Dečji kutak kulture: Uzbudljiva pustolovina na putu do sunca

Ivana Lukić, psihološkinja i profesorka u jednoj beogradskoj gimnaziji, poznata je našoj čitalačkoj publici po knjigama koje piše za veoma osetljivu ciljnu grupu – tinejdžere. Pisati za mlade nije nimalo lako, no izgleda da je Ivana Lukić spontano došla do čarobne formule koja bi mogla da ih vrati knjigama i čitanju. Tajna se zapravo krije u sasvim jednostavnim sastojcima, koji su osnova svakog dobrog pripovedanja – ona izbliza poznaje svoje junake i ume autentično da „progovori“ njihovim glasom i u njihovo ime. Uz to, taj glas je veoma iskren i pun simpatija i razumevanja za probleme s kojima se tinejdžeri suočavaju, čime je i uspela da zadobije poverenje ovih veoma zahtevnih čitalaca.

Odrednice njene profesionalne biografije svakako su doprinele načinu na koji se formirala kao spisateljica, pa su u svim njenim knjigama – izdanjima „Igra odrastanja“ (Nagrada Neven za popularnu psihologiju), „(Ne)pitaj me kako sam“ (Nagrada Politikinog Zabavnika u oblasti književnosti za mlade) i „Početak nečeg velikog“ – vidljiva preplitanja autorskog pogleda iz perspektive psihologa i sasvim specifičnog, gotovo minimalističkog stila pisanja.

Neobičan senzibilitet njenih knjiga, u kojima se često susrećemo s neimenovanim junacima, bez naglašenih spoljnih odrednica, ali s veoma dubokim i bogatim unutrašnjim životom, koji nam se često otkriva kroz unutrašnje monologe, na poseban način ocrtava svet mladih ljudi. On leluja na granici između sna i jave, na onom mestu gde se susreću njihove želje i nade sa stvarnim svetom i svim izazovima koje on sa sobom nosi.

U najnovijoj knjizi, pod naslovom „U potrazi za suncem“, u izdanju Kreativnog centra, dve najbolje drugarice kreću u neobičnu pustolovinu. One lutaju nepoznatim predelima, suočavaju se s preprekama i savlađuju ih svaka na svoj način, a sve to u potrazi za suncem, čiju simboliku nije potrebno posebno objašnjavati. Kratki isečci njihovih razgovora otkrivaju nam ono što autorka želi da poruči kao važno na tom putu potrage. Ovi svojevrsni znakovi pokraj puta pomažu junakinjama, a samim tim i čitaocima, da istraju u svojoj nameri i stignu na određeni cilj. I to je jedina čvrsta linija kojom je vođena ova priča. Ona je otvorena za sva druga tumačenja upotrebljenih simbola i pronalaženje onih značenja koja su u tom trenutku važna za čitaoce.

Otuda se ovoj samo naizgled maloj knjizi, uz mlade, i odrasli mogu uvek vraćati u vreme svih svojih potraga. Na kraju puta kojim nas vode ove dve mlade devojke autorka nam još jednom otkriva da sve ono što nam je potrebno već nosimo u sebi.

Pročitajte još

Dečji kutak kulture: „Maske i maškarade“ u Muzeju Vojvodine

Posebnu vrednost knjige čine predivne ilustracije Marice Kicušić. Njen jedinstveni ilustratorski senzibilitet poklopio se sa zahtevnošću teksta, pa smo kao odgovor dobili izmaštane predele i likove koji na pravi način prate priču Ivane Lukić. Pune kolorita i neobične simbolike, ove ilustracije na sebi dugo zadržavaju pogled čitaoca, koji tu može pronaći i prepoznati višeslojna značenja što ih ova knjiga nosi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi