Bajden se nije promenio od "ranijeg" izdanja, čestitka je jasna naznaka kako nova administracija SAD vidi odnose sa Srbijom

Čestitka predsednika SAD Džozefa Bajdena upućena povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije predsedniku Aleksandru Vučiću ne može se tumačiti kao primer diplomatske čestitke za nacionalni praznik druge države, ocenjuje bivši diplomata Vladislav Jovanović.

On za Tanjug ukazuje da se “dan radosti za drugu državu” uobičajeno koristi za ponavljanje spremnosti za unapređenje odnosa u raznim oblastima, po mogućstvu i razvijanje prijateljskih odnosa što, kako ističe, svakako nije “fokusiranost na međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova”.

-Skoro pa nikada se diplomatska čestitka ne optereti posebnim zadatkom i to najtežim mogućim u međusobnim odnosima između Srbije i Amerike. Traženje od Srbije da se u narednom periodu posveti rešavanju pitanja Kosova na način suprotan nacionalnim i državnim interesima i njenom Ustavu, nešto je što nije uobičajeno i nije dobro da se nađe ni u jednom diplomatskom udžbeniku kao primer čestitke praznika jednoj zemlji”, navodi Jovanović.

pročitajte još

Hoti zahvalan Bajdenu zbog poruke predsedniku Srbije da podržava međusobno priznanje

On dodaje da je posredi pitanje u čijem je, kako kaže, nastanku i trajanju Amerika direktno i najviše doprinela.

Prema njegovim rečima, sve izneseno u čestitci predstavlja pokazatelj da se Džozef Bajden nije mnogo promenio od izdanja “u svojoj ranijoj koži”.

-Naprotiv, to pokazuje da on smatra da direktnim i ultimativnim pritiskom na Srbiju može da izdejstvuje maksimalni cilj za SAD i kosovske Albance – priznanje nezavisnosti Kosova, zaključio je bivši diplomata i dodao da pritisak da se prizna Kosovo označava i težnju novoizabranog američkog predsednika za amnestijom kako SAD tako i NATO pakta za, kako smatra, sve što su Srbiji i srpskom narodu učinili u poslednjih trideset godina.

Bajden je Vučiću za Dan državnosti uputio čestitku u kojoj se potvrđuje opredeljenje SAD za podrškom pravnoobavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova, ali se istovremeno naglašava “fokusiranost na međusobno priznanje” Srbije i tzv. Kosova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pismo-čestitku predsednika Amerike Džozefa Bajden.

– Što se tiče međusobnog priznanja to ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije EU ni u jednoj rezoluciji i mi razumemo da je to nova američka politika, rekao je izmešu sotalog predsednik Vučić u odgovoru američkom predsedniku.

Milivojević: Čestitka Bajdena – znak kojim putem će ići SAD

Čestitka predsednika SAD Džozefa Bajdenu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću upućena za Dan državnosti prva je jasna naznaka kako nova administracija SAD vidi svoje odnose sa Srbijom, smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević.

On za Tanjug kaže da pominjanje fokusiranosti na međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova ne treba da iznenadi jer je u pitanju “kontinuitet američke politike za priznanjem kosovske nezavisnosti”, u kojem treba očekivati dalji nastavak politike pritiska na Srbiju.

-Možemo očekivati dalji pritisak ne samo američke administracije nego i svih struktura unutar EU koje se zalažu za to da Srbija prizna Kosovo. I drugo, možemo ocekivati usmeravanje budućih pregovora Beograda i Prištine prema tom pitanju na način kako odgovara isključivo američkim interesima, naglašava Milivojević.

Kaže da u čestitci postoje i druge značajne namere i izdvaja fokusiranje na tri stvari – na ekonomske odnose, stabilnost u regionu i demokratske vrednosti.

-Fokus na ekonomskim odnosima je nešto što je kontinuitet sa potpisanim u Vašingtonskom sporazumu, stabilnost u regionu možemo tumačiti kao cilj američke politike da se reše pitanja KiM i BiH, ali na liniji strategije da ceo region uđe u evroatlantske strukture, a ”demokratske vrednosti” su nešto što će biti spoljnopolitička strategija nove administracije da radi na vraćanju SAD na dominantnu poziciju u međunarodnim odnosima, ocenjuje diplomata.

Milivojevic smatra da treba očekivati i vezivanje SAD za ”99. godinu i NATO “intervenciju”, kao i na rezultat te intervencije uz, kako navodi, težnju da se pitanje Kosova “definitivno zaokruži”.

-Srbiji ništa drugo ne preostaje osim da ostane dosledna u poštovanju svojih političkih stavova. A to znači da nema priznanja, nema pristupa sa maksimalističkih pozicija za koje se zalaže Priština, zaključuje Milivojević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi