Đorđe je bio heroinski zavisnik, droga mu je otela svaki deo života, a onda se desilo čudo

„Tačno 21 godinu bez droge. Zadnji heroinski fix bio je 1.1.2001. Kraj 16-togodišnjeg drogiranja heroinom, od čega je većina vremena bila agonija i raspadanje...Našavši Hrista i Njegovu ljubav, našao sam "hranu za dušu dostojnu čoveka. Kad imaš Hrista, i Njegovu ljubav droga ti ne treba. To je jednostavna ali savršena Istina“.

Potrebno je mnogo hrabrosti da ove iskrene reči podelite sa milionima korisnika jedne društvene mreže. Odlučan u nameri da svojim primerom pokaže da se jakom verom i čistim srcem svako može spasiti pakla u kome vlada droga, Đorđe je otvorio dušu.

O godinama koje mu je pojela droga, o stanjima „veštačkog raja“ i tome kako izgleda susret sa strahom, kada više droga ne može da kupi mir, za 24sedam priča Đorđe Todorović Gvozdenović, teolog i sveštenik u „Lifegate“ zajednici u Beogradu i rukovodilac „Teen Challenge Srbija“ programa za rehabilitaciju zavisnika.

Sa koliko godina ste i zašto prvi put posegnuli za drogom? Da li je to bila posledica nekih životnih problema ili naprotiv, prezasićenosti odnosno hira?

 - Svoje eksperimentisanje sa drogom sam počeo kao vrlo mlada osoba. Već sa 13 godina koristio sam sedative pomešane sa pivom, a sa 14 godina počeo sam da pušim marihuanu i kasnije hašiš. Kao u skoro većini slučajeva, po određenom “matriksu”, obrascu, nakon zasićenja ovim takozvanim “lakim drogama”, heroin i to intravenski sam prvi put uzeo u 16. godini.

Privatna arhiva/Đorđe Todorović Gvozdenović

 - Teško je naći jedinstven razlog početka mog drogiranja. Možda je najbolji odgovor, loš splet okolnosti i neinformisanost o štetnosti droge. Moji roditelji su se razveli kada sam imao 12 godina, i na neki način se tu otvorio prostor za moju veću slobodu. Vreme sam provodio sa starijim momcima iz kraja koji su već konzumirali alkohol, drogu. Počelo je naivno, kao neko dokazivanje “ekipi”, inicijacija u društvo. Na žalost to stanje menjanja svesti, gde tekući problemi i nezadovoljstvo nestaju mi se dopalo. A nije bilo nikoga da mi ukaže na to gde mogu da završim sa drogom, jer svi su to radili u društvu. Nisam shvatao posledice tog uništavanja drogom. To je jednostavno bilo “in”.

Dok vam droga daje privid zadovoljstva, na drugoj strani zbog nje gubite toliko toga. Šta ste sve izgubili u životu zbog droge?

 - Droga uzima bukvalno sve od zavisnika. Pre svega zdravlje. Imao sam sreće pa sam preživeo nekoliko overdozova od heroina (prekomerna doza). Mnogi koje poznajem nisu. Preminuli su. Zbog korišćenja prljavog šprica, dobio sam Hepatitis C, teško virusno oboljenje, koje dovodi do ciroze jetre. Nakon rehabilitacije, prošao sam tretman lečenja i uspeo da izbacim virus iz jetre. Ali jetra mi je ostala trajno oštećena. Takođe moj kardiovaskularni sistem je oštećen i morao sam da počnem da pijem redovne terapije za to. Međutim, nekako mi se čini da mi je droga ukrala godine života, školovanja, rada i razvoja na sopstvenoj ličnosti. Kasnije sam to nadoknađivao, ali je bilo daleko teže i stresnije. Fakultet sam završio u 38. godini života. Narušene odnose sa porodicom sam morao godinama ponovo izgrađivati i bilo je teško vratiti poverenje svih. Ponoviću, droga otima svaki delić vašeg života, a na žalost mnogima i kompletan život.

Privatna arhiva/Đorđe Todorović Gvozdenović

Kako je izgledalo stanje euforije na heroinu, a kako prestanak dejstva. Na šta je sve spreman zavisnik u trenucima krize?

 - Nerado govorim o stanju na heroinu. Heroin ali i svaka druga droga izaziva hemijske procese u mozgu, koji nivoe dopamina i serotonina diže na naveće moguće nivoe. Samim time, zavisnik se oseća spram hemijski izazvane reakcije - vrhunski euforično. Ali to traje onoliko koliko i doza, a pri tom, prirodni procesi transmisije supstanci u mozgu su oštećeni i nikada se ne vraćaju na normalan nivo. Daću Vam poređenje: Vozili ste se liftom do 10 sprata, ali umesto na prizemlju, lift se zaustavio u podrumu. Osećaj praznine i depresije je prvi simptom nedostatka. Želite da se vratite makar u “normalu”. Ali za to vam je potreban “lift” a to je nova doza. A ako želite opet do 10 sprata, treba vam više nego pre.

S jedne strane ste imali prividno zadovoljstvo, a sa druge, droga vam je razarala organizam. Da li ste bili svesni toga, koliko ste mogli realno da sagledate sebe i svoj problem?

 - Potpuno ste u pravu. Stanje na drogama daje prividno zadovoljstvo. Moja supruga to naziva “stanje veštačkog raja”. Prividno vam je lepo, neko stanje euforije, spokoja. Iako se ceo vaš svet raspada, i tonete sve dublje, zdravlje vam propada, vi kada ste drogirani uopšte ne primećujete to. Vi imate osećaj da je “ceo svet vaš i da je sve super”, da vas se ovozemaljski problemi ne dotiču, ali to nije realnost. Realnost je da život teče, a problemi zbog droge se nagomilavaju. Moralne vrednosti takođe rapidno opadaju. Zavisnik je u stanju da uradi svašta da bi došao do sledeće doze. Lično sam prošao kroz sve ovo i to bih nazvao “pakao od života”.

Kako izgleda susret sa strahom, kada više droga ne može da kupi mir, kada izlaza nema?

 - Susret sa strahom kod zavisnika, a posebno o heroinu dolazi veoma brzo. Organizam se privikava na supstancu, a kada je nema, pojavljuje se pre svega anksioznost, pa i strah. Jer zavisnik sve manje “uživa” u drogi, a sve više se plaši šta će kad mu nestane doza. Gde naći pare za sledeću dozu? Ako je počinio krivična dela, hoće li ga policija uhvatiti? Ja sam godinama dok se nisam testirao, a bojao sam se testa, bio u strahu od HIVa. Koristio sam tuđe igle. Vremenom, pre ili kasnije, zavisnik biva sateran u ćošak anksioznosti, straha i često i paranoje. I zato mu sve više treba droga, sve veće doze. Treba mu “anestezija” da pobegne od stanja u kome jeste. Tone sve dublje i dublje u svoju agoniju.

Privatna arhiva/Đorđe Todorović Gvozdenović

Kako izgleda Armagedon za jednog zavisnika, kada svest kaže „beži od zla“, ali nešto vas ipak vuče na dno i ne da vam da se izbavite?

 - Zavisnik svesno potiskuje “zdravorazumsko” razmišljanje, i laž i iluziju sopstvenog života koju plasira drugima, plasira i sebi. “Ja nisam narkoman”. “Od ponedeljka se skidam sa droge”. “Nisam toliko duboko zaglibio/la”. Zavisnik živi u stanju deluzije, koja negira realnost i fokusirana je na obezbeđivanje sledeće doze koja donosi rasterećenje, barem za kratko. Sila zavisnosti je jedna od najmoćnih zlih sila koju čovek može da iskusi. Zato je jako važno mladima pričati o “drugoj strani medalje”. O štetnosti zavisnosti i koliko može da ih zarobi i potpuno im uništi život.

Jakom verom i čistim srcem uspeli ste da „pomerite planinu“ i spasite se pakla u kome ste živeli. Kroz šta ste sve prošli na putu do izlečenja, koliko je neuspelih pokušaja iza vas?

 - Ja bih svoju zavisnost podelio u dve faze: eksperimentisanje, gde sam stvari koliko - toliko držao pod kontrolom, i ozbiljnu zavisnost, gde sam pokušavao da izađem iz nje. Prva, eksperimentalna faza je trajala, barem kod mene par godina. Prvidino sam držao stvari pod kontrolom. Ali zavisnost je podmukla i vrebala je priliku da me potpuno zarobi. Ta druga faza teškog zavisnika o heroinu, koji pokušava da se izvuče iz svega je trajala 10 godina. Smenjivali su se periodi drogiranja i prinudnog apstiniranja, uz asistenciju doktora ili bez nje. Pokušao sam i sa metadonom, izdržao jedno vreme, ali posle tri meseca ponovo sam se vratio na heroin. Trpeo sam i ja i moja porodica, moji otac i majka koji su iako razvedeni, odlučili da mi zajedno pomognu. U tih deset godina zaista ne mogu da nabrojim koliko je neuspelih pokušaja izlaza iz zavisnosti bilo. To je jedan začarani krug gde jednostavno nema izlaza.

Promo/Vuk Trivanović

Hrist i posle 2000 godina ne prestaje da stvara čuda i pokazuje nam lepotu vere i ljubavi kroz svaku pobedu malog čoveka. Đorđe je jakom verom pokazao da su čuda moguća.

 - U svom životu sam uvek negde u sebi znao da “nešto više postoji”. Čak i tokom svoje zavisnosti, razmišljao sam o veri u Boga kao rešenju. Moj otac koji je pravoslavni vernik mi je govorio o tome, doneo mi je Bibliju, ali ja sam jednostavno nisam imao snage da prekinem sa svojom navikom. Ali sam ozbiljno počeo da verujem da Bog jeste taj koji može da mi pomogne. Kada sam bio doslovce na kraju svojih psihofizičkih snaga, zbog zavisnosti, moja majka je pronašla hrišćanski program za rehabilitaciju “Teen Challenge” u Novom Sadu, i otišao sam na prvi sastanak. Tu sam video osobe koje sam znao kao teške zavisnike, ali su sada bili potpuno oporavljeni. Tu sam prvi put otvoreno čuo da vera u Isusa Hrista može da mi pomogne na mom putu oporavka od zavisnosti. Znao sam u sebi da je to rešenje za moju zavisnost.

Promo/Dragana Todorović Gvozdenović

 - U januaru 2001. sam ušao u jednogodišnji dnevni program za rehabilitaciju zavisnika “Teen Challenge”. Svakodnevne molitve, slušanje hrišćanskih predavanja iz raznih oblasti života, rad na sopstvenom karakteru, čitanje Svetog pisma, imalo je za rezultat da sam počeo da se oporavljam od zavisnosti i postepeno rehabilitujem. To nije bio lak proces, ali pokazivao je rezultate koji su me motivisali za dalje. Želja za drogom je polako nestajala a perspektiva i snaga za nov život je rasla.

Promo/Siniša Vendlener

 - Završio sam program, zaposlio se, venčao sam se i započeo potpuno nov život. Moja supruga je takođe završila Teen Challenge program. Njenog sina iz prvog braka sam prihvatio kao svoje dete, a nakon nekog vremena porodica se i proširila za još jednog člana, našu ćerku. Počeli smo da živimo kao i svaka druga normalna porodica u Srbiji.

Pobedili ste svog najvećeg neprijatelja i u svojoj pobedi niste ostali sebični, već puni empatije da pomažete ljudima koji prolaze kroz muke vama dobro znane?

 - Vera u Hrista mi je pokazala da postoji nešto što je jače od droge. A to je Božija ljubav. Ako tu Ljubav zavisnik ima u svom srcu, on može da pobedi drogu. Ali potrebna mu je asistencija… meni je bila potrebna asistencija u tim prvim koracima novog života. Osetio sam da Bog ima jedan viši poziv za mene. Poziv da pomažem drugima da izađu iz zavisnosti. Ako je to bilo moguće za mene i moju suprugu, moguće je i za druge. Dao sam otkaz na poslu, gde sam trebao da postanem kapetan broda i zapovednik sa dobrom platom, i sa svojom suprugom počeo da volontiram u Teen Challenge. I danas bih isto uradio.

 

 

Nas dvoje smo bili deo tima koji je pomogao da se na stotine zavisnika spase sigurne smrti i da se mnoge porodice potpuno oporave. Nema plate za ovakvo životno zadovoljstvo. U tadašnjem Teen Challenge smo proveli 12 godina pomažući zavisnicima. Moja supruga najviše u prevenciji zavisnosti i prvom kontaktu sa zavisnicima, a ja kao Direktor Ženske kuće i programa za rehabilitaciju. Takođe, diplomirao sam Evanđeoski teološki fakultet upravo na temi primene teologije u rehabilitaciji.

„Jednom narkoman uvek narkoman“ – protiv ovog stereotipa se borite i mnogim primerima ga demantujete?

 - “Jednom narkonam uvek narkoman?” “Nije tačno! Izlaz iz zavisnosti postoji!” Tako bih ja odgovorio na ovu dugogodišnju netačnu floskulu koja je demantovana hiljadama promenjenih i opravljenih života bivših zavisnika. Izlaz iz zavisnosti je moguć, i Teen Challenge Srbija ulaže svoje napore da dopre do što više osoba sa ovom neprikosnovenom istinom. Shodno tome, otvorili smo našu FB i INST stranicu, a u pripremi je i sajt. Na našim FB stranicama Teen Chalenge Srbija, na nedeljnoj bazi možete pogledati uživo emitovanje jedne životne priče bivših zavisnika, a možete doći i svakog četvrtka od 19h i čuti uživo (Beograd).

Na kraju krajeva, svojim primerom pokazujete da je svaka filozofija zla koja kaže „Nema spasa“, „Nema nade“, ništavna naspram vere u istinsko spasenje na koje nas upućuje i Božić, praznik rođanja istinskog dobra.

 - Upravo tako. Nada umire poslednja, kako kaže izreka. Nada za zavisnike postoji. Mi iz Teen Challenge Srbija to jako dobro znamo i zato se borimo da se ta nada, rodi u srcu svakog zavisnika, baš kao što se Isus Hrist Spasitelj sveta rodio da donese to istinsko dobro i ljubav čovečanstvu. Ta ljubav koju donosi Hrist, doseže i do onih koje su svi možda zaboravili ali On nije.

FB TEEN CHALLENGE SRBIJA

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi