Šta stoji iza poziva hrvatskog šefa diplomatije da pet preostalih članica EU priznaju Kosovo?

21.06.2021

16:25

0

Autor: I.K.

Izvor: Euronews

Nova akcija Hrvatske, koja je pokrenuta na međunarodnoj konferenciji GLOBSEC u Bratislavi, otvorila je pitanje i koristi koje bi od toga ona mogla da ima

Gordan Grlić Radman, Profimedia

Jedna od prvih zemalja koje su 2008. godine priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bila je Hrvatska. Ova zemlja je od tada više puta pozivala sve članice Evropske unije da podrže kosovsku nezavisnost, a šef hrvatske diplomatije izjavio je potekle nedelje da ta zemlja “podstiče” preostalih pet članica EU da to učine, piše Euronews.

Izjava dolazi u trenutku kada je međunarodna diplomatska aktivnost u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine intenzivirana i kada se sve otvorenije spekuliše o promeni stava nekih članica koje ne priznaju Kosovo, poput Grčke koja je unapredila svoje odnose sa Prištinom, ali i Španije za koju se spekulisalo da će otvoriti kancelariju u tom gradu.

pročitajte još

Nova akcija Hrvatske, koja je pokrenuta na međunarodnoj konferenciji GLOBSEC u Bratislavi, na kojoj se razgovaralo o situaciji na Zapadnom Balkanu otvorila je pitanje ne samo tajminga, već i koristi koje bi Hrvatska od toga mogla da ima. Osim toga, nameće se i pitanje zaoštravanja odnosa Beograda i Zagreba, što bi mogla biti posledica ovog poteza.

Šta je zapravo rekao Gordan Grlić Radman? Šef hrvatske diplomatije je pozvao preostalih pet članica EU koje to nisu uradile da priznaju Kosovo, a potom je ocenio da je za stabilnost regiona ključno poštovanje teritorijalne celovitosti država.

“Hrvatska podstiče poslednjih pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova, jer bi to doprinelo stabilizaciji regiona i samog Kosova”, rekao je on.

Gordan Grlić Radman, Profimedia

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković video je ovaj potez kao dodatni udarac inače krhkim odnosima dve zemlje. Kako je rekao, Radman je pokazao “kako se ne grade dobrosusedski odnosi”.

“Hrvatski kolega je time pokazao kako se ne grade dobrosusedski odnosi već kako se i oni koji su krhki i koji su opterećeni mnogo čime iz prošlosti, dodatno zagađuju. To nije pravi put i pravi izbor”, rekao je Selaković novinarima.

Politički poeni i širi kontekst

Ovakvi potezi po pravilu budu ocenjeni kao deo taktike u prikupljanju poena na unutrašnjem političkom planu. Sagovornici Euronews Srbija saglasni su u oceni da ovakva inicijativa ne može da ima značajnije efekte u narednom periodu, ali ukazuju da bi u obzir trebalo uzeti i šire okolnosti, a pre svega pritisak na pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo i koji je u poslednje vreme svi vidljiviji.

Da je reč o jednoj vrsti agende koju Hrvatska ima kada su u pitanju Srbija, ali i region smatra Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor na FPN.

prof. Dragan Đukanović, Youtube printscreen

“Očigledno je da je ne samo Hrvatskoj, nego i brojnim drugim međunarodnim akterima, koji su i na svetskoj sceni uticajniji, u ovom trenutku stalo do toga da se odluka tih pet država koje nisu priznale kosovsku nezavisnost na neki način izmeni i čini mi se da je tu zapravo stavljen fokus na odnos Grčke, Rumunije, Španije, Slovačke i Kipra prema kosovskom pitanju”, navodi Đukanović.

Nikola Burazer iz Centra savremene politike ukazuje da kod nekih aktera na međunarodnoj sceni postoji stav da bi takva dinamika mogla na drugačiji način da “reši” kosovski problem, budući da bi to pružilo evropsku perspektivu Kosovu i stavilo Srbiju “pred svršen čin”.

“Odsustvo priznanja od strane pet država članica EU je veći problem za evropsku perspektivu Kosova od odsustva priznanja od strane Srbije. Ne verujem, međutim, da ova inicijativa može da ima značajnije efekte u narednom periodu”, navodi on.

Teško do promene stava pet članica

I prema mišljenju Đukanovića i Burazera, u narednom periodu ne treba očekivati da će doći do promene stava neke od pet zemalja članica EU.

Đukanović napominje da Grčka na neki viši nivo uspostavlja odnose sa Prištinom u ovom trenutku.

“Nisam siguran da bi, ipak, u nekom doglednom vremenu došlo do suštinske promene njenog stava kada je u pitanju Kosovo”, kaže on.

Burazer takođe smatra da ne treba očekivati promenu u narednom periodu.

“Dokle god traje proces dijaloga i dokle god je Srbija u njemu konstruktivna, promena odluke bilo koje od pet država članica bi nanela veliku štetu ovom procesu”, napominje on.

Po njegovom mišljenju, Hrvatska nije u poziciji da samostalno vrši jači pritisak.

“Hrvatska svakako nije u poziciji da samostalno vrši jači pritisak na njih u tom pravcu, tako da ovu izjavu vidim više kao načelnu podršku kosovskoj evropskoj perspektivi, koja bi svakako bila ‘otkočena’ ako bi pomenutih pet zemalja promenilo svoj stav”, kaže za Euronews Srbija.

Hrvati i ranije lobirali

Hrvatski analitičar Davor Đenero za Euronews Srbija podseća da je Hrvatska relativno rano, u martu 2008. godine, priznala nezavisnost Kosova, a to je učinila u paketu sa dve članice NATO saveza – Mađarskom i Bugarskom. On ukazuje da nova inicijativa hrvatskog ministra nije iznenađenje. Potez vidi i kao deo šire međunarodne aktivnosti i novih globalnih okolnosti.

“Pobedom multilateralističke, atlantističke administracije u SAD i uspostavljanjem administracije Džoa Bajdena, ali i sazrevanjem okolnosti unutar EU, stvoreni su uslovi za potiskivanje patogenog uticaja Rusije s Balkana i za ubrzanje dijaloga Kosova i Srbije pod pokroviteljstvom EU. Ako se pregovori odvijaju pod pokroviteljstvom EU, uz pomoć SAD, te ako svi priznaju nezavisnost Kosova, lako je moguće Putina i Rusiju potisnuti sa Balkana”, napominje Đenero.

Međunarodni sud pravde je 2010. godine presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, i već tada je, kako navodi Đenero, tadašnji predsednik Stjepan Mesić “lobirao” kod tadašnjeg predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča.

Od objave Savetodavnog mišljenja, kako ukazuje Đenero, Hrvatska snažno podupire priznanje Kosova i njegov suverenitet.

“Savetodavno mišljenje daje jasno objašnjenje i za tezu hrvatskog ministra, kako je važno da praktično sve države članice EU, državnog saveza koji se zasniva na načelima vladavine prava i zaštite ljudskih prava, priznaju nezavisnost Kosova, i da pritom insistiraju na načelu nepromenljivosti granica”, dodaje on, uz ocenu da je samo “pitanje vremena” kada će i preostalih pet članica EU priznati Kosovo.

Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost, koju su priznale 22 države članice EU. To nisu učinili Kipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka, a u poslednje vreme se sve češće govori o mogućem pritisku na njih.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti