"Na Bogu je da oprosti, ja da zaboravim ne mogu": Snažna poruka "devojčice iz izbegličke kolone"

Pre tačno 28 godina, Jovana Đaković, tada osmogodišnja devojčica, zajedno sa majkom, sestrom i stricem, morala je napustiti svoje selo koje se nalazilo kod Knina. Seća se da je porodica spakovala samo najosnovnije stvari u jednu plavu putnu torbu, budući da su imali vrlo malo vremena i prostora da se pripreme. Pored najneophodnijih stvari, devojčice su ponele i po jednu lutku.

"Živela sam srećno detinjstvo okružena rođacima, kumovima, prijateljima, komšijama i nisam znala da postoje loši ljudi. Iz Knina sam iščupana sa svog igrališta 4. avgusta 1995. godine", rekla je Damjanić.

Dodala je da, uprkos tome što im je majka tada govorila da je sve u redu, ništa nije bilo u redu.

"Iako nam je mama govorila da je sve u redu, lica ostalih ljudi i njihovi uplašeni pogledi otkrivali su da više ništa nije u redu", rekla je ona i dodala da je njena porodica automobilom sa nekoliko kofera otišla sa svog ognjišta.

"Novi dom smo privremeno našli u okolini Kruševca, roditelji, sestra i ja smo tu počeli ponovo da puštamo boje u svoj život. Nakon sedam godina se zbog životnih prilika selimo u Pančevo gde sam započela svoje srednje obrazovanje u Medicinskoj školi, ali nas je život poslao na još jedno putovanje kada smo se 2004. godine preselili u Republiku Srpsku, u Prijedor gde sestra i ja završavamo srednje škole i zasnivamo radni odnos porodice", ispričala je Jovana. POGLEDAJ GALERIJU

Istakla je da Knin nose u srcu kao i da su ga usadili u srca svoje dece jer, kako kaže, na Srbiju imaju lepo sećanje.

"Na Bogu je da oprosti, ja zaboraviti ne mogu i baš zbog toga što je Republika Srpska Krajina doživela takvu sudbinu, Republiku Srpsku i Srbiju moramo čuvati još jače i još sigurnije", zaključila je ova "devojčica iz izbegličke kolone".

Srbija i RS ne zaboravljaju žrtve

Obeležavanju Dana sećanja u Prijedoru prisustvovali su Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, predsednici Republike Srpske i Srbije Milorad Dodik i Aleksandar Vučić, premijer Srpske Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Željke Cvijanović i drugi zvaničnici Srpske i Srbije.

Prema podacima "Veritasa", tokom "Oluje" proterano je više od 220.000 Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, mada svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sva obiežja genocida.

Pogrom Srba u "Oluji" počeo je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam