Voće u narodnim predanjima: Đavoli se skupljaju ispod kruške a onaj ko zaspi ispod oraha može umreti

Prema narodnih predanjima, iako se šljiva smatra nacionalnim voćem, jabuka se ceni jer simboliše zdravlje i plodnost, ljubav i život. Ona je uvek bila prisutna na svim važnim događajima, od rođenja do smrti.

Mladić daruje devojci jabuku i tako joj iskazuje ljubav, jabukom se gosti pozivaju u svatove, porodilji se daruju jabuke kako bi dete bilo zdravo i rumeno, na zadušnice se na spomeniku ili krstu ostavlja jabuka.

Za Božić, deci se daruje jabuka u koju je zaboden novčić, i bilo je uobičajeno da se jabuka iseče na onoliko delova koliko ima ukućana, kako bi u domu vladala sloga.

Do danas se zadržao običaj da mlada ne može da izađe iz roditeljske kuće dok mladoženja puškom ne pogodi jabuku. Prema starim običajima, poslednje jabuke ne treba brati sa drveta kako bi sledeće godine bio dobar rod.

Neke od sorti jabuka na našem području poznate su kao petrovača, pamuklija, ružica, šarunka, funtača, masnjača, devojačka crvenka…

Šljive su kod nas uvek na trpezi: bilo da je sveža ili osušena, ili je od nje napravljen džem ili rakija, najbolji je lek za sve. Tokom posta, na trpezi su obavezne suve šljive.

Prema starim verovanjima, kada se bira mesto za gradnju kuće, bira se tamo gde šljiva najbolje raste. A da bi kosa bila kvalitetnija i gušća, treba deo ošišane kose staviti na drvo šljive. Veruje se i da u krošnjama šljiva žive duše umrlih.

Šljive su poznate pod nazivima crvena ranka, požegača, belošljiva, okruglica, crveni piskavac, gorčivka, goveđača, turgulja…

U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za „zlo drvo“ ili drvo zlih demona. Prema tim verovanjima, ispod starih krušaka su se skupljaju đavoli, demoni ili veštice. U „đavolsku“ prirodu kruške narod je verovao i zato što brže truli od jabuke.

Kod nas postoji izreka „Kao da je pao sa kruške“, kojom se ukazuje na to da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se penjali na krušku pa su se našli u društvu veštica ili demona i onda pali sa drveta.

Priča se da je Rastko Nemanjić, kad je putovao od Zete do Budimlja, na vrhu Konjuha zakopao mnogo srebra, baš pod kruškom. To se mesto od tada naziva Srebrenica.

Kruške koje se gaje na našem području su jagodarka, vidovača, ilinjača, petrovčica, mirisavka, lubeničarka, sijerak…

Od davnina u Srbiji se veruje da ne treba spavati u hladu oraha i da onaj koji to uradi može umreti. Nauka je dokazala da u tome ima istine jer stablo i lišće a naročito plodovi obiluju jodom. Preterana izloženost jodu izaziva poremećaje u radu štitne žlezde što može dovesti do bolesti.

Pročitajte i ovo:

Otkačeni običaji koje samci širom sveta moraju da podnose: U Danskoj ih posipaju cimetom, a u Nemačkoj ih zatrpavaju kutijama

Običaji: U Etiopiji će vas hraniti rukama, a u Gruziji nakon zdravice morate da ispraznite čašu

Da vas lokalni običaji ne iznenade

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam