Tajna boljeg fokusa: Ovih šest namirnica pomaže mozgu da radi efikasnije i ostane zdrav

Mozak upravlja gotovo svim procesima u organizmu, od osnovnih funkcija poput disanja i rada srca, pa sve do emocija, koncentracije i pamćenja. Upravo zbog toga stručnjaci sve više pažnje posvećuju načinu ishrane i njenom uticaju na mentalne sposobnosti, raspoloženje i zdravlje nervnog sistema. Ono što svakodnevno jedemo može imati mnogo veći efekat na funkciju mozga nego što većina ljudi pretpostavlja.

Istraživanja pokazuju da određene namirnice sadrže sastojke koji mogu doprineti boljoj koncentraciji, učenju i očuvanju moždanih funkcija tokom godina. Neke od njih bogate su omega-3 masnim kiselinama, druge antioksidansima, vitaminima ili mineralima važnim za nervni sistem. U nastavku su namirnice koje se najčešće povezuju sa boljim pamćenjem i očuvanjem zdravlja mozga.

Profimedia

Riba

Kada stručnjaci govore o hrani za mozak, masna riba je često i to ne bez razloga, na vrhu liste. Losos, pastrmka, tuna, haringa i sardine - sve su to bogati izvori omega-3 masnih kiselina. Oko 60 odsto našeg mozga čine masnoće, a polovina njih su omega-3 masne kiseline. Mozak koristi omega-3 za građu nervnih moždanih ćelija, a one su neophodne za učenje i pamćenje.

Omega-3 masne kiseline takođe imaju i dodatne prednosti mozak. Mogu da uspore mentalni pad koji dolazi sa starenjme i pomogne i u sprečavanju Alchajmerove bolesti. Dokazano je da je nedostatak Omega-3 masnih kiselina povezan sa smetnjama u učenju, kao i sa pojavom depresije. Neka istraživanja kažu da ljudi koji redovno jedu ribu obično imaju više sive materije u mozgu, koja kontroliše donošenje odluka, pamćenje i emocije.

Pexels

Borovnice

Borovnice i drugo bobičasto voće imaju brojne zdravstvene prednosti, pa i one koje su važne za naš mozak. U njima je bogatstvo antocijanina, biljnih jedinjenja sa antiinflamatornim i antioksidativnim efektima. Antioksidansi deluju protiv oksidativnog stresa i upale, stanja koja doprinose starenju mozga i neurodegenerativnim bolestima.

Utvrđeno je da se neki od antioksidanata u borovnicama akumuliraju u mozgu i pomažu u poboljšanju komunikacije između moždanih ćelija. Prema jednom pregledu 11 studija, borovnice bi mogle da pomognu u poboljšanju pamćenja i određenih kognitivnih procesa i kod dece i kod odraslih.

Freepik/Collage

Kurkuma

Pokazalo se da kurkumin, aktivni sastojak kurkume, prelazi krvno-moždanu barijeru. To praktično znači da može direktno da prodre u mozak i koristi tamošnjim ćelijama. Ovo moćno antioksidativno i antiinflamatorno jedinjenje prvenstveno je od velike koristi za pamćenje. Ovo važi i za zdrave osobe, ali i one sa Alchajmerovom bolešću. Takođe, može da pomogne u čišćenju amiloidnih plakova koje ovu demenciju karakterišu.

Kurkumin povećava nivo serotonina i dopamina, a jedna studija je otkrila da kurkumin može da poboljša simptome depresije i anksioznosti kada se koristi zajedno sa standardnom terapijom. Takođe, pojačava lučenje neurotrofnog faktora, što može odložiti mentalni pad.

Međutim, treba naglasiti da većina studija koristi visoko koncentrovane suplemente kurkumina u dozama u rasponu od 500-2.000 mg dnevno. To je mnogo više kurkumina nego što većina ljudi obično konzumira kada koristi kurkumu kao začin.

Pixabay

Brokoli

Brokoli je prepun korisnih biljnih jedinjenja, uključujući antioksidante. Takođe je veoma bogat vitaminom K, jer sadrži više od 100 odsto preporučenog dnevnog unosa (160 grama kuvanog brokolija). Ovaj vitamin rastvorljiv u mastima je neophodan za formiranje sfingolipida, vrste masnoća koje su deo moždanih ćelija.

Nekoliko studija na starijim osobama povezalo je veći unos vitamina K sa boljim pamćenjem i kognitivnim statusom. Pored vitamina K, brokoli sadrži niz jedinjenja koja mu daju antiinflamatorne i antioksidativne efekte. Oni mogu da obezbede mozgu bolju zaštitu od oksidativnih oštećenja.

Profimedia

Semenke bundeve

Seme bundeve sadrži moćne antioksidante koji štite telo i mozak od oštećenja slobodnih radikala. Takođe su odličan izvor magnezijuma, gvožđa, cinka i bakra. Cink je ključan za efektivnost nervne signalizacije, nedostatak ove supstance povezan je sa mnogim neurološkim stanjima, uključujući Alchajmerovu bolest, depresiju i Parkinsonovu bolest. Magnezijum nam je neophodan za učenje i pamćenje. Nizak nivo magnezijuma je prisutan kod mnogih neuroloških bolesti, kao što su migrena, depresija i epilepsija.

Mozak koristi bakar da kontroliše nervne signale. A kada su nivoi bakra poremećeni, postoji veći rizik od neurodegenerativnih poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest. Nedostatak gvožđa se često karakteriše moždanom maglom i oštećenom funkcijom.

Pexels

Orašasti plodovi

Istraživanja su pokazala da konzumiranje orašastih plodova može da poboljša markere zdravlja srca, a zdravo srce je povezano i sa zdravim mozgom. Jedna studija je dovela u vezu redovnu konzumaciju orašastih plodova i manji rizik od kognitivnog pada kod starijih osoba. Druga studija iz 2014. je otkrila da su žene koje su redovno jele orašaste plodove tokom nekoliko godina, imale oštrije pamćenje u poređenju sa kontrolnom grupom.

Više hranljivih sastojaka u orašastim plodovima, kao što su zdrave masti, antioksidansi i vitamin E, objašnjavaju ove korisne efekte. Vitamin E štiti ćelije mozga od oštećenja slobodnih radikala.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam