Kod njih vlada slobodna ljubav: Pleme Trobrijan ima kolibe za vanbračne susrete, deca su plod magije, a moda im je živopisna
Na venčanju jedni drugima poklanjaju uglačano kamenje
Na drugom kraju sveta, tačnije u Solomonskom moru, postoji jedno ostrvo na kom živi neobično pleme. Kod njih se shvatanje ljubavi i seksa razlikuje nego u drugim delovima sveta, poželjno je da žene i muškarci imaju ljubavnike, a imaju i specijalne kolibe koje se zovu “bukumatula” koje služe za ta vanbračna druženja.
Pročitajte još
Pripadnici plemena Trobrijan u Južnom Pacifiku, smatraju da deca na svet dolaze zahvaljujući magiji, a ne ljubavi i seksu. U društvu slobodne ljubavi žene su te koje vode glavnu reč, a bračni zaveti zapečaćeni su darovima – tropskom biljkom jam i uglačanim kamenjem.
Gde je slobodna ljubav, tu su i konflikti, a oni se ne rešavaju batinama, kako ste pretpostavili, već sportskim nadmetanjima i igranjem kriketa u čemu mogu da učestvuju i žene.
Devojke rano nauče sve što se tiče kontracepcije, a nevinost nema ama baš nikakvu vrednost. Ako ona, ipak, zatrudni njena porodica vodi računa o bebi jer prema njihovom običaju, pravi otac deteta je Baloma, to jest duh, dok muškarac smo pomaže da se žena “otvori” za trudnoću.
Zanimljivo je to da ovde muškarac čak i u braku, ženi daje poklone u zamenu za seksualni odnos.
Iako ih sve više ide u školu, njihov pristup ljubavi ostaje isti, uprkos HIV virusu koji kosi ostrvljane.
A interesntno je da oni ne žele da se mešaju sa došljacima, da su za njih belci ružni i neprivlačni.
Trobrijansko ostrvo pripada Papui Novoj Gvineji. Zapadni svet je ovo pleme prvi put otkrio 1793. godine i tada je ime dobilo po poručniku francuskog broda”Esperance” Denisu de Trobriandu. A ostalo je netaknuto i zatvoreno za spoljni svet sve dok se nisu doselili metodistički misionari ceo vek kasnije 1894. godine. Tridesetih godina dvadesetog veka stigli su i katolički misionari.
Plemenska moda
Pored zanimljivih shvatanja ljubavi i života, pleme ima interesantnu modu. Poglavar sela, uvek nosi kašiku napravljenu od ptičije kosti, kao i palmino lišće.
Devojčice stavljaju na glavu vence od svežeg cveća, dok udovice obriju svoju glavu.
Ono po čemu se jedinstveni su crvene suknje napravljene od osušene trave, a nose i nakit od školjki, pera i svežeg cveća. One se najčešće nose na venčanjima i drugim plemenskim ceremonijama. Devojke i žene tada plešu u toplesu. A svoje telo mažu kokosovim uljem, nanom i limunovom travom.
Muškarci svoju glavu ukrašavaju perima papagaja. Tinejdžerke nose minđuše od korjačinog oklopa koje se generacijski nasleđuju, dok tradicionalne čizme “kula” prekrivaju školjkama.
Pročitajte još
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari