Tolkin: Ludo odvažan gospodar mašte

03.01.2021

14:01 >> 17:02

0

Autor: Dejan Ćirić

Autor čuvene knjige Gospodar prstenova bio je profesionalni filolog, koji je, osim što je stvorio jezike vilenjaka u svojim delima, govorio i razumeo mnogo ev

Tolkin: Ludo odvažan gospodar mašte
Profimedia

Džon Ronald Ruel Tolkin rođen je na današnji dan, 3. januara 1892. godine u Blumfontejnu, u Južnoafričkoj Republici. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali živi u Engleskoj od 18. veka, a prezime je anglizacija od nemačkog Tollkühn, što znači „ludo odvažan“. Bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu.

Van naučnih krugova u kojima je bio visoko uvaženi leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, njegovog prethodnika „Hobit”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji izmišljenog sveta zvanog Arda, a najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se i odigrava radnja njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela ustoličila su Tolkina kao oca žanra moderne, visoke fantastike i zato se „Gospodar prstenova“ smatra jednim od najpopularnijih i najuticajnijih književnih dela 20. veka.

Profimedia

Tolkin se sa svojom majkom Mejbel, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini života, a otac mu je umro pre nego što je uspeo da im se pridruži. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda, Akademiju kralja Filipa i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu. Majka mu je umrla kada je imao dvanaest godina i odgajio ga je otac Frensis Morgan iz Birmingemskog oratorijuma. U Birmingemu je odrastao i tamo upoznao Edit Brat, u koju se zaljubio i koja će kasnije poslužiti kao model za lik Lutijene iz „Silmaliriona“. Uprkos mnogim preprekama, uspeli su da se venčaju i dobiju četvoro dece. Edit je bila prva, najveća i najiskrenija ljubav u Džonovom životu.

Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Bio je svedok pogibije mnogih najbližih prijatelja i saboraca, a i on sam je završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koju naziva „Knjiga izgubljenih priča”. Proučavaoci njegovih dela tvrde da je rat snažno uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20 veka.

Pročitajte još

Džon je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i objavljena u knjizi pod imenom „Očeva božićna pisma“. Nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, 1937. godine je objavio knjigu „Hobit“, koju je napisao za svoju decu, ali je ona postala popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to toliko da mu je izdavačka kuća „Allen & Unwin” zatražila da napiše nastavak. Ovo je rezultiralo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova”, izdat u razmacima od nekoliko meseci tokom 1954. i 1955. godine. Tolkinu je trebalo više od deset godina da napiše svoju legendarnu sagu. Za objavljivanje je, što zbog posleratnog manjka papira, što zbog toga da cena ne bude previsoka, knjiga podeljena na tri dela: „Družina prstena“, „Dve kule“ i „Povratak kralja“. Posebno se dugo čekalo na objavljivanje trećeg dela, jer se autoru nije dopadao naslov „Povratak kralja“ zato što je smatrao da otkriva preveliki deo radnje. Predložio je naslov „Rat za prsten“, ali su izdavači to odbili.

Promo/Delfi

Knjiga „Gospodar prstenova” je tokom šezdesetih godina prošlog veka veoma brzo postala popularna kod mlađe populacije, i do danas ostala u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike 20. veka, i prema prodaji i prema anketama među čitaocima u celom svetu. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu”, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako se direktan nastavak „Hobita” obraća starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, njena veličina i sjaj će se pokazati tek u posthumno sakupljenim rukopisima, objavljenim u knjizi „Silmarilion” i drugim delima. Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. U univerzitetu Market u Milvokiju, u Sjedinjenim Američkim Državama, čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova” i „Hobita”, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona” i Tolkinovih naučnih radova, među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf” na engleski jezik, koji je  danas obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu.

Filologija je ostala Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Bio je profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva jezika vilenjaka iz „Gospodara prstenova”: kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, čak je sa razumevanjem čitao i srpski. Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, čiji mu je zvuk, kako je govorio, najviše prijao.

Pročitajte još

Najpoznatija filmska adaptacija knjige „Gospodar prstenova” svakako je ona reditelja Pitera Džeksona, snimljena iz tri dela (2001, 2002, i 2003). Jedan je od najgledanijih filmova svih vremena, koji je izazvao revoluciju u svetskoj kinematografiji. Poslednji deo trilogije bio je tek drugi film u istoriji koji je zaradio više od milijardu dolara, nakon „Titanka“ (1997), i osvojio 11 Oskara među kojima su i oni za najbolji film i najboljeg reditelja. Ova filmska trilogija je doprinela još većoj popularnosti knjige koja i danas nadahnjuje nastajanje umetničkih dela, muzike, filmova, video igara i novih književnih dela. Osim filmskih postoje i radijske i pozorišne adaptacije.

Profimedia

O tome koliko je Tolkin još uvek popularan govori i činjenica da postoji mnogo klubova koji se bave njegovim likom i delom, kao i to da su po njemu ili po likovima iz njegovih romana, nazvane mnoge stvari širom sveta. Zanimljivo je da asteroidi koji su otkriveni posle njegove smrti nose naziv Bilbo Bagins i Tolkin. Takođe, po likovima iz njegovih knjiga nazvane su i planine u Engleskoj, Kolumbiji i Kanadi. Veliki broj ulica, parkova i pešačkih zona u svetu nose ime po njemu ili njegovim likovima, ali i izmišljenim mestima. Snimljen je i dokumentarni film o njegovom životu i radu, koji prati Tolkina u mladosti i njegov put do stvaranja Srednje zemlje i njenih priča – od „Hobita“ do „Gospodara prstenova“.

Čuveni pisac umro je u Oksfordu, 2. septembra 1973. godine. Sahranjen je na groblju Volverkot, kraj svoje supruge, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Beren i Lutijena, simbolično upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti