Mile Kekin za 24sedam uoči koncerta na Tašu: Soundtrack mog života čine smeh i zvuk kombija u vožnji

21.08.2021

20:45 >> 08:06

0

Autor: Mona Cukić

Hladno pivo jeste uvek bilo hroničar vremena, to je istina. Od te uloge uvek pomalo i bežim jer ne bih hteo da samo zapisujem i pevam ljudima šta se događa,

Mile Kekin za 24sedam uoči koncerta na Tašu: Soundtrack mog života čine smeh i zvuk kombija u vožnji
Mile Kekin / Antonio Ahel/ATAImages

Zagrebački bend “Hladno pivo” počelo je druženje sa publikom u Srbiji u bašti Studentskog kulturnog centra Beograda 16. juna 2001. godine, a sutra uveče na kultnom prostoru “Tašmajdana” održaće najveći koncert dosad kojim će proslaviti 30 godina rada.

Težak period prinudnog odmora od godinu i po dana bez svirki i druženja sa publikom je iza njih, sunce je ogrejalo, ali se iza brda kotrljaju oblaci, te se Mile Kekin i ekipa trude da iskoriste svaki momenat kako bi bili na sceni. Iz tog razloga, čast da uradimo intervju sa frontmenom “Hladnog piva” “obavili” smo u “audio” formatu dok je bio u kombiju na putu između nastupa.

Na koncertu na Tašmajdanu predstavićete 30 godina “Hladnog piva”. Šta vas je sve vreme održalo hladnim, a u kojim trenucima je postajalo mlako?

Bilo je trenutaka u našoj karijeri kada smo bili manje ili više hladni, ali ono u šta sam siguran je da smo svakog trenutka uživali u ovome što sebi i publici točimo. Kada traješ 30 godina normalno je da se menjaš, jer ne možeš sve vreme raditi jedno te isto, i sigurno ćemo se menjati i dalje. Verujem da ljudi “Hladno pivo” ne konzumiraju samo zbog temperature, nego i zbog ukusa.

Mile Kekin / AtaImages / Antonio Ahel

U poslednje vreme nastupali ste na nekoliko festivala, kakav je osećaj stati ponovo pred publiku? Da li ste tokom ove situacije u nekom trenutku pomislili da nećete više nikada moći da nastupate uživo i koja osećanja su vas tada preplavila?

Bilo je jako teških trenutaka tokom ovog prisilnog odmora od godinu i po dana. Ta silna neizvesnost da li ćemo ponovo svirati ili nećemo, kada ćemo izaći pred publiku – bila je teška, ali smo sada mnogo zahvalniji i manje brinemo šta će biti. Pokušavamo maksimalno da uživamo u trenutku i da cenimo što smo sa publikom jer znamo koliko je sve to prolazno i koliko je moguće sve zaustaviti jednom merom. Shvatili smo šta znači taj “Carpe diem” kada smo ponovo zasvirali nakon toliko vremena i sada znamo koliko je svaki trenutak dragocen.

Samo za koji osećaj se uvek vraćate muzici? I kakav je taj osećaj sada, uoči “Tašmajdana”?

Osećaj je vrlo uzbudljiv jer nikada nismo svirali u tom kultnom prostoru. Dugo se pripremamo i jedva čekamo, a mogao bih ga najbolje opisati kao “ugodna trema”.

Mile Kekin / 24sedam/ Katarina Mihajlović

Kroz vašu muziku godinama ste hroničar vremena u kojem živimo, ali “Hladno pivo” nije uvek samo kritičar društva i vremena, uspevali ste da prenesete emocije koje su svi jasno osećali u vašim baladama. Na koji način i u teškim vremenima pronalazite srećan stih i koliko vam je danas teško da kažete “carpe diem – život je lep”?

“Hladno pivo” jeste uvek bilo hroničar vremena, to je istina. Od te uloge uvek pomalo i bežim jer ne bih hteo da samo zapisujem i pevam ljudima šta se događa, već da pružim kroz naše stihove osećaj zajedništva i dozu nade. Zato kada me obuzme osećaj besmisla ili ne daj bože neke ogorčenosti pokušavam to da okrenem na malo vedriju stranu i mislim da u tome dosta dobro uspevamo – “Hladno pivo” je pre svega i zabavan bend. Ja se zabave ne bojim, ne mislim da je ona štetna za umetnost, jer se na zabavan način mogu reći ozbiljne stvari i to će zauvek ostati naš postulat pod kojim stvaramo.

Mile Kekin / 24sedam/ Katarina Mihajlović

Iz kojih pobuda ste odlučili da ne budete više hroničar tog vremena, već i da postanete aktivni faktor? Kada panker koji se celog života kroz muziku suočava sa politikom odluči da u nju uđe?

Kad se nađeš u situaciji da s jedne strane vidiš zle i pokvarene, a s druge strane ljude koje poznaješ i koji su ostali godinama neokaljani kao aktivisti i kada te ti isti zamole za malu pomoć u medijskom smislu, ne možeš ostati po strani i reći: “Ma, svi ste vi meni isti, svi se samo bavite politikom” jer bi to bilo neiskreno i neispravno. Odlučio sam u jednom trenutku da pomognem mladim, neokaljanim ljudima da promene nešto u gradu u kojem živim, a posle možda i na nivou države. Sada su oni ušli u Parlament i preuzeli su grad Zagreb i ja se mogu ponovo vratiti svojoj prvoj i jedinoj ljubavi, a to je muzika, a njih pustiti da poprave situaciju.

Hladno pivo Promo/Longplay / Mario Pavlovic

Rođeni ste u Nemačkoj, profesor ste nemačkog jezika. Da li ste se nekada pokajali što niste otišli sa ovih prostora i šta vas je zadržalo?

Dugo sam razmišljao šta bi moglo da se dogodi da sam ostao u Nemačkoj, a opet s druge strane to je jednačina sa previše nepoznanica. Pitanje je da li bih ja mogao tamo da se bavim muzikom ko što to radim ovde. Kada dođeš u neke godine, evo ja sam zagazio u 50, pomiriš se sa tim da je možda tu bilo strateških grešaka, ali sve u svemu mislim da imam dobro prolazno vreme i da mogu biti zadovoljan svojim životom – tako da mi nije žao. Mislim da živim ispunjen život, naravno uvek imaš uspone i padove, ali prosek mi je dovoljno dobar.

Pročitajte još

Koji je sada soundtrack za život?

Moj je sastavljen od puno smeha, muzike i ponekad, srećom, i od šuma mora. Takođe, od puno knjiga, filmova i zvuka kombija u vožnji. Kada bih sve to sabrao dobio bih soundtrack svog života.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi