Postoje li zaista "prirodne" rase mačaka ili je sve delo čoveka?

Na svetu danas živi više od 600 miliona mačaka, ali manje od deset odsto njih pripada nekoj priznatoj rasi. To otvara zanimljivo pitanje: da li su rasne mačke isključivo rezultat ljudskog uzgoja ili su se neke od njih razvijale same, pod uticajem prirode i okruženja? Odgovor nije jednostavan kako se na prvi pogled čini.

Šta se smatra prirodnom rasom?

Prema genetičarki Lesli A. Lajons sa Univerziteta Misuri, većina savremenih rasa mačaka nastala je u poslednjih oko 140 godina, ciljanim odabirom osobina koje su ljudima bile privlačne - izgleda, boje krzna ili građe tela.

Postoji, ipak, manja grupa tzv. prirodnih rasa, koje potiču iz populacija koje su se vekovima, pa i hiljadama godina, razvijale bez planskog ljudskog mešanja. Među njima su danas vrlo popularne mačke poput mejn kuna, sibirske i norveške šumske mačke, ruske plave, turske van mačke i egipatske mau.

Profimedia

Kako priroda oblikuje mačke

Osnivači prirodnih rasa nastajali su pod sličnim uslovima kao i divlje životinje, objašnjava Sara Hartvel, osnivačica portala MessyBeast. Takve populacije su se vremenom prilagođavale klimi, terenu i dostupnosti hrane.

Na primer, u hladnim i snežnim krajevima Rusije opstajale su snažne mačke sa gustim krznom, što je dovelo do razvoja sibirske šumske mačke. U toplijim i vlažnijim delovima jugoistočne Azije prednost su imale vitke, kratkodlake mačke sa velikim ušima, koje su preci današnje abesinske mačke.

Neke rase nastale su i zbog geografske izolacije. Kada mala populacija ostane odsečena od ostatka sveta, određene genetske osobine mogu se proširiti, čak i ako nisu idealne za preživljavanje. Tako je na Ostrvu Man mutacija kratkog repa postala česta i dovela do nastanka manske mačke, iako ista ta mutacija može uzrokovati ozbiljne probleme sa kičmom.

Profimedia

Koliko su današnje "prirodne" mačke zaista prirodne?

Iako su njihovi preci nastajali bez direktne ljudske kontrole, današnje mačke tih rasa više ne žive u potpuno prirodnim uslovima. Lajons naglašava da su sve savremene rase, bez izuzetka, danas pod snažnim uticajem čoveka.

Selektivni uzgoj je u poslednjih sto godina naglo porastao, čime su uklonjeni prirodni pritisci koji su nekada oblikovali ove mačke. Manska mačka, na primer, bez kontrolisanog uzgoja verovatno ne bi opstala zbog genetskih problema. Zbog toga se sve češće govori o potrebi da se rasa prilagodi zdravijim standardima, pa čak i o ideji da se uzgajaju manksi sa repom.

Profimedia

Od divljine do izložbi

Neke rase su i dalje bliske svojim korenima. Sibirske mačke, recimo, genetski su vrlo slične svojim precima jer uzgajivači i danas u programe uzgoja uključuju mačke iz njihovog izvornog područja.

S druge strane, pojedine rase su se znatno promenile. Ruska plava mačka je posle Drugog svetskog rata ukrštana sa sijamskim mačkama kako bi se spasila od nestanka, a današnji tipovi često se razlikuju od prvobitnog izgleda.

Dakle, prirodne rase mačaka postoje, ali nijedna nije potpuno netaknuta ljudskom rukom. Osobine koje danas cenimo kod mejn kuna, poput velike građe, snažne vilice ili šapa sa dodatnim prstima, možda imaju korene u prošlosti, ali su očuvane i naglašene upravo selektivnim uzgojem.

Kako ističe Lajons, sve zavisi od ljudskih preferencija i trendova - ono što je danas popularno može sutra biti zamenjeno drugačijim idealom, a time se menja i sam izgled rase, piše Index.hr. 

Freepik

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam