Ovih pet stvari nikada nećete videti u snovima

Zašto naš mozak neke stvari ne prikazuje u snovima

Većina ljudi sanja svakog dana, a da toga nije ni svesna. Ipak, uprkos tome što je san svet bez granica u kojem možemo leteti, menjati oblik ili prolaziti kroz zidove, postoje određene stvari koje naš mozak skoro nikada ne stvara u snovima — iako su deo naše svakodnevice.

Razlog je jednostavan: tokom sanjanja naš um radi potpuno drugačije nego dok smo budni. Stručnjaci objašnjavaju da u REM fazi, kada snovi najživlje izgledaju, mozak funkcioniše emotivnije, fluidnije i asocijativnije, dok su centri zaduženi za logiku, jezik i preciznu vizuelnu obradu — prigušeni. Zato stvari koje zahtevaju fokus, čitanje, brojeve ili stabilnu sliku — nestaju.

Ilustracija

 

Šta naš mozak skoro nikada ne dopušta u snovima

1. Mobilni telefon i savremeni ekrani

Iako nam je telefon svakodnevno u rukama, u snu ga gotovo nikada ne vidimo jasno. Statistika kaže da se pojavljuje u svega 2–4 odsto snova. Stručnjaci pretpostavljaju da su snovi nastali kao mehanizam za preživljavanje — da se bavimo opasnostima, emocijama i socijalnim signalima, a ne digitalnim ekranima.

2. Čitanje teksta ili gledanje natpisa

Pokušajte u snu da pročitate knjigu, SMS ili bilbord — tekst se menja, muti ili potpuno gubi smisao. To je zato što su centri za jezik i vizuelno prepoznavanje tokom sna usporeni, pa mozak ne može da generiše stabilna slova i reči.

3. Brojevi i računanje

Cifre u snovima gotovo nikada nisu pouzdane. Brojevi se iskrivljuju, skaču, nestaju ili deluju nečitljivo. Precizno računanje je praktično nemoguće — jer logički deo mozga tada „spava“.

4. Mirisi i ukusi

Čak i ako sanjate bogatu gozbu — vrlo je verovatno da nećete zaista „osetiti“ miris ili ukus hrane. Većina ljudi prijavljuje da su im snovi vizuelni i emotivni, ali ne i čulni. To je zato što čula mirisa i ukusa nisu snažno povezana sa centrom za sanjanje.

5. Realističan odraz u ogledalu

U snovima ogledala gotovo nikada ne prikazuju vaš pravi lik. Lice može biti promenjeno, deformisano ili potpuno tuđe. Snovi ne stvaraju stabilne, fotografske refleksije — pa su ogledala često izvor nelagode ili čuđenja u snovima.

Ilustracija

 

Šta sve ovo govori o prirodi snova

Snovi nisu napravljenida budu verna kopija života. Njihova svrha nije da ponove dan niti da nam pokažu realnost kakvu poznajemo. Umesto toga, oni obrađuju emocije, raspakivanju stres, sortiraju sećanja i kreiraju simboličke priče.

Zato su elementi iz stvarnog života često iskrivljeni, pomereni ili potpuno nerealni. Snovi nas ne uvlače u svet preciznosti — već u svet osećanja.

Ilustracija

 

Kako ovo znanje može da vam pomogne

Ako želite da bolje razumete svoje snove, ovi podaci mogu vam biti putokaz:

- Ako sanjate telefon, sat ili čitanje — to najverovatnije potiče iz budnih sećanja, a ne iz „pravog“ sna.
- Ako sanjate hranu, obratite pažnju — retko ko zaista oseća ukus u snu.
- Ako se vidite u ogledalu i izgledate čudno — to je normalno, nije odraz realnosti.

Razumevanje ovih granica oslobađa nas potrebe da snove tumačimo suviše bukvalno. Umesto toga, možemo ih doživeti kao iskustva — senzacije koje proživljavamo, a ne testove stvarnosti.

Snovi su prostor gde logika popušta, a emocije preuzimaju. I možda baš zato, osim što nas zbunjuju, oni nas i inspirišu, podsećajući da naš um ima dubine koje se bude tek kada zaspimo.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam