Šlezinger: Član bande koji je održao prvi javni koncert u Beogradu
Ime ovog začetnika muzičkog života u Srbiji postalo je toliko slavno da su kasnije, veoma dugo, svakog profesionalnog muzičara zvali Šlezinger
Na današnji dan, 4. januara 1842. godine, u dvorani Teatra na Đumruku čuveni Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni koncert u Beogradu.
Josif Šlezinger je rođen u Somboru 1794. godine. Bio je srpski kompozitor iz Vojvodine, koji je živeo i radio u Somboru, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Smatra se začetnikom srpske građanske muzičke kulture s početka 19. veka.
Šlezinger, po narodnosti češki Jevrej, a ne Nemac, kako se to ponegde pogrešno ističe, svoje početno muzičko obrazovanje stekao je kod svoga oca i privatnih učitelja u Somboru i Novom Sadu. Kod kantora Rozenberga učio je osnove sviranja na violini, a kod ondašnjeg orguljaša katoličke crkve crkvenu muziku i sviranje na orguljama. Od 1810. godine Josif svira u vlastelinskim orkestrima srednje Evrope i čuvenoj peštanskoj kapeli Alojza Cibulke, upoznaje razne muzičke instrumente i proširuje svoja znanja iz muzičke teorije. Godine 1819, vraća se u Novi Sad, gde je postao kapelnik građanske garde i tu radio punih deset godina, baveći se dirigovanjem i komponovanjem. Tu je sastavio svoj prvi muzički aranžman za Alpisku pastirku, prvu srpsku melodramu, čiji je tekst po Marmontelu napisao Atanasije Nikolić.
Pročitajte još
Godine 1829, Šlezinger je prešao u Šabac gde je davao časove muzike, a 1831. godine na poziv Kneza Miloša, odlazi u Kragujevac, kneževu prestonicu. Tamo je bio učitelj muzike, osnivač i kapelmajstor „Knjaževsko-serbske bande“. Ova „banda“ je svirala u Knjaževsko-srpskom teatru Joakima Vujića i teatru Atanasija Nikolića, kao i na državnim svečanostima, paradama, balovima i na dvoru kneza Miloša.
U Kragujevcu sarađuje sa Joakimom Vujićem, Sterijom Popovićem i Atanasijem Nikolićem, za čije pozorišne komade komponuje ili aranžira scensku muziku. Ovim Šlezinger započinje žanr pozorišnih komada s pevanjem koji će postati najomiljeniji pozorišni sadržaj kod Srba u 19. veku. Kada je prestonica premeštena iz Kragujevca u Beograd, prelazi i Šlezinger. U Beogradu će nastaviti muzički rad i povremeno dirigovati na koncertima i u Nikolićevom pozorištu na Đumruku, sve do penzionisanja 1864. godine.
Pixabay
Šlezinger je bio veoma plodan muzičar. Komponovao je ili aranžirao scensku muziku za osam pozorišnih dela, za više od sto marševa za razne orkestarske sastave, mnogobrojne potpurije, harmonizirao više narodnih i gradskih pesama koje su se rado pevale. U Srbiji je postao veoma uvažena ličnost, a ime ovog začetnika muzičkog života u Srbiji postalo je toliko slavno da su kasnije, veoma dugo, svakog profesionalnog muzičara zvali „Šlezinger“. Preminuo je u Beogradu, 1870. godine.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari