Sećanje na Vladu Divljana: Neizbrisiv trag večitog dečaka

Vlada Divljan rođen je na današnji dan 1958. godine. Večiti dečak ostavio je neizbrisiv trag u muzičkog umetnosti ovih prostora, a njegov prijatelj Aleksandar Šandorov, zajedno sa pijanistom Nemanjom Nikolićem pod imenom “4 Maljčika” objavio je danas, kao singl i spot instrumentalno viđenje čuvene pesme Idola “Rusija”, prožeto delom kompozitora Sergeja Prokofjeva.

Sa Divljanovom autorskom pesmom “Rusija”, koja se pojavila na uticajnoj “Odbrani i poslednjim danima” Idola (1982) i potom njegovoj samostalnoj “Odbrani i zaštiti” (1996), 4 Maljčika najavljuju uskoro izlazak svog koncertnog albuma snimljenog jesenas u “Kolarcu” u Beogradu, gde su izvodili spoj muzike Divljana (1958-2015) i Prokofjeva (1891-1953).

– Čitava ideja je pokrenuta ‘Rusijom’, sa kratkim uvodom koji je sam početak trećeg koncerta za klavir i orkestar Prokofjeva. Bilo je to na snimanju filma ‘Nebeska tema’ (2019) Mladena Matičevića… Zapravo se klavirski i ne razlikuje suviše od onoga što sam svirao u bendu kada smo je izvodili – kaže Šandorov.

Spot “Rusija” autora Bratislava Stevanovića najavljuje živi album 4 Maljčika, čiji su izdavači promoterska kuća Long Play i Društvo ljubitelja popularne kulture. 4 Maljčika su prethodno objavili spotove “Retko te viđam sa devojkama” i “Dok dobuje kiša”.

Bliski prijatelj, saradnik na prvom Divljanovom samostalnom albumu “Tajni život A.P. Šandorova” (1988), zatim član pratećih bendova Old Stars i Nevladina organizacija, Šandorov je sa Divljanom odavno maštao o ovom muzičkom spoju.

– Lično gajim veliku strast prema muzici Prokofjeva, on mi je pored Mocarta omiljen kompozitor, kao i Vladi. Uz podršku Vlade sam magistrirao na ‘Trećem koncertu za klavir i orkestar’ i time se proslavio. Puno sam nastupao, sa velikim orkestrima i poznatim dirigentima. Taj ‘Treći koncert’ je veoma važan za ovu priču. Tako sam mnogo kasnije tokom snimanja filma ‘Nebeska tema’, imajući sve ovo na umu, jednu malu temu Prokofjeva razvio u Vladinu pesmu. Odmah sam shvatio koliko to dobro zvuči. Čim se završilo snimanje filma poželeo sam da ovu ideju podignem na mnogo viši nivo. Vlada i ja smo inače razgovarali da bi bilo zanimljivo, da u nekim kasnijim godinama, svoje muzičke ideje predstavimo u Kolarcu. Njegova bolest nas je sprečila da to realizujemo – kaže Šandorov.

Pijanista je sa svojim kolegom Nemanjom Nikolićem premijerno predstavio spoj muzike Divljana i Prokofjeva, na dva koncerta iste večeri 30. oktobra 2020. godine u Kolarcu.

Vlada Divljan bio je i ostao jedan od najznačajnijih i najvoljenijih umetnika sa ovih prostora. Otišao je u legendu 5. marta 2015. godine ostavljajući pesme uz koje se volimo, radujemo, tugujemo i kojima ćemo se još dugo vraćati…

Divljan se za muziku zainteresovao još 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu u Hrvatskoj u kome je letovao s porodicom. Nakon povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao je bend.

Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure u funkciji bubnja.

Bend se zvao “Faraoni”, ali pošto je već postojala grupa sa istim imenom u Sloveniji, preimenovali su se u “Holipe”. Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao nakon diplomiranja 1976. pod nazivom “Merlin”. Ubrzo ga je preimenovao u “Zvuk ulice”.

Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Nebojšom Krstićem, a kasnije je sa njim i drugom iz detinjstva, Srđanom Šaperom osnovao bend “Dečaci”, koji su osamdesetih preimenovali u Idole. Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom.

Pročitajte još

Beogradski mesec fotografije: Novi talas i holivudske zvezde

Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine, živeo je u Australiji (Sidnej), nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine, živio je u Beču gde je i preminuo 5. marta 2015. godine.

O najvećem džentlmenu rokenrola i autoru vanvremenskih pesama Vladi Divljanu, ali i tom vremenu koje je velikim delom obeleženo njegovom muzikom, na najbolji način govori dokumentarni film “Nebeska tema” scenariste i reditelja Mladena Matičevića u kojem su učestvovali Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić, Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja i mnogi drugi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi