Mit o buđenju u pet ujutro: Da li vas rano ustajanje automatski čini uspešnijima

Na društvenim mrežama često se može videti poruka da se uspeh „budi“ u pet ujutro. Snimci ledenih kupki, jutarnjih treninga, ispunjenih planera i motivacionih citata preplavljuju internet već u ranim satima. Dok većina ljudi još spava, čini se kao da su oni najuspešniji već završili pola dana. Poruka koja se stalno ponavlja glasi: ko ustaje ranije, postiže više.

Ipak, nauka upozorava da stvari nisu tako jednostavne.

Godinama razni motivacioni govornici i „gurui produktivnosti“ promovišu ideju o čudesnom satu pre svitanja. Ovu priču dodatno učvršćuju primeri poznatih ranoranilaca, poput direktora Applea Tima Kuka, preduzetnika Ričarda Brensona ili glumice Dženifer Aniston. Njihova rutina često se predstavlja kao dokaz da je rano ustajanje tajni recept za uspeh.

Međutim, stvarnost je mnogo složenija. Za veliki broj ljudi buđenje u pet ujutro nije prirodno i može biti u suprotnosti sa njihovim biološkim ritmom. Dugoročno, takva praksa može čak narušiti i zdravlje i produktivnost.

Profimedia

Biološki sat koji svi imamo

Ključ za razumevanje ove teme krije se u pojmu hronotip. To je naš prirodni biološki ritam koji određuje kada smo najbudniji i najproduktivniji, a kada nam se spava.

Istraživanja pokazuju da je kronotip delimično genetski uslovljen i da se često nasleđuje. Takođe se menja tokom života. Tinejdžeri, na primer, prirodno teže kasnijem odlasku na spavanje i buđenju, dok stariji ljudi često spontano ustaju ranije.

Većina ljudi nije ni izrazita „ševa“ ni potpuna „sova“, već se nalazi negde između.

Jutarnji tipovi (ševe) lako ustaju rano i brzo postaju funkcionalni, čak i bez alarma.

Večernji tipovi (sove) imaju najviše energije kasnije tokom dana i često su mentalno najaktivniji u večernjim satima.

Studije pokazuju određene razlike među njima. Jutarnji tipovi često imaju bolje školske rezultate, ređe posežu za cigaretama ili alkoholom i češće vežbaju. Večernji tipovi, s druge strane, češće prijavljuju umor, burnout i lošije mentalno ili fizičko stanje.

Ali to ne znači da su manje sposobni. Jedno od objašnjenja je činjenica da mnogi od njih žive u ritmu koji nije usklađen sa njihovim prirodnim biološkim satom.

Pexels

Kada se biologija sudari sa rasporedom

Razlika između našeg prirodnog ritma i društvenih obaveza naziva se socijalni jet lag. Što je ta razlika veća, posledice mogu biti ozbiljnije.

Život u ritmu koji nije u skladu sa našim telom povezuje se sa slabijim akademskim rezultatima, lošijim opštim blagostanjem, ali i većim rizikom od zdravstvenih problema poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti.

Ako se večernji tipovi na silu primoravaju da ustaju veoma rano, taj jaz između biologije i svakodnevice može postati još izraženiji.

Zašto se čini da su ranoranioci uspešniji

Često se tvrdi da jutarnji tipovi imaju prednost u karijeri. Međutim, verovatnije je da je razlog mnogo jednostavniji – način na koji je društvo organizovano.

Savremeni radni sistemi uglavnom počinju rano ujutro. Kada se nečiji biološki ritam poklapa sa takvim rasporedom, lakše je održati koncentraciju, kontinuitet i stabilne performanse. Drugim rečima, nije nužno da rano ustajanje stvara uspeh – već sistem više pogoduje ljudima koji prirodno funkcionišu rano.

Eksperimenti sa buđenjem u pet ujutro često u početku donose nalet energije i motivacije. Međutim, taj efekat je često posledica uzbuđenja zbog promene, slično kao kada započnemo novi posao ili donesemo važnu odluku. Vremenom, ako ritam nije prirodan, umor počinje da se nagomilava.

Pixabay

Ševa ili sova – kako pronaći sopstveni ritam

Umesto da pokušavamo da se silom pretvorimo u jutarnji tip, mnogo je korisnije otkriti sopstveni prirodni ritam i prilagoditi mu svakodnevne obaveze kad god je to moguće.

Jedan od načina je vođenje dnevnika spavanja. Beleženje vremena odlaska na spavanje i buđenja tokom radnih dana, vikenda i odmora može otkriti kako naše telo zapravo funkcioniše. Slobodni dani često pružaju najrealniju sliku.

Takođe je važno obratiti pažnju na nivo energije i raspoloženje tokom dana. Ako zaspite u roku od pola sata nakon što legnete, verovatno ste pronašli odgovarajuće vreme za spavanje. Ako vam treba sat vremena ili više, moguće je da vaš prirodni ritam počinje kasnije.

Male promene mogu pomoći. Umesto naglog pomeranja alarma na mnogo ranije, pokušajte da odlazite na spavanje malo ranije iz dana u dan. Izlaganje jutarnjem svetlu i smanjenje korišćenja ekrana uveče takođe mogu pomoći organizmu da lakše uspostavi stabilan ritam.

Ipak, biologija ima svoje granice. Prava tajna produktivnosti možda nije u alarmu koji zvoni u pet ujutro, već u tome da uskladimo način života sa načinom na koji naš mozak i telo prirodno funkcionišu, piše Tportal. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi