Od Crnojevića do mržnje prema Srbima: Kako je Cetinje postalo "bure baruta"?

20.08.2021

09:00 >> 12:57

0

Autor: Milan Ivanić

Treba ozbiljno razmišljati da se za srpske svetinje traži garancija bezbednosti, odnosno da budu bezbednosna zona, kaže Raković

Od Crnojevića do mržnje prema Srbima: Kako je Cetinje postalo "bure baruta"?
Wikipedia

Najava ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinjskom manastiru, izazvala je burne reakcije crnogorskih separatista i pristalica Mila Đukanovića. Oni su najavili nerede i poručili da neće dozvoliti da se ustoličenje mitropolita održi na Cetinju.

Nije prvi put da se, otkad je stolica Mitropolita zetskog na Cetinju, poslednjih više od pola milenijuma, baš tu i ustoliči Mitropolit crnogorsko-primorski. Protojerej Igor Balaban podseća da je samo u proteklih sto godina tu ustoličeno nekoliko velikodostojnika.

Ktitor manastira je Ivan Crnojević, vladar Zetski, 1485. godine, koji je posvetio Rođenju Presvete Bogorodice.

Četiri veka kasnije, nakon odvajanja svetovne i duhovne vlasti, vrši se i deoba imovine na državnu, crkvenu i kneževsku, i crkva postaje nosilac prava svojine nad manastirom i zemljištem. I tokom oba svetska rata, crkvi je bilo priznato vlasništvo, pa čak i u vreme SFR Jugoslavije imovina je upisana na Mitropoliju crnogorsko-primorsku.

Do zabune da je Cetinjski manastir u svojini Prestonice, objašnjava protejer Balaban, dolazi u poslednjih petnaestak godina, rešenjem Uprave za nekretnine Crne Gore iz novembra 2005. godine, da se na celokupnom gradsko-građevinskom zemljištu u KO Cetinje I upiše državna svojina Prestonice sa pravom korišćenja postojećih i stvarnih titulara svojine. Tako su jednim potezom svi privatni vlasnici, ne samo manastir, postali samo korisnici sopstvene imovine.

Mitropolija je odavno tražila da se neustavni upis svojine Prestonice briše iz katastra, ali se taj zahtev Mitropolije nije rešio.

Tako danas dolazimo do toga da deo javnosti osporava pravo da patrijarh SPC Porfirije baš tu ustoliči mitropolita, te svedočimo pretnjama i najavama incidenata ukoliko do ustoličenja u Cetinjskom manastiru, ipak, dođe.

Cetinje centar srbofobije u Crnoj Gori

Istoričar Aleksandar Raković za 24sedam kaže da ga ovakva reakcija najekstremnijih Cetinjana ne čudi jer je ovo naselje već određeni period centar crnogorskog separatizma i najekstremnije srbofobije.

pročitajte još:

– Proteklih 100 godina Cetinje je doživelo identitetsku transformaciju koja je gotovo nezabeležena u istoriji srpskog naroda. Od srpske prestonice na jugu srpstva, kada je Crna Gora bila srpska kraljevina, postali su mesto koje svoju ideologiju zasniva na ideologiji Nezavisne Države Hrvatske. Nije bilo neuobičajeno da se na prostorima od Like do Hercegovine dešavaju procesi konverzije i preumnjenja stanovništva kada prime rimokatoličku veru ili islam da počnu da se obračunavaju sa onima koji ih podsećaju na ono što su zajedno svi nekada bili. To je sociološki i psihološki problem kod onih koji su prešli u drugi identitet, objašnjava istoričar za 24sedam.

On dodaje da je Cetinje, ipak, neka vrsta izuzetka.

– Konverzija kao što je na Cetinju nije zabeležena, jer je to ipak bila srpska prestonica. To je prvi put u istoriji da se u nekoj srpskoj prestonici stanovništvo tako preokrene i postane potpuno preokupirano srbofobijom. Prizren je takođe bio srpska prestonica, ali Srbi su odatle oterani. Lokalno stanovništvo nije prešlo u drugi identitet, nego je bilo primorano da ode. Na Cetinju se, s druge strane, desio neverovatan proces koji sam pokušao da objasnim u knjizi “Crnogorski separatizam”, kaže Raković.

Svetinje napadali i oni koje Srbija hrani

On dodaje da su svi pokušaji da se lokalno stanovništvo vrati, barem za sada, uzaludni.

Printscreen/Youtube, RTV Cetinje

– Treba imati na umu da je taj proces realan i mi zato treba da naselje Cetinje, za neko vreme, u smislu misije povratka srpstvu i delovanja SPC, potpuno napustimo. Sve ono što je pokušano – da se pruži ruka lokalnom stanovništvu, ne samo da nije imalo efekta nego je imalo kontraefekat. Bogosloviju i Cetinjski manastir je napadala čak i omladina čiji su roditelji bili na budžetu Republike Srbije. Dakle, oni kojima zavisi da li će imati da jedu i koji su primali platu iz budžeta Republike Srbije, čak su i oni napadači, ističe Raković.

Novi odnos prema srbofobima

Isoričar smatra da treba promeniti odnos prema Cetinju, jer su svi pokušaji približavanja lokalnom stanovništvu, zbog njihove ekstremne srbofobije, bili bezuspešni.

Printscreen/Youtube, Radio Slobodna Evropa

– SPC je u Crnoj Gori odigrala veličanstvenu misiju potpunog povratka naroda pravoslavnoj veri, ali jedino mesto gde to nije bilo s uspehom je bilo Cetinje. Zato ne treba dalje rasipati energiju, nego se treba fokusirati na suštinske stvari a to je upravo taj uspeh koji je SPC ostvarila. Sa lokalnim stanovništvom na Cetinju treba održavati odnos kakav neki stanovnici tog naselja žele. Dakle, treba održavati odnos sa vernicima SPC i onima koji su našoj crkvi bliski. Sa svima ostalima nema nikakve potrebe da se održava bilo kakva komunikacija, rekao je Raković.

Ustoličenje mitropolita proglasili za “pokoravanje Cetinja”

Kada se govori o samom ustoličenju mitropolita Joanikija, Cetinjski manastir je sedište Mitropolije crnogorsko-primorske i zbog toga je planirano da se svečanost obavi baš na tom mestu.

Manastir Cetinje, Pixabay

Odmah posle objavljivanja da će se ustoličenje obaviti na Cetinju stigle su burne rekcije ekstremnih crnogorskih separatista i pristalica Mila Đukanovića, a vođa nevladine organizacije “Crnogorska pravoslavna crkva” Miraš Dedeić poručio je da “ne postoje kanonski ili crkveni razlozi da ceremonija ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori bude na Cetinju”.

Bivši ministar odbrane i poslanik opozicionog DPS-a Predrag Bošković tvrdi da je reč o događaju “visokog bezbednosnog rizika”, te da je cilj tog događaja da se “simbolički demonstrira da su pokoreni i Cetinje i Crna Gora”, i da je ovo “finalni korak u okupaciji Crne Gore”, za koju optužuje Srbiju.

Ustoličenje može da se održi i u Podgorici

Aleksandar Raković ističe da su incidenti na Cetinju mogući te da, ukoliko Vlada Crne Gore ne bude garantovala bezbednost crkvenim velikodostojnicima i vernicima, ne postoje prepreke da se ustoličenje mitropolita održi i u Sabornom hramu u Podgorici.

– Cetinjski manastir je sedište Mitropolije crnogorsko-primorske, ali je Saborni hram mitropolije u Podgorici. To je mesto gde je sahranjen mitropolit Amfilohije. Samim činom njegove sahrane i time što je u tom Sabornom hramu kripta za mitropolite crnogorsko-primorske, taj hram je već dobio namenu koja mu je i pri izgradnji dana – da bude Saborni hram Mitropolije crnogorsko-primorske. Ima argumenata da se ustoličenje obavi na Cetinju, ali i u Podgorici. Dakle, i jedno i drugo je ispravno, kaže Raković i dodaje da je on lično za to da se svečanost obavi tamo gde je bezbedno i sigurno kako za crkvene velikodostojnike, tako i za vernike.

Saborni hram u Podgorici/Svetigora/Printscreen

– Problem je procena bezbednosti. Da li Krivokapićeva vlada uopšte može da garantuje bezbednost patrijarhu, mitropolitu Joanikiju, episkopima i vernicima SPC koji dolaze na Cetinje, s obzirom da Đukanovićeve pristalice planiraju vrlo ozbiljne incidente koji mogu da rezultiraju krvoprolićem? Ukoliko Vlada Crne Gore ne može, ili možda neće, da garantuje bezbednost na Cetinju onda bi bilo najbolje da se vrlo dostojanstveno, sa oko 30.000 ljudi, u potpuno mirnoj atmosferi u Podgorici ustoliči naš mitropolit Joanikije. Ustoličenje u Sabornom hramu u Podgorici bi bilo veličanstveno, a pri tome bi svi pokušaji nasilja Đukanovićevih pristalica bili do kraja obesmišljeni. Oni bi bili nebitni i o njima više niko ne bi imao potrebu da razgovara, kaže istoričar.

pročitajte još:

Bezbednosna zona za svetinje

Raković predlaže da se, kada se ustoličenje mitropolita Joanikija završi, treba pobrinuti da se srpske svetinje na Cetinju zaštite.

– Treba ozbiljno razmišljati da se za Cetinjski manastir i njegovu riznicu, kao i arhiv Mitropolije crnogorsko-primorske traži garancija bezbednosti, odnosno da budu bezbednosna zona, s obzirom na pretnje koje se iskazuju svakodnevno. Situaciju na Cetinju treba se pokazati onakvom kakva jeste. To je krajnje neprijateljska sredina, gde postoji namera da se naudi SPC. Zato smatram da bi trebalo da se po kosovskometohijskom modelu za naše crkve i manastire koji se tamo nalaze, uvedu bezbednosne zone. Takođe treba videti da li postoji mogućnost da se Cetinjski manastir stavi pod zaštitu Uneska, kako bi se onemogućilo da ga cetinjski ekstremisti oskrnave, kaže on.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi