Olga Odanović: "Radio Mileva" me je spasila i izlečila dušu
Umorila sam se, hoću da živim, da radim svoj posao, sve je teško i ne možemo da negiramo, ali mislim da sve nekako ide iz glave i da čovek mora da misli da
Gledaoci kraj malih ekrana moći će od večeras u 20 časova na Prvom programu RTS da prate dogodovštine “Radio Mileve“, penzionisane sekretarice, koja živi sa ćerkom Natalijom i unukom Sonjom, u čijoj ulozi će se naći glumica Olga Odanović.
Da je bio neverovatno naporan i dug proces, 97. snimajućih dana, priznaje na početku razgovora Odanovićeva, ali i ističe da je podjednako bio i zabavan i lekovit u aktuelnim okolnostima u kojima živimo.
Da li volite da snimate komediju i slažete li se sa mnogim kolegama koji kažu da je to najteži žanr?
Da, evo iza nas je 97. snimajući dan, imali smo jako puno da radimo… Napraviti komediju koja je kao vodvilj na televiziji je veoma zahtevno. Morate da doprete do publike preko ekrana, što je teže nego u pozorištu koje je živa stvar. Veoma je važno u tom procesu što nas je reditelj Elmir Jukić vodio tako divno, bez ikakve nervoze i panike, jer znate, glumci su prokleti, stalno se u toku rada pojavljuju te sumnje.
U šta vi najčešće sumnjate?
U mnogo toga. U početku sam stalno pitala Elmira da li me kontroliše, da li je dovoljno dobro, možda je prebrzo… Retko se dešava da imate tako sjajnu ekipu. Ja sam to imala još u “Selo gori, a baba se češlja”… Radeći na tako populanoj seriji shvatila sam da glumac mora da se bori protiv toga da uloge liče jedna na drugu, mora sve kao gumicom da se izbriše kada se projekat završi. Imali smo male probe i radili smo na ulozi, pisala sam biografiju Mileve, sve mi je kao prvi put da radim. Jako je naporno i nije lako, ali prvi utisak je najvažniji.
ATAImages / Antonio Ahel
Kakav je bio vaš utisak kada ste dobili scenario?
Bila sam oduševljena likovima, svi su tako karakterno napisani da sam odmah mogla da ih sve vizualizujem. Zato je ovo i komedija karaktera i situacije, a vodviljska po ritmu. Svaki lik je mikrosvet za sebe sa svojim željama, opsesijama, interesima i nastranostima… Za glumca ne može biti lepši i veći izazov.
Kakva je vaša Mileva?
Pre svega volim da igram nekoga ko postoji svuda oko nas. Čoveka od krvi i mesa kakvog znamo svi i imamo u okruženju. Ja u svojoj zgradi imam jednu ženu koja je vrlo slična Milevi… Svi smo uživali radeći na tim likovima. Dara Džokić mi je pre neki dan rekla na snimanju da se toliko opustila i da nema više kočnice… Mi smo se toliko radovali, bilo je veoma kreativno i ludo. Nadam se da će Milevu svi zavoleti. Svi ovi likovi imaju plemenitost i ljudskost i dobre namere, to nisu ljudi koji hoće jedno drugom da smeste. Ova serija me vraća u ona lepa vremena kada su cele porodice sedele i gledale “Bolji život”, “Pozorište u kući”. Obožavala sam te divne serije… “Više od igre”, “Ljubav na seoski način”… Nadam se da će “Radio Mileva” ući u domove i da će svako prepoznati svoju komšinicu ili upravnika ili frizerku, jer su jako živopisni likovi. Ova serija sa sobom nosi vedrinu i radost glumačke igre. Kada se budu otvorila sva vrata tih stanova ljudi će imati u čemu da uživaju. Dosad nisam imala ovako veliku ulogu. Da nije bilo produkcije Nebojše Garića ne bi bilo ni Mileve i sa njima bih ponovo radila makar igrala i levu nogu od stola.
Promo/RTS
Kako je teklo snimanje s obzirom na okolnosti i kako se s njima generalno nosite?
Ovaj period snimanja je izlečio moju dušu. Mene je “Radio Mileva” spasila. Nisam gledala televiziju, vesti, čitala novine, samo sam se radovala sledećem snimajućem danu. Drugačije je nego u pozorištu jer je teško kada glumac izgubi kontinuitet rada na sceni. Pozorište je jedna dispciplina, potreban je trening, morate da budete u kondiciji, traži psihofizičku snagu, a sad primećujem da nemam kondiciju. Ubilo nas je ovo ovih godinu dana neigranja, srušio nam se ritam, nije nimalo naivno, pred svako igranje imam poneki strah da neću imati snage.
Promo / RTS
Što se tiče aktuelne situacije, ja se pravim luda i iskreno uopšte o tome ne volim da govorim. Umorila sam se, hoću da živim, da radim svoj posao, sve je teško i ne možemo da negiramo, ali mislim da sve nekako ide iz glave i da čovek mora da misli da će biti dobro. Okupirana sam bila ovim poslom do te mere da sam samo spavala i išla na snimanje. To me je spasilo i izvuklo iz ovog ludila. Kad uđete u to nema kraja, a ja ne pristajem da uđem, hoću da radim svoj posao. Rad će ljude spasiti. Ne znam kako bih preživela da nisam ovo radila, verovatno bih završila u “Lazi”. Našla sam spas u “Radio Milevi”.
Pročitajte još
Pored ove serije, gde publika sledeće može da vas gleda?
U planu je da počnu probe za predstavu “Vuci i ovce” u režiji Egona Savina u Narodnom pozorištu, ali videćemo u odnosu na situaciju. Nedavno sam snimala film “Leto kada sam naučila da letim”, Žarko Laušević mi je igrao brata. Bilo je to nezaboravnih nedelju dana. On je divan čovek, glumac i partner i mislim da smo napravili dečju bajku za odrasle. Laušević je inače bio moj prvi partner na trećoj godini Akademije u komadu u režiji Egona Savina i baš mi je drago što smo posle toliko godina ponovo radili zajedno.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari