kosovu iz ovog perioda srpski.

– Svi ozbiljni istoričari i istoričari umetnosti koji se bave vizantijskom i srednjovekovnom umetnošću i istorijom upoznati su sa nepobitnim činjenicama – popisima stanovništva, natpisima, zapisima, koji su notorne činjenice koje ne mogu da budu protumačene na drugačiji način osim onoga što pokazuju. Tokom srednjeg veka na prostoru Kosova i Metohije bilo je srpsko stanovništvo, spomenici su srpski, izgrađeni od strane srpskih vladara. Na Kosovu sve do kasnog srednjeg veka uopšte nije bilo Albanaca, i ovu činjenicu niko u naučnim krugovima ne spori. Kada se umeša politika, tu su pokušaji da se zamagli vrlo jasna situacija – da su na Kosovu i Metohiji spomenici srednjovekovne kulture srpski spomenici – naglasio je Radić.

On takođe ističe da su tvrdnje da Albanci imaju veze sa plemenom Ilira naučno neutemeljene.

– Albanci pokušavaju da povežu svoje poreklo sa plemenom Ilira koje se poslednji put pominje u 3. veku. Prvo pominjanje Albanaca u istorijskim izvorima datira iz 1143. godine, što je osam vekova kasnije u odnosu na pominjanje ilirskog plemena. Ozbiljna nauka ne povezuje Ilire i Albance, ali se to koristi u određene političke i nacionalne svrhe. Moramo reći da je albanska istorijska nauka još uvek mlada i, nažalost, opterećena nacionalizmom –  podvukao je Radić.

pročitajte još

Otimaju nam Nemanjiće, Bogorodicu Ljevišku i Gračanicu: Srpski naučnici upozoravaju da Priština menja istoriju

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi