Sutra počinje Veliki post: Kako se ponašati i kako istrajati?

Jedni se odnose prema Velikom postu sa poštovanjem i čak u određenoj meri sa ushićenjem, ali sami ne poste, opravdavajući se nespremnošću, nemoćnošću i spoljnim okolnostima. Kažu da ih neće razumeti i podržati porodica, kolege na poslu. A i navikli su da svakog jutra doručkuju sendvič s kobasicom i teško im je da sebi predstave alternativu.

Pixabay

Drugi, ne shvatajući smisao posta, misle da je to težak teret, koji u najboljem slučaju treba prosto preživeti, a hvala Bogu danas imamo i posni majonez i škampe sa dagnjama u samoposluzi, ili u najgorem slučaju, prosto i ne uzimaju post u obzir, smatrajući da je to čisto nazadnjaštvo za verske fanatike. Ako Bog postoji, šta Njega briga šta ja jedem: šniclu ili kuvani krompir? A za potpuno smirenje savesti možete se pokriti i rečima Prepodobnog starca Amvrosija Optinskog: "Zbog hrane niko neće završiti u adu".

 

Međutim, sve se to dešava zbog nerazumevanja smisla velikog posta.

Prvo, sam Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana u pustinji, pre nego što se kroz propoved obratio narodu Izrailja. Tako da već sa uverenošću možemo reći da post nisu izmislili popovi i crkvenjaci, već sam Spasitelj, koji je Svojim ličnim primerom pokazao važnost i korist uzdržanja.

Drugo, post nije cilj duhovnog života, nego pomoćno sredstvo za oslobođenje duše od strasti. Cilj posta nije u tome da hrišćanin nauči kako da živi bez mesa i mleka, već da nam ukaže na iskonsko mesto tih proizvoda u našem životu. Greh nije u tome što čovek ne posti, nego u tome što njime upravljaju njegov želudac i grkljan, koji ne mogu jednako da cene ovsenu kašu i dimljenu piletinu. Greh je što čovek služi svom trbuhu, a ne Hristu.

Tanjug/Jadranka Ilić

Treće, čak i oni koji se odluče da poste ne razumeju uvek pravilno post. U svesti čoveka koji posti često preovladava predstava o postu kao o dugu ili žrtvi Bogu, a ne kao o sredstvu oslobođenja i zbliženja sa Hristom. Bez obzira na to što u učenjima pravoslavnih svetih otaca postoji poređenje Velikog posta sa desetkom, koji svaki čovek daje Bogu u okviru jedne godine, ipak osnovna funkcija posta je oslobođenje čoveka.

Printscreen / Youtube /TV Hram

Stupajući u Veliki post hrišćanin treba da se raduje tome što će manje misliti o hrani. O tome kako da je spremi, jer posna jela treba da budu maksimalno jednostavna, o pranju sudova, kojih treba da bude znatno manje, o tome gde naći pare za kupovinu mesa i mlečnih proizvoda, koji stalno poskupljuju. Čovek koji posti uopšte treba dvaput manje da posećuje samoposluge i bakalnice. Ako vi postite i svaki dan s pogledom punim brige posmatrate rafove u samoposluzi i mislite: «Šta ću danas da skuvam?», znači da je vaš post besmislen ili krajnje neefikasan. To je kao kada biste otišli na odmor i umesto da se kupate i sunčate, nastavili da radite i sedite u hotelskoj sobi.

24sedam/Lj. S.

Četvrto, da post ne bi bio prosto dijeta, čovek koji posti mora obavezno više vremena da posveti molitvi. Bogosluženja za vreme Velikog posta nas prosto pozivaju na to. Ona su prožeta prizivima i razmišljanjima o pokajanju, borbi sa grešnim strastima i milosrđu Boga prema čoveku. Prve nedelje Velikog posta čita se predivni i dubokomisaoni kanon Prepodobnog Andreja Kritskog, koji podstiče onoga ko se moli na posebno pokajničko raspoloženje. Liturgija Preosvećenih Darova pruža hrišćaninu mogućnost da srcem oseti čovekoljublje i veliko milosrđe Hrista prema čoveku – izmučenom, iznurenom od greha i sujete. Sve to je neizostavni deo posta, bez kojeg bi period Velikog posta bio besmislen i neizdrživ teret.

Ipak, mnogi mogu pravedno da istaknu da im uveliko nedostaje slobodnog vremena. Stalno su zauzeti na poslu, a ono vremena što preostane posvećuju porodici i odmoru pred novim radnim danom.

Tanjug/Miloš Milivojević

Pomenuti problem može biti rešen uz pomoć informacionog posta. Sudeći po statistici, prosečni stanovnik naše države svaki dan na internetu provodi oko tri sata- A ako tome pridodamo i gledanje TV emisija i čitanje štampe, ispada da trećinu svog dana troši na razne informacije. To se smatra odmorom, što je veoma sporna tvrdnja. U stvari, čovek dodatno sebe opterećuje emocionalno, psihički i duhovno, puneći svoju glavu informacijama, koje ga se često uopšte lično i ne tiču.

Foto: Opština Kikinda

Ako za vreme Velikog posta čovek koji posti barem na polovinu smanji vreme koje odvaja na informacije, primetiće da će mu ostati dosta slobodnog vremena za molitvu. I posle završetka radnog dana neće žuriti da se smesti ispred televizora, kako bi odgledao još jednu epizodu popularne serije ili saslušao beskonačne i besmislene sporove i gatanje političkih analitičara o svetloj budućnosti, već će sa trepetom poći u hram i razgovarati sa Bogom o svojim problemima i o svojoj duši.

Printscreen / Youtube /TV Hram

Na taj način Veliki post neće biti teški teret, koji je moguće ili preživeti, stegnuvši srce i stisnuvši zube, ili prosto odbaciti kao glupost verskih fanatika. Veliki post će postati zavetni ključ, kojim ćemo otvoriti kovčeg sujete i privrženosti grehu u kojem su zatočeni savremeni ljudi. Da bismo se radovali Vaskrslom Hristu, moramo i sami vaskrsnuti.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi