Znaju kako da se postave: Tri osobine dobrih roditelja koje oblikuju karakter i budućnost njihove dece

Biti dobar roditelj ne znači biti bez greške, već biti prisutan, posvećen i svestan da svaka izgovorena reč, svaki gest i svaka reakcija oblikuju svet u kojem dete odrasta. Stručnjaci za porodične odnose naglašavaju da roditelji koji neguju emocionalnu povezanost sa decom, a istovremeno održavaju jasne granice i dosledna pravila, stvaraju okruženje u kojem dete stiče osećaj sigurnosti, poverenja i samopouzdanja. 

Dobri roditelji ne pokušavaju da kontrolišu svaki korak svog deteta niti da „izbrišu“ svaku neprijatnu emociju koju ono proživi. Umesto toga, oni biraju da budu uz njega i u trenucima radosti, i u trenucima tuge ili ljutnje. 

Znaju da se smire pre nego što reaguju

Jedna od najvažnijih osobina dobrih roditelja jeste sposobnost da zadrže prisebnost čak i kada osećaju nalet besa ili frustracije. Oni ne dozvoljavaju da ih emocije navedu na reči ili postupke koje bi kasnije mogli da zažale. Umesto vikanja ili impulsivnog kažnjavanja, biraju da naprave pauzu – da udahnu duboko, udalje se na trenutak ili sačekaju da se smire.

Profimedia

Na taj način dete uči da i u najnapetijim situacijama postoji prostor za promišljenu i kontrolisanu reakciju. Ova veština, jednom usvojena, prati ga kroz ceo život – od odnosa sa vršnjacima do budućih partnerskih i poslovnih veza.

Poštuju emocije svoje dece, čak i kada ih ne razumeju

Dobri roditelji znaju da osećanja njihovog deteta imaju jednaku vrednost kao i osećanja odraslih, bez obzira na to koliko njima sama situacija može izgledati trivijalno. Kada dete zaplače jer mu je sladoled pao na pod, oni ne odgovaraju rečenicom „nije to ništa“ – umesto toga, priznaju njegovu tugu, pokazuju razumevanje i nude utehu.

Pexels

Ovakav pristup, prema mišljenju stručnjaka, gradi duboko poverenje i emocionalnu sigurnost. Dete uči da je sasvim u redu osećati tugu, bes ili razočaranje, i da postoji sigurno mesto – roditeljski zagrljaj – gde će biti prihvaćeno bez osude. Na taj način razvija emocionalnu pismenost, što mu pomaže da prepozna i izrazi sopstvena osećanja i da saoseća sa drugima.

Izvinjavaju se i postavljaju granice bez vikanja

Dobri roditelji ne teže tome da budu nepogrešivi autoriteti. Oni su svesni da će, kao i svi ljudi, praviti greške – ali ih od drugih razlikuje spremnost da to priznaju i da se izvine. Rečenica poput: „Oprosti što sam viknuo, bio sam umoran i nije trebalo tako da reagujem“ snažna je lekcija za dete o odgovornosti i poštovanju.

Profimedia

Istovremeno, dobri roditelji znaju da ljubav ne znači popustljivost. Oni postavljaju jasna pravila i granice, ali to rade bez vikanja, pretnji ili ponižavanja. Pravila objašnjavaju smireno, uz naglašavanje razloga, čime pokazuju detetu da autoritet može postojati i bez straha. Umesto da „brišu“ detetove neprijatne emocije, oni ga podržavaju da ih proživi i savlada, čime jačaju njegovu otpornost i sposobnost da se samostalno nosi sa životnim izazovima.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi