Otupeli ste na crne vesti o koroni? Niste jedini, a evo šta je uzrok tome

Pandemija traje predugo čak i za one sa neograničenim strpljenjem. U svetu je broj umrlih od kovida dosegao broj od 2,4 miliona ljudi, dok je u Srbiji od bolesti koju virus izaziva preminuo 4.321 pacijent. Uprkos tome, ljudi su sve češće apatični prema vestima o epidemiji, a psiholozi objašnjavaju zašto.

Ravno, apatično, otupelo – tri su najčešće emocije koje ljudi izražavaju kad su postali manje senzibilni na vesti o pandemiji koja već godinu dana hara svetom.

A ako ste i vi među njima – niste sami, kažu psiholozi. Mnogi ljudi se trude da procesuiraju nove informacije o vakcinaima, žrtvama, sojevima, broju zaraženih, pretnjama…

Ali postoji i tačka pucanja kad sve te vesti postanu previše, piše BBC.

možda će vas i ovo zanimati

Dozvolite sebi bol: Postoji pet faza tugovanja, a jedna je svima najteža

Pet psiholoških tehnika koje vam mogu pomoći da zaboravite sve čega ne želite da se sećate

– Niste loša osoba ako se osećate otupelo i nezainteresovano. To je zapravo mehanizam samoodbrane – objašnjava psihološkinja i autorka dr Meg Arol.

Ona kaže da mnogo nas pati od „zamora saosećanja“, nakon što toliko dugo proživljavamo pandemiju.

– Obično biste to videli samo kod lekara i medicinskih sestara. Ali budući da mi svakodnevno imamo ove kovid statistike i svakodnevno slušamo priče ljudi koji su preminuli, osećaj utrnulosti postupak je samoodržanja koji sprečava da stvari postanu neodržive – ističe.

Emocionalna energija na nuli

To je nešto sa čime se može povezati 24-godišnja Simon Zil. Stalno slušanje vesti o smrtnim slučajevima povezanim s kovidom ostavljalo joj je osećaj apatije.

– Utrnula sam zbog visokih brojeva. Nije normalno slušati da svakodnevno umire veliki broj ljudi. Nije da nisam tužna, ali sada se već osećam naviknuto – kaže ona.

Kaže da joj je utrnulost novi osećaj. – Obično sam vrlo empatična osoba, ali trenutno mi je emocionalna energija na nuli. Kad je pandemija počela, bila sam zabrinutija i teskobnija. Ali poslednjih mesec dana ili tako nekako osećam se desenzibilisano na brojeve.

Simon je posebno iskusila uticaj kovida. Sama je bila inficirana i tragično izgubila porodičnog prijatelja od kovida.

Ali neumoljivu prirodu pandemije sve teže može da obradi.

– Svako se drugačije nosi sa stvarima, ali ponekad se čini da je to samo još jedna hrpa smrti, još jedna konferencija za štampu, kovid je postao deo naše svakodnevice, ali ne bi trebalo tako da se osećamo – smatra ona.

Otupelost za svakodnevno proveravanje brojki

Poput Simone, 21-godišnja Eni Valš kaže da je pre nekoliko meseci počela da se oseća otupelo zbog te situacije.

Studentkinja je treće godine Univerziteta u Bristolu i kaže da se puno njenih prijatelja oseća isto.

– Još u martu, proveravala bih brojeve smrtnih slučajeva svaki dan razmišljajući o tome koliko je to užasno bilo. Ali nakon što je prošlo ovoliko meseci, brojke više nemaju takav efekat na naš mozak – kaže.

Pandemija nije imala samo velikog uticaja na njeno studiranje, ona je izgubila honorarni posao, a oba njena roditelja postala su tehnološki višak.

Ali sada se oseća desenzibilizovanom za sve.

Teško je postaviti se prema statistici

Borba za „varenje“ velikih brojeva seže do evolucijske psihologije, kaže dr Meg.

– Živeli smo u relativno malim grupama i naša reakcija na stres nije bila u korak s tehnologijom i razumevanjem statistike – kaže ona.

Ona takođe naglašava da osećaj utrnulosti „ne znači da ljude nije briga – zapravo je verovatno suprotno – ljude kojima je jako stalo teško to procesuiraju.

Jedan od načina za „ponovno povezivanje“ jeste čitanje o pojedinim ljudima i njihovim pričama, kaže ona.

Statistika je vrlo bezlična, pa nije iznenađujuće što neki ljudi ne osećaju ništa. Kada biste razgovarali o voljenoj osobi koja je preminula u vašem životu, videli biste suze i saosećanje.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam