"Napred drugovi!", povikao je i otišao u smrt, ali je spasao njih 117: Dan kada su logoraši pobegli iz ozloglašenog Jasenovca

U deset ujutru te kišne nedelje 22. aprila 1945. godine 600 logoraša od njih 1.073 krenulo je u proboj iz ozloglašene Ciglane u Jasenovcu. U tome je uspelo njih 117.

Kada je Ante Bakotić uzviknuo “Napred drugovi” logoraši su razvalili izlazna vrata na fabričkoj zgradi čiji su prozori i vrata bili zakovani daskama. Trebalo je pretrčati 150 metara brisanog prostora.

Ustaški stražari bili su zatečeni, ali su ubrzo shvatili šta se dešava te su zapucali, bacali su i bombe. Odbegli zarobljenici padali su kao pokošeni. Oni koji nisu bili pogođeni trčali su preskačući mrtve i ranjene. Među stradalima je bio i Ante Bakotić, čovek koji je zarobljenike poveo u slobodu, navodi se u knjizi “Jasenovac” Ive Goldsteina.

Ko se domogao obližnje šume, preživeo je. Neki su spas potražili u Savi. Mnogi nisu uspeli, pa su rekom plutala tela onih koje je pogodio ustaški metak.

Istog dana, samo nekoliko sati kasnije, proboj je izvršilo i 147 zarobljenika u Kožari, a preživelo je njih 11.

Grupu od oko 470 logoraša, koji su ostali u Ciglani, ustaše su narednih dana pobili i spalili zajedno s logorskim objektima.

Logor Jasenovac je bio najveći koncentracioni i logor smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Formiran je u avgustu 1941. godine u okolini istoimenog gradića, a uništile su ga ustaše aprila 1945. godine da bi sakrile zločine.

U njemu su mučki ubijani Srbi, Romi i Jevreji, deca, žene, odrasli muškarci, stari. Njegov “idejni tvorac” i prvi komandant bio je Vjekoslav Luburić.

Zatvorenike su ustaše klale posebno oblikovanim noževima, sekirama, maljevima, čekićima, streljali bi ih ili vešali po drveću ili banderama. Neke su žive spaljivali u pećima ili davili u Savi.

Logor Ciglana ili Jasenovac III, bio je najveći. Logor za decu, jedini u Evropi, bio je u Sisku i u Jastrebarskom, a ženski logor u Staroj Gradiški. Dečaci i devojčice ubijani su na najmonstruoznije načine, ako prethodno nisu umirali od bolesti, izgladnelosti, žeđi i smrzavanja.

Srpske dece starosti do 12 godina stradalo je 19.544. Veliki broj, njih oko 12.000, od sigurne smrti spaseno je zahvaljujući pre svega Diani Budisavljević.

Zemaljska komisija Hrvatske, osnovana 1945, konstatovala je u izveštaju Međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, da je broj žrtava između 500.000 i 700.000.

Vučić otvara izložbu “Sveti novomučenici jasenovački…”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će otvoriti izložbu pod nazivom “Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja” u Istorijskom muzeju Srbije. Izložba će biti otvorena u 19 časova, a povodom obeležavanja 22. aprila – Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjice uspostavljanja NDH i sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu.

Dan sećanja na žrtve Holokausta

Povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, na Spomenik žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nacističkog logora smrti “Staro sajmište” biće položeni venci.

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine i proboj grupe zarobljenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u NDH.

pročitajte još

Koncept NDH bio totalni genocid: Arhiva o zločinima ustaškog režima objavljena pola veka od zabrane

Baklje, zastave i ustaške pesme: Širom Hrvatske proslavljen dan osnivanja zločinačke NDH (VIDEO)

Koncentracioni logor “Jasenovac” jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. Od 1941. do 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece.

Osim u Jasenovcu-Donja Gradina, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je na Starom Sajmištu.

Vence na spomenik će u ime predsednika Srbije položiti generalni sekretar predsednika Suzana Paunović, a u ime Grada Beograda gradonačelnik Zoran Radojičić.

U Jasenovcu, ipak, tri kolone

Prema Protokolu obeležavanja godišnjice proboja logoraša iz ustaškog stratišta u Jasenovcu danas će podno Kamenog cveta najpre venac položiti premijer Andrej Plenković, a potom predsednik Zoran Milanović.

Sat kasnije venac će položiti predsednik SNV-a i SDSS-a Milorad Pupovac, predsednik koordinacije Jevrejskih opština u Hrvatskoj Veljko Kajtazi, poslanik i predstavnik Saveza Roma Kali Sara i Franjo Habulin i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista u Hrvatskoj.

Iz Srpskog narodnog vijeća saopšteno je da drugu godinu za redom neće biti komemorativnog programa u Jasenovcu.

pročitajte još

“Ovako si ti maljem ubijao decu u Jasenovcu”: Sin ustaše i agent Udbe ubio je zapovednika svih logora u NDH Maksa Luburića

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi