Da li će dolazak izbeglica iz Avganistana ugroziti bezbednost Srbije i regiona?

Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, može se očekivati masovniji priliv izbeglica iz te zemlje preko Mediterana, pre svega ka Turskoj i Iranu, ali i ka zemljama Zapadne Evrope preko Balkana i Srbije.

Iako je pitanje izbeglica pre svega humanitarno, nesumnjivo se postavlja i pitanje bezbednosti. Dok pojedini stručnjaci procenjuju da rizika nema, drugi upozoravaju da obaveštajne službe moraju pomno da prate njihovo kretanje, kako bi se izbegle potencijalne pretnje.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović kaže da zasada nema esktremno velikog priliva izbeglica jer su putevi u Avganistanu neprohodni i nebezbedni, ali se očekuje da će talibani omogućiti velikom broju ljudi da napusti zemlju.

pročitajte još

Ponovo sleću avioni! UN smiruje strasti, zvaničnici razgovaraju, a narod strahuje (VIDEO)

– Sa svakim prilivom izbeglica iz centralne Azije ili sa Bliskog Istoka realno je očekivati da će jedan broj njih pokušati da dođe do Zapadne Evrope, koja im je, uz Tursku i Iran, jedna od opcija – navodi Ðurović za Tanjug.

Napominje da Srbija ima posebno osetljiv položaj kao poslednja zemlja do granica EU i Šengenske zone i da je, za razliku od drugih zemalja, kao što su Severna Makedonija ili Albanija, to stavlja u nezgodan položaj.

– Sve te zemlje mogu da propuste migrante, a da se oni potom “zaglave” u našoj zemlji, na oštrim granicama EU – navodi Ðurović.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiju svakodnevno ulazi najmanje 150 ljudi, a više od 27.000 ljudi ušlo je, kaže Đurović, u prvih šest meseci ove godine. Među njima je najviše Avganistanaca, između 30 i 40 odsto.

– Tako je bilo i prošle godine, ali pretpostavljamo da će taj broj da se povećava. Ne verujem da će doći do masovnog, naglog priliva, kao 2015. godine, ali će to biti dugotrajan proces i stotine njih će ulaziti u Srbiju i druge zemlje – kaže Đurović.

Veruje da će odgovor Srbije biti usaglašen sa zemljama u regionu i pod koordinacijom EU, te upozorava da Srbija nema tehničke ni prihvatne kapacitete da odgovori na značajnije povećanje i ostanak izbeglica u zemlji i da o tome mora užurbano da se razmišlja.

Dodaje da je u Srbiji najviše izbeglica iz Avganistana, Sirije, zatim iz Bangladeša, Iraka, Somalije, zemalja zapadne i centralne Afrike, i da postoje dva načina na koja oni prolaze kroz našu zemlju.

– Oni koji imaju novca i veze sa krijumčarima napuste zemlju u roku od nekoliko nedelja, dok oni sa manje novca pokušavaju da prođu, ali “kruže” najmanje godinu dana, a često se dešava da više od 40 puta budu vraćeni u Srbiju – navodi Ðurović.

Ima li razloga za brigu?

Srbija u ovom momentu nema razloga za bilo kakvu zabrinutost u vezi s povećanim dolaskom ljudi iz Srednje Azije, posebno iz Avganistana, ocenio je za Tanjug komesar Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić.

Upitan šta je signal za zabrinutost, Cucić kaže da bi to trebalo da bude veliki broj onih koji izlaze iz Avganistana, a to podrazumeva 5.000, 10.000 ili 20.000 ljudi, dok ih je zasada na pojedinim pravcima više stotina ili hiljada.

On kaže i da od budućih postupaka talibana zavisi da li će doći do masovnijeg pokreta stanovništva.

Može da se dogodi da će se izlazak odvijati kapilarno, te da će trajati godinama, zaključio je Cucić.

Ovo nije humanitarno pitanje već bezbednosni izazov

Da podsetimo, predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani dala je saglasnost za privremen prijem Avganistanaca, dok za njih ne bude rešeno pitanje imigracionih viza za SAD. Ovaj zahtev prihvatila je i Albanija, izjavio je premijer Edi Rama posle ulaska talibana u glavni grad Avganistana Kabul.

Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost, za 24sedam upozorava da zemlje na Balkanu moraju da budu spremne za novi talas izbeglica, jer je EU digla dva zida.

– Moramo bezbednosno da pratimo kretanje tih ljudi, da vidimo njihove izvore finansiranja, komunikaciju, organizacije sa kojima su povezani, ideologije koje su centar njihovog okupljanja… Pre svega tokove novca, jer njihov boravak ovde će biti finansiran – kaže Galijašević.

Dodaje da će striktno morati da se prate propisane bezbednosne strukture, te da će ovo biti težak bezbednosni udar na Srbiju, BiH i na region.

– Kabul je 5.000 kilometara daleko od nas, ali ideološki je ovde kroz mudžahedinski pokret od devedesetih godina naovamo. U svakom slučaju, dolazak izbeglica na Balkan moramo da posmatramo kao bezbednosni izazov i problem, a ne kao humanitarno pitanje. Da oni treba samo da odu u SAD, mogli bi direktno da idu, ne bi morali da se zadržavaju kod nas kao izbeglice – smatra Galijašević.

pročitajte još

Amerikanci gde god su bili, odatle su i otišli, Priština mora o tome da misli

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi