Devojka se prosi jabukom, a kuća gradi na mestu gde šljiva najbolje raste

Na izložbi su predstavljene 64 sorte autohtonog i odomaćenog voća, među kojima su: jabuke, kruške, šljive, kao i drugo voće s našeg područja. Izložbu prati istoimena publikacija autorke Aleksandre Savić u kojoj je dat ilustrovan prikaz autohtonog voća Srbije sa autentičnim fotografijama srpskog sela.

Deo izložbe posvećen je upotrebi jabuke i šljive u narodnim običajima i tradiciji kod Srba, voćki kao svetom drvetu–zapisu, kao i izvodu iz arhive starih i retkih knjiga iz oblasti voćarstva koje datiraju iz 19. veka.

Neke od sorti jabuka na našem području poznate su kao petrovača, pamuklija, ružica, šarunka, funtača, masnjača, devojačka crvenka…

Jabuke su veoma prisutne u našoj narodnoj tradiciji i prate nas od rođenja do smrti.  Mladić daruje devojci jabuku i tako joj iskazuje ljubav, jabukom se gosti pozivaju u svatove, porodilji se daruju jabuke kako bi dete bilo zdravo i rumeno, na zadušnice se na spomeniku ili krstu ostavlja jabuka.

Za Božić, deci se daruje jabuka u koju je zaboden novčić, i bilo je uobičajeno da se jabuka iseče na onoliko delova koliko ima ukućana, kako bi u domu vladala sloga.

Do danas se zadržao običaj da mlada ne može da izađe iz roditeljske kuće dok mladoženja puškom ne pogodi jabuku. Prema starim običajima, poslednje jabuke ne treba brati sa drveta kako bi sledeće godine bio dobar rod.

Šljive su poznate pod nazivima crvena ranka, požegača, belošljiva, okruglica, crveni piskavac, gorčivka, goveđača, turgulja…

Mnogo smatraju da je šljiva naše nacionalno voće i gotovo je uvek kod nas na trpezi: bilo da je sveža ili osušena, ili je od nje napravljen džem ili rakija, najbolji je lek za sve.

Prema starim verovanjima, kada se bira mesto za gradnju kuće, bira se tamo gde šljiva najbolje raste.

Kruške koje se gaje na našem području su jagodarka, vidovača, ilinjača, petrovčica, mirisavka, lubeničarka, sijerak…

U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za „zlo drvo“ ili drvo zlih demona. Prema tim verovanjima, ispod starih krušaka su se skupljaju đavoli, demoni ili veštice.

Kod nas postoji izreka „Kao da je pao sa kruške“, kojom se ukazuje na to da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se penjali na krušku pa su se našli u društvu veštica ili demona i onda pali sa drveta.

Priča se da je Rastko Nemanjić, kad je putovao od Zete do Budimlja, na vrhu Konjuha zakopao mnogo srebra, baš pod kruškom. To se mesto od tada naziva Srebrenica.

Kinezi veruju da kruške treba jesti tokom zime jer štite pluća i grlo od prehlade i virusa.

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam