Nije genetika jedini krivac: Evo koje crte ličnosti potajno utiču na dužinu života

Želja za dugim i kvalitetnim životom prati čovečanstvo od samih početaka civilizacije. Iako su medicina, tehnologija i životni standard značajno produžili prosečan životni vek, naučnici danas sve češće ukazuju na to da geni i ishrana nisu jedini faktori koji odlučuju koliko ćemo živeti. Psihologija, kao nauka o ljudskom ponašanju i unutrašnjim obrascima, sve jasnije pokazuje da način na koji doživljavamo svet, reagujemo na stres i gradimo odnose može imati dubok i dugoročan uticaj na zdravlje.

Savremena istraživanja sve češće povezuju određene crte ličnosti sa većim ili manjim rizikom od prerane smrti. Emocionalna stabilnost, samodisciplina i društvena povezanost pokazale su se kao faktori koji mogu biti jednako važni kao fizička aktivnost ili zdrava ishrana. 

Freepik/printscreen Instagram

Stres je tihi neprijatelj zdravlja i dugovečnosti

Među osobinama koje su se najjasnije povezale sa kraćim životnim vekom ističe se neuroticizam – crta ličnosti koju karakterišu česta anksioznost, strah, emocionalna nestabilnost i otežano nošenje sa stresom. Osobe sa visokim nivoom neuroticizma sklonije su negativnim mislima, preteranoj brizi i osećaju unutrašnje napetosti, što dugoročno može iscrpljivati organizam.

Istraživanje je pokazalo da su mlađe odrasle osobe sa izraženim neuroticizmom imale znatno veću verovatnoću da umru ranije u poređenju sa onima koji su emocionalno stabilniji. Dugotrajni stres, konstantna unutrašnja uznemirenost i slabija regulacija emocija mogu narušiti imuni sistem, povećati rizik od hroničnih bolesti i ubrzati proces biološkog starenja.

Profimedia

Savesnost, disciplina i organizovanost će vas zaštititi od nepotrebnog stresa

Nasuprot tome, savesnost se pokazala kao jedna od najsnažnijih osobina povezanih sa dugovečnošću. Ljudi koji su organizovani, disciplinovani i orijentisani ka ciljevima češće vode stabilniji način života, donose promišljenije odluke i lakše usvajaju zdrave navike.

Ova crta ličnosti često podrazumeva odgovoran odnos prema zdravlju, redovnije medicinske kontrole i bolju kontrolu rizičnih ponašanja. Upravo zato su osobe sa višim nivoom savesnosti imale značajno manji rizik od prerane smrti, bez obzira na pol, uzrast ili društveni status.

Freepik

Druženje je veoma važno za dug životni vek

Još jedna osobina koja se jasno izdvojila u istraživanju jeste ekstrovertnost, odnosno društvenost. Ljudi koji lakše ostvaruju kontakte, neguju odnose i imaju bogat društveni život pokazuju veću otpornost na stres i emocionalne izazove.

Društvena povezanost doprinosi boljem mentalnom zdravlju, smanjuje osećaj usamljenosti i može imati zaštitni efekat na kardiovaskularni i imuni sistem.

Profimedia

Iako nisu sve crte ličnosti pokazale isti uticaj, rezultati sugerišu da toplina, otvorenost ka drugima i osećaj pripadnosti mogu igrati važnu ulogu u produženju životnog veka.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam