Istraživači su stvorili prvi svetski sintetički embrion sa mozgom i srcem

U naučnom otkriću, istraživači sa Univerziteta u Kembridžu napravili su modele embriona od mišjih matičnih ćelija koje formiraju mozak, srce koje kuca i temelje svih drugih organa u telu. U onome što je označeno kao „nova avenija za rekreaciju prvih faza života“, tim naučnika predvođen profesorkom Magdalenom Zernicka-Goetz razvio je model embriona bez jajnih ćelija ili sperme.

Pixabay

Kako su naučnici oponašali prirodne procese stvaranja ljudskog embriona u laboratoriji, koristili su tri glavna tipa matičnih ćelija pronađenih u ranom razvoju sisara. „Izazvanjem ekspresije određenog skupa gena i uspostavljanjem jedinstvenog okruženja za njihove interakcije, istraživači su uspeli da nateraju matične ćelije da ’razgovaraju‘ jedna sa drugom“, navodi se u saopštenju za štampu Univerziteta u Kembridžu.

 

Naučnici su primetili da su matične ćelije u stvarnosti „samoorganizovane“ u strukture napredovale kroz uzastopne razvojne faze u formiranju embriona. Proces je rezultirao otkucajima srca i temelja mozga. Takođe se razvila žumančana kesa, gde je embrion dobijao hranljive materije u prvim nedeljama. Za razliku od drugih embriona, modeli razvijeni u Kembridžu dostigli su tačku kada je ceo mozak, uključujući prednji deo, počeo da se razvija, objasnili su naučnici u saopštenju.

Prema naučnicima, da bi se ljudski embrion uspešno razvijao, neophodan je „dijalog“ između tkiva koji će kasnije postati embrion. Ova tkiva zatim povezuju embrion sa majkom. Samo u prvoj nedelji nakon oplodnje razvijaju se tri tipa matičnih ćelija, prvo, one postaju tkiva tela, a druge dve podržavaju razvoj embriona. “Jedan od ovih ekstraembrionalnih tipova matičnih ćelija postaće placenta, koja povezuje fetus sa majkom i obezbeđuje kiseonik i hranljive materije; a drugi je žumančana kesa, gde embrion raste i odakle dobija svoje hranljive materije u ranom razvoju”, prema naučnicima. Sintetički embrion je sadržao sve tri vrste ćelija.

Tokom prirodnog đubrenja, mnoge trudnoće ne uspevaju baš u ovom trenutku kada tri tipa matičnih ćelija počnu da šalju mehaničke i hemijske signale jedna drugoj. Ovaj proces formiranja embriona objašnjava kako bi se on pravilno razvijao.

Pixabay

 

 

„Toliko trudnoća propadne otprilike u ovo vreme pre nego što većina žena shvati da su trudne“, rekla je Zernicka-Goetz, profesorka biologije i biološkog inženjerstva na Caltech-u. „Ovaj period je temelj za sve ostalo što sledi u trudnoći. Ako krene naopako, trudnoća će propasti”, upozorila je. Primećuje i da je model embriona matične ćelije važan jer naučnicima daje pristup strukturi u razvoju u fazi koja je inače skrivena od nas zbog implantacije sićušnog embrion u majčinu utrobu.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam